Da li imate alergiju na jelku?

people-2605822_1280Da li kijate ili teško dišete kada je jelka u prostoriji? Verovatno da imate alergiju na jelku ili vas iritira njen miris. Neko drveće je idealno stanište za plesni i spore koje izazivaju astmu i alergije. Od simptoma alergijskog rinitisa, svraba nosa, suzenja očiju, kijanja, ali može se javiti i otežano disanje i kratak dah.

Alergija na jelku

Alergija na jelku je veoma retka i potiče od polena ili ploda jelke, koji su kod nekih vrsta jestive. Polen bora je aktivan na proleće kao i mnogi drugi poleni. Polen putuje širi se na velike razdaljine.

Alergija na jelku je veoma slična sa drugim alergenima iz prirode, sa alergijama na polen, a mnogi ljudi koji imaju alergiju na jelku imaju i alergiju na travu. Takođe, alergija na plod jelke, šišarku, se podudara sa alergijom na orašaste plodove i može takođe izazvati alergijsku reakciju.

Unakrsna reakcija je primećena kod alergije na šišarku i alergije na kikiriki, kao i na alergiju na šišarke i alergiju na polen jelke.

Jelka u zatvorenom prostoru

Osobe podložne alergijama ili oboljenjima disajnih puteva moraju da kupuju jelke sa posebnom pažnjom, upozoravaju stručnjaci sa Američkog Koledža za alergije, astmu i imunologiju koji su istražili uticaj tradicionalnog prazničnog drveta na ljude.

Oni, naime, smatraju da četinari u zatvorenom prostoru mogu da se drže najviše četiri dana, s obzirom na to da materije koje ispuštaju mogu da budu izuzetno opasne za osobe podložne alergijama.

alergija na jelkuU prva tri dana, nakon što je uneta u zatvoren prostor, jelka širi 800 spora zemljišta po kvadratnom metru, odnosno dozu koja je tek nešto niža od granično dozvoljene norme.

Za samo četiri dana količina spora se uvećava na 5.000, a takva koncentracija negativno utiče na asmatičare i osobe sklone alergijama.

Ova količina spora nagomilana u četiri zida, može da bude isto tako opasna i za ljude neosetljive na alergene, jer stvara dodatni pritisak na sluznicu disajnih puteva.

Američki stručnjaci tvrde da će se čovek, nagutavši se štetnih materija, mučiti još nekoliko nedelja, čak i ako jelka ubrzo završi na obližnjem đubrištu.

Istraživanje je pokazalo da je četiri dana granično dozvoljeno vreme koje jelka može da provede u stanu.

Međutim, ograničeno držanje jelke u stanu neće sprečiti štetu koju prodavcima nanosi večno zeleno drveće.

Radi se, naime, o tome da hemijske materije za uništavanje insektata, koji žive na stablu, granama i iglicama i doprinose boljem “robnom” izgledu mogu, takođe, da izazovu alergijske reakcije.

alergija na jelku

Zahvaljujući obradi otrovnim hemikalijama mogu da nastradaju ne samo štetočine već i potencijalni kupci. U ovom slučaju vreme boravka “obrađene” jelke u prostoriji nije od značaja.

Prema podacima koje prenosi moskovska Pravda praktično sve “žive” jelke kupljene u prodavnicama se obrađuju hemikalijama protiv štetočina. Pojedini proizvođači, sem toga prskaju drveće i protivpožarnim supstancama.

Ekolozi zbog toga savetuju da se pri kupovini jelke posebna pažnja obrati na sertifikate, a poželjno je da postoji i biosertifikat.

Ni veštačke jelke nisu “bezbedne”

Na alternativu prirodnim jelkama – veštačkim jelkama, stručnjaci takođe imaju primedbe. Plesan i prašina prisutni su ne samo na pravim već i na plastičnim jelkama, uglavnom iz Kine gde se za njihovu proizvodnju koriste toksični materijali.

Na ljudski organizam negativno utiču i sprejevi, kojim se zbog mirisa prska veštačko drveće.

U najgorem slučaju, upozorava moskovska Pravda, kontakt sa takvom jelkom može da dovede do trovanja. Toksičnost raste uz prisustvo girlandi koje povećavaju temperaturu pseudodrveta.

Bilo kako bilo, niko od stručnjaka ne poziva da se odustane od kupovine tradicionalne novogodišnje jelke, radi se samo o upozorenju za osobe sklone alergijama, da se veća pažnja obrati na uslove kupovine prazničnog drveta.

 

Izvori: acaai.org, blic.rs

Pročitajte i...