Alarm za vazduh!

zagađenje vazduha

Čovek u ekstremnim situacijama može da preživi do nedelju dana bez vode, a do tri nedelje bez hrane, u zavisnosti od njegovog opšteg i zdravstvenog stanja. Međutim, bez vazduha, većina ljudi može da preživi tek oko 3 minute (izuzetak su ronioci na dah koji u kontrolisanim uslovima mogu da izdrže čak do 17 minuta)! Bez vazduha nam, dakle, nema života, a koliko je važan kvalitet tog istog vazduha? Već mesecima se priča i piše o tome kakav vazduh udišemo u Srbiji, i dok se polemike vode oko toga ko su najveći zagađivači, koje metode i instrumenti se koristi za merenje zagađanje, da li nadležni preduzimaju nešto povodom toga ili ne preduzimaju i slično, nas najviše zanima kakve su posledice zagađenje vazduha na naše zdravlje i da li možemo nekako sami da se zaštitimo?

Nažalost, u Valjevu, Smederevu, Nišu, Beogradu, Pančevu, na primer, zagađenje vazduha možemo i sami da osetimo, bez stručnih mernih aparata, ipak, za one koji ne veruju ni svom nosu, postoje različiti izvori gde se mogu pogledati podaci o prisustvu i količini čestica koje ne bi trebalo da se nalaze u vazduhu ili ako se već nađu, ne bi trebalo da prelaze određenu količinu, neki od izvora su: Beoeko, Airvisual, Wagi, Monitoring Pančevo, AMSKV.

Šta kažu zvanični podaci o zagađenju vazduha u Srbiji?

U Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2018. godinu (a za 2019. godinu će izađi kasnije u toku ove godine), koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, objavljeno je da je vazduh u pojedinim delovima Srbije i nekim gradovima u toku 2018. godine bio u trećoj kategorije, odn. prekomerno zagađen vazduh.

Kako se stanje kvaliteta vazduha odražava na zdravlje stanovništva? Dr Dragan Jovančević, pneumoftiziolog u Opštoj bolnici Kraljevo ističe da je respiratorni trakt prvi na udaru zagađenog vazduha.

Evo stručnog objašnjenja: Odbrambeni efekti putem trepljastog epitela, sekretornih ćelija omogućavaju stvaranje tankog filma na površini respiratornog epitela u koji se utapaju štetni polutanti, a treplje ih u jednom smeru prema napolje izbacuju. Stalna izloženost oštećuje rad treplji, povećava stvaranje sekreta, ali i menja njegovu viskoznost i čini ga gušćim, što dovodi do suženja promera, pre svega malih disajnih puteva. Reakcija glatkih mišića tih istih puteva da ih održi otvorenim dovodi do njihove hipertrofije, što dodatno smanjuje opisani lumen. Uz oštećenja sluznice, bakterijsku kolonizaciju – eto susptrata hronične opstruktivne bolesti pluća za koju se smatra da će 2020. biti treći uzrok smrtnosti u svetu.

zagađenje vazduha

Koncetracije teških metala, slobodnih radikala, derivata ugljovodonika najčešći su uzroci profesionalnih oboljenja pluća uz silicijumsku prašinu, a duvanski dim uz sve ovo najozbiljniji je etiopatogenetski uzrok karcinoma pluća, u čemu smo na drugom mestu po učestalosti u Evropi. Drugi imunološki mehanizmi na ćelijskom nivou, alergije i atopije, alergočestice u vazduhu kao biološki vid aerozagađenja, supstrat su za astmatične napade i alergijske rinitise.

Prema Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije koji je donet u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije, Ministarstvom za zaštitu životne sredine Srbije i Institutom za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, zagađenje vazduha različito pogađa različite grupe ljudi. Uticaj na zdravlje je mnogo veći kod ljudi koji su već bolesni, a ranjive grupe ljudi – deca, stariji ljudi, socijalno ugroženo stanovništvo – je podložnije negativnim efektima zagađenja. Ostavlja bez teksta podatak o uticaju kvaliteta životne sredine na životni vek građana Srbije, kao što se vidi u tabeli dole (podaci se odnose na 2016. godinu). Prema njihovim podacima, između 2010. i 2015. godine izloženost česticama PM2.5 izazvala je 3.585 prevremenih smrti svake godine (ukupno 21.510) u 11 gradova Srbije: Beogradu, Obrenovcu, Lazarevcu, Novom Sadu, Beočinu, Smederevu, Užicu, Kosjeriću, Nišu, Valjevu i Kragujevcu. Kada je reč o Srbiji reč je o 6.394 smrtnih slučajeva godišnje (ukupno 38.364). Ako se ništa ne promeni, predviđanja su da će tokom sledećih deset godina građani Srbije izgubiti 150.865 godina života usled zagađenja vazduha. Od ovog broja 75.261 godina se odnosi na Beograd. U Izveštaju se takođe navodi da Srbija gubi 33% BDP-a (Bruto Domaći Proizvod) zbog preuranjene smrtnosti stanovništva pod uticajem zagađenja vazduha.

Uzrok smrti Broj smrti

 

Ukupno    Ž      M            CI

Izgubljene godine života

 

Ukupno         Ž          M                 CI

Prilagođene godine života s disabilitetom

 

Ukupno        Ž               M                  CI

Svi 6.592 2.979 3.613  5.473– 7.864 131.183  50.696 80.487 112.190– 151.661 137.609 53.754 83.855 117.303– 158.824
Akutne infekcije donjih respiratornih puteva   289      128     161    177– 411     5.763     2.287   3.477      3.541– 8.212      5.840    2.321   3.520     3.588– 8.322
Hronična opstruktivna bolest pluća    813    314     499      437– 1.274   14.640     5.347    9.293     7.868– 22.932   16.799    6.197  10.603    9.029– 26.314
Rak pluća    802     216     586      449– 1.213 21.260   5.764    15.496     11.896– 32.123  21.444    5.819  15.625  11.999– 32.401
Ishemično oboljenje srca 3.111 1.469 1.641  2.325– 3.879 61.387  23.632   37.755     49.277– 72.206  62.044  23.922  38.122  49.814– 72.993
Šlog 1.577     852    725  1.047– 2.400 28.132   13.665   14.467    21.204– 37.326  31.481   15.495 15.986   23.807– 41.751
Beleške. Ž = žene; M = muškarci; CI = 95% nivo pouzdanosti.

Izvor: Ambient (AAP) air pollution attributable burden of disease, 2016 (May 2018), Geneva: World Health Organization; 2018 (http://www.who.int/airpollution/data/aap_bod_may2018_ v0.xlsx?ua=1)

Kada ukrstimo ove podatke, deca sa alergijama i drugim atopijskim bolestima su veoma ugrožena kategorija!

U brošuri o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje, Evropskog respiratornog društva, navodi se da pacijenti sa astmom, a naročito deca koja nisu na anti-inflamatornoj ili bronhodilatacionoj terapiji, pate više tokom ili nakon dana sa višim nivoom zagađenja. U panel studiji o astmatičarima otkriveno je da su oni kao posledicu dnevnih razlika u nivoima PM i NO2 imali ubrzano disanje, kašalj i napade gubitka daha, praćene slabijom funkcijom pluća i potrebom dodatnih lekova za olakšavanje. U sledećoj tabeli prikazani su zdravstvene posledice za koje postoje barem neki dokazi o njihovoj povezanosti sa zagađenjem vazduha.

 

Akutna dejstva Svakodnevna smrtnost

Hospitalizacija zbog respiratornih problema

Hospitalizacija zbog kardiovaskularnih problema

Posete urgentnom centru zbog respiratornih ili srčanih smetnji

Posete opštoj praksi zbog respiratornih ili srčanih smetnji

Korišćenje lekova za respiratorne i kardiovaskularne smetnje

Dani ograničenih aktivnosti

Odsustvovanje sa posla

Propušteni dani u školi

Uzimanje lekova na svoju ruku

Poremećaji u ponašanju

Akutni simptomi

Fiziološke promene, npr. u funkciji pluća

Hronična dejstva Smrtnost od hroničnih kardiovaskularnih bolesti

Učestalost i povećanje hroničnih respiratornih bolesti (astma, hronična opstruktivna bolest pluća)

Hronične promene u fiziološkoj funkciji (npr. funkcija pluća)

Rak pluća

Hronične kardiovaskularne bolesti

Ostala dejstva Niska telesna težina pri rođenju

Prevremeni porođaji

Neželjeni uticaj na kognitivni razvoj kod odojčadi

Poražavajuća je statistika Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP) prema kojoj je naša zemlja prva u Evropi po stopi smrtnosti od kombinovanih faktora zagađenja! To je definitivno statistika u kojoj ne želimo da pobeđujemo. Dok čekamo neka institucionalizovanja rešenja, šta možemo mi sami da preduzmemo kako bismo se zaštitili od štetnih efekata zagađenja?

zagađenost vazduha

Preporuke Nacionalnog Udruženja Alergija i ja povodom učestalog zagađenja vazduha

Stučnjaci kažu da hirurške maske nemaju zaštitni efekat kod aerozagađenje, jer one služe pre svega za prevenciju prenošenja kapljičnih infekcija. U obzir bi, eventualno, mogle doći maske koje imaju odgovarajuće filtere koji bi sprečili udisanje štetnih čestica, ono što bi moglo da pomogne je i vuneni šal koji sprečava prodiranje čestica i do 80 odsto jer vuna ima filtracionu sposobnost. Neki ljudi koriste uređaje za prečišćavanje vazduha koji poboljšavaju kvalitet vazduha koji se udiše, ipak mane ovih uređaja su njihove visoke cene, ali i činjenica da ljudi provode dosta vremena na poslu, napolju, deca u školi i sl.

Zvanične preporuke našeg Udruženja koje se odnose na ponašanje pacijenata usled zagađenost vazduha su:

1. Zatvarajte prozore;
2. Izbegavajte boravak napolju;
3. Izbegavajte aktivnosti na otvorenom;
4. Upotrebljavajte odgovarajuće maske sa filterima*;
5. Koristite prečišćivače vazduha sa odgovarajućim, po mogućstvu, HEPA filterima;
6. Provetravajte prostorije u kraćim intervalima;
7. Prilikom provetravanja prostorija, radite to u kasnijim, popodnevnim satima, kada je toplije, nikako ujutru, kada je koncentracija suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5 najveća;
8. Javite se lekaru/pulmologu ukoliko primetite sledeće simptome: ubrzano disanje, pojačano znojenje, gubitak vazduha, konstantan kašalj, kao i pogoršanje simptoma već postojećih hroničnih bolesti;
9. Obavezno koristite terapiju koju vam je prepisao pulmolog;
10 .Izbegavati zadimljene prostorije;
11. Po dolasku u kuću skidati odeću u kojoj smo bili napolju;
12. Češće pranje kose i posteljine;
13. Redovno održavanje toalete nosa slanim rastvorom;
14. Češći odlasci u prirodu van gradova;
15. Ukoliko su vam potrebna dodatna uputstva, javite se našem Savetovalištu za atopiju na: info@alergijaija.com.

Piše: Tijana Stupljanin, saradnica Nacionalnog udruženja Alergija i ja

Izvori:

http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh2018_final.pdf https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/opta-medicina/article-pages/aerozagaenje/  http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0020/412742/Health-impact-pollution-Serbia.pdf?ua=1 https://www.ersnet.org/pdf/publications/air-quality-ENG.pdf  https://www.aaaai.org/global/latest-research-summaries/Current-JACI-Research/pollution-allergy  https://balkangreenenergynews.com/rs/gradani-srbije-udisu-zagadjen-vazduh-opasne-cestice-visetruko-iznad-dozvoljenog-nivoa/ https://ourworldindata.org/outdoor-air-pollution https://ec.europa.eu/environment/integration/research/newsalert/pdf/health_costs_environmental_pollution_FB21_en.pdf  https://gahp.net/wp-content/uploads/2019/12/PollutionandHealthMetrics-final-12_18_2019.pdf

Share

You may also like...