Priča Amelije Hill: živela je 6 godina u izolaciji zbog alergija

Alergija Amelije Hil

Njena priča je sledeća: ona je živela 6 godina u jednoj sobi zbog alergija. Nije izlazila napolje, koristila telefon, nije gledala televiziju, čitala knjige i magazine i bila je na specijalnoj ishrani koja je isključivala sve alergene. Bila je odvojena od civilizacije i svega modernog na ovom svetu, ali i od voljenih ljudi.

Amelija Hill je godinama bila odvojena od ljudi koje voli, od zagrljaja, omiljene hrane, prirode, neba, bila je izolovana od celog sveta. Dobila je nadimak Žena u balonu. Uzrok tome nije bio strah od spoljašnjeg sveta, nije bila agarofobija, niti nekakav eksperiment ili rijaiti šou. Ona je imala 3 udružene dijagnoze: osetljivost na hemikalije (Chemical Sensitivity – MCS), hronični sindrom umora (Chronic Fatigue Syndrome – CFS) i elektromagnetnu hipersenztivnost (Electro Hyper Sensitivity – EHS).

Osobe sa osetljivošću na hemije i elektro uređaje se obično nazivaju alergičnim na 21.vek.

Alergija Amelije Hill

Neki od izazivača ovih stanja uglavnom su: mirisi, tkanine, nameštaj, hrana, pesticidi, boje, plastika, proizvodi za ličnu higijenu i čišćenje, deterženti, farbe, osveživači, građevinski materijal, prašina, grinje, buđ i plesni, pa čak i električni uređaji, kao što su kompjuteri, televizori, telefoni, grejalice, pa i wi – fi bežični uređaji. Iako je lista poduža, ovo ne moraju biti jedini iritanti.  Čak i minimalno izlaganje ovim materijama može prouzrokovati ozbiljne simptome, koji mogu trajati čak 24 sata ili čak nekoliko dana i nedelja.

Ona je došla u stanje da nije mogla da prošeta svojom ulicom, da ode kod lekara, da izađe bilo gde sa prijateljima na javnom mestu, da pročita knjigu ili prelista omiljene novine, da koristi stvari koje omogućavaju normalan život – da koristi nameštaj, odeću i materije koje su inače bezopasne za ljude. Upotreba kompjutera i telefona su joj pogoršavali simptome. Živela je zatvorena u sobi bez toksina i spavala je na podu kupatila, izolovana od svih iritanata spoljašnjeg sveta.

Prvi simptomi

Sve je počelo kada je Amelija imala 15 godina. Simptomi su počeli da se pojavljuju postepeno, ali alergijske reakcije koje je imala mogle su da traju i do nekoliko sati. Zbog svih reakcija organizma, ona često trpi fizičku bol, osip i često je padala  nesvest. Čak i najjednostavnija sredstva za čišćenje mogu joj izazvati vrtoglavicu, ali bi mogla da dovedu i do anafilaksije, koja bi mogla da je ubije. Godinama je tragala za dijagnozom, probala razne dijete i načine ishrane. U to vreme (devedesetih godina) retko da se znalo za ishranu bez glutena i efekte smuti napitaka.

Simptomi koje je imala su ukazivali na mnoge bolesti. Bila je stalno umorna, borila se sa gubitkom daha, mučninom, boli, anksioznošću, imunitet je sve više slabio, a fizička ograničenja su bila sve veća. Mnogi specijalisti su analizirali rezultate krvi i skenera, alergijskih testova. probala je i tradicionalnu i alternativnu medicinu, ali nije bilo dijagnoze. Niko nije mogao tačno da utvrdi šta remeti stanje njenog metabolizma. Njeno telo je počelo da odbacuje čitav svet. Ležala je 24 sata 7 dana u nedelji, a čak i mirisi čišćenja kuće u komšiluku mogli su da dovedu do znatnog pogoršanja njenog stanja.

Konačna dijagnostika

18 godina je prošlo od prvih simptoma do uspostavljanja dijagnoze.

Kao što to često biva, jedan čovek, jedan posvećeni lekar uzeo je celu istoriju bolesti i jednog dana joj saopštio da ima hemijska osetljivost. Skoro dve decenije borbe dovelo je do potpune iscrpljenosti organizma.

Hemijska setljivost je uglavnom uzrokovana i povezana sa hemijskim preparatima i pesticidima, tako da su odmah posumnjali na period kada je bila izložena spreju za termite kada je imala 15 godina. Glavni izvor pesticida protiv termita bio je ispod njene spavaće sobe i utvrđano je da čak i posle 25 godina njen DNA sadrži ove hemijske molekule.

Njena mama, koja je neguje, veoma retko stavi ruž kada izlazi iz kuće. Ne farba se, ne koristi maskaru i ne upotrebljava nikakva hemijska sredstva za higijenu. Gosti koji je posećuju moraju se istuširati i obući sigurnu odeću, kojoj je izvršen “detox” soda bikarbonom i  sirćetom, kako bi se otklonile sve hemijske supstance.  Očuh je morao da zameni potpuno nov automobil, jer je tekstil sa sedišta odveo Ameliju u anafilaktički šok.

Kako Amelija živi danas?

Nakon uspostavljanja dijagnoze, Amelija je imala potpuno drugačiji pogled na život. Počela je da planira i da se nada. Amelija danas može da koristi svoj pametni telefon pola sata dnevno i da ponekad u toku nedelje, na kratko vreme gleda televizor. Njena ishrana se zasniva na šargarepi, bundevi, tunjevini i sočivu. Najviše joj nedostaje voće i povrće, a ne slatkiši i pica.

Ona zna mogućnosti svoga tela i sluša svoj organizam.

Nakon 20 godina upoznala je svoje telo i odredila je granice. Počela je da se kreće, da koristi specijalnu masku za disanje koja sprečava iritante i alergene. Bila je presrećna kada je prvi put izašla iz sobe i otišla do kuhinje, plakala je kada je prvi put posle nekoliko godina kročila na tlo zemlje. Svaki dan pomera granice. Spremanje jela, izlazak iz kuće, šetnja do kraja ulice – svaki dan ima nove ciljeve i ne odustaje. Prvo je živela u sigurnoj sobi celih 6 godina i kada joj se stanje poboljšalo, počela je da razmišlja o svojoj sigurnoj kući, u kojoj će sve, od nameštaja do elektike biti projektovano za nju.

Amelija vodi blog na kojem piše o svojoj borbi sa alergijama, ima preko hiljadu pratilaca na društvenim mrežama koji joj omogućavaju prodor u svet i komunikaciju sa ljudima i nada se da će joj sigurna kuća doneti jednostavniji život sa alergijama.

 

 

 

 

 

Pročitajte i...