Kako ojačati dečiji imunitet tokom zime?

Svako godišnje doba sa sobom nosi rizik od različitih vrsta virusa, bakterija i oboljenja. Međutim, tokom zime rizik od prehlada je povećan zbog češćeg boravka u zatvorenim prostorijama. Škole, vrtići, igraonice i ostala mesta gde se okuplja veliki broj ljudi (javni prevoz, pozorište, bioskop, tržni centri, marketi) idealni su za širenje virusa i bakterija.

Najbolji način odbrane od bolesti je upravo jačanje imuniteta. Organizam razvija otpornost na izazivače bolesti, tako što dolazi u kontakt sa njima i stvara antitela. Jačanjem imuniteta kod dece smanjuje se učestalost oboljevanja, a ako ipak do toga dođe, što je takođe normalno s vremena na vreme, može se smanjiti dužina, intenzitet bolesti i prekomerna upotreba antibiotika.

Nije rano učiti decu osnovnim higijenskim pravilima od najranijeg uzrasta. Pravila o higijeni, ishrani i fizičkoj aktivnosti su osnov za prihvatanje zdravih životnih navika. Naučiti decu da rutinski koriste sledeća pravila je pola posla u jačanju njihovog imuniteta:

1. Pranje ruku –  najvažnija navika koju dete treba da usvoji.

Ako roditelji, već od najranijih dana, praktikuju pranje ruku detetu čim uđe u kuću,već sa dve  godine dete će automatski trčati prvo u kupatilo da opere ruke čim uđe u kuću. Dok sami ne usvoje tu radnju kao naviku decu treba stalno podsećati. Treba ih naučiti da peru ruke kad stignu u vrtić ili školu, pre i posle jela, posle upotrebe toaleta, posle igranja.

2. Ishrana – voća i povrća: puno, slatkiša i grickalica: malo!

Najbolji vid prevencije je hrana bogata cinkom i vitaminima:

citrusno voće (limun, grejp, pomorandže),

crveno voće (aronija, borovnica, ribizla, malina),

zeleno povrće (prokelj, brokoli, karfiol, spanać, boranija, grašak),

jaja, riba, ćuretina, teletina, sirove semenke bundeve.

Ove namirnice deluju kao antivirusna zaštita i olakšavaju simptome prehlade.

3. Pravilo za unošenje voća i tečnosti

Da bi se voće najbolje resorbovalo u organizmu i kako bi vitamini ostali u organizmu  – glavno pravilo je jesti ga minimum pola sata pre ili pola sata posle jela, ali najbolje je kao užina – dva sata pre ili posle jela. Unosite dosta tečnosti  (voda, sokovi bez šećera, čajevi) jer se na taj način hidrira ceo organizam. Takođe, sluznice grla, nosa i respiratornih puteva su adekvatno navlažene, pa je virusima teže da se smeste na njih.

4. Spavanje – odmaranje i obnova organizma tokom popodneva ili noći je jako važna za uspostavljanje balansa metabolizma.

Koliko sna je deci potrebno?

Deci je potrebno više sna nego odraslima. Novorođenčad spava i po 18 sati dnevno, mala deca 12-13 sati, preškolska deca 10 sati, školska od 8-10 sati. Popodnevno spavanje je preporučljivo minimum do treće godine, ali i predškolska deca bi trebalo da se odmore u popodnevnim satima. Ako dete odbija odmaranje ili spavanje najbolje da uveče ide ranije u krevet.

5. Vazduh u zatvorenim prostorijama – vlažnost vazduha, provetrenost, temperatura – utiču na mogućnost da se virusi zadrže na sluznicama usta ili nosa.

Redovno provetravanje prostorija je neophodno za obnavljenje vazduha. Grejanje i suv vazduh takođe utiču na razmnožavanje virusa. Smanjite temperaturu noću, koristite jonizatore (sa HEPA filterima), ovlaživače vazduha (koji ne zagrevaju prostoriju) ili jednostavno preko radijatora postavite keramičke posude sa vodom.

6. Antibiotici – izbegavajte!

Dugotrajna i česta upotreba antibiotika slabi imuni sistem i povećava učestalost infekcija disajnih puteva. Nažalost, pedrijatri sve češće prepisuju antibiotike “da ne bi utvrđivali šta je”. Crveno grlo ne mora uvek biti bakterija, temperatura nije znak za antibiotik. U slučaju virusne infekcije bespotrebno je davati antibiotike. Kako utvrditi da li je virus ili bakterija? Ukoliko pedijatar ne predloži – tražite bris iz grla i nosa i krvnu sliku.

7. Fizička aktivnost – vreme na svežem vazduhu i svakodnevna fizička aktivnost je izuzetno važno za jačanje imuniteta. Kvantitet kiseonika u organizmu povećava i odbrambenu snagu metabolizma.

8. Suplementi – ukoliko dete ne unosi dovoljno vitamina ishranom, posavetujte sa pedijatrom i farmaceutom za unošenje multivitaminskih sirupa i tableta. “Američka akademija za porodičnu medicinu preporučuje i preventivno uzimanje cinka u niskim dozama od oktobra do aprila: 5 do 7 mg za decu, 10 do 15 mg za odrasle. To je odlično kao prevencija i u lečenju respiratornih infekcija. Cink stimuliše imunitet i blokira receptore na kojima se vezuju virusi, ali i bakterije, zauzima njihovo mesto i sprečava da se tu vežu. Deca koja uzimaju cink dokazano imaju pet puta ređe proliv, tri puta ređe infekcije, viši koeficijent inteligencije i bolje rastu”, objašnjava profesor Branimir Nestorović. 

Izvor: www.roditeljinfo.rs, www.zelenaucionica.com

[hr]