Strepnje mame deteta sa celijakijom i multiplim alergijama na hranu povodom korona virusa

korona virus

Budim se iz sna. Vrućina me ubi, gledam tek 3:15h… Noć. Odlazim u dnevnu sobu merim temperaturu. Nemam je. Srećom!

A onda krenulo razmišljanje šta i kako, ako se razbolim i odvedu me sa simptomima COVID-19?

Kome da ostavim dete? Razmišljam, suprugova sestra nam je najbliža, ali ima autoimuna oboljenja, moj tata živi sa bratom i snajom koji imaju malecku sa trombocitopenijom, tata operisao tumor, svekrva posle terapija zračenjem leukocite u vrh glave 3. Svi spadaju u rizične grupe.

To bi značilo, moj mali nema kod koga da ide, pa na sve to još plus, on je jedini bezglutenac.

Nekako mi, mame, preuzmemo sve obaveze oko dece „sa problemom“, bar smo muž i ja na taj način „podelili decu“. On radi 2 posla da nam ništa ne fali i starije vodi u školu, na sportove, engleski, ja ostala bez posla baš u vreme postavljanja dijagnoza i sa mladjim sam već dugo, u našem„karantinu“. Dosadašnji način našeg života sa astmom i multiplim alergijama i celijakijom nas je nekako već naučio da živimo izolovano.

JA sam ta koja JEDINA o njemu brine… znate kada beba od 18 meseci ne jede gluten, jaja, mleko, crveno voće i povrće, koštunjavo voće i povrće, banane, pasulj, grašak, med, soju i ribu, pa na to još ima alergiju na trave i alergiju na penicilin, nekako je prirodno da se jedino ako VI kuvate i hranite dete osećate najsigurnije. Znate, teško je objasniti da je KONTAMINACIJA isti neprijatelj kao i pojeden komad nečega sa glutenom, pa na to još dodati ostale alergene… pa 3 frasa… flegmonu dobijenu od ovčijih boginja i ležanja u izolaciji 10 dana na Institutu za majku i dete.

Razmišljanje, ipak najbolje ja kuvam, kada krećemo negde prvo ga nahranim, a onda nigde bez naše termo torbe… I tako godinama… mislim… već 6 godina… ja čitam deklaracije na hrani i lekovima, ja kupujem, ja kuvam, ja perem stolnjake i krpe, ja propiram sudove pre stavljanja u mašinu za sudove, ja vodim računa o sudovima gde koji odlažem, ja i suprug smo renovirali kuhinju u kojoj je napravljena ostava SAMO ZA NJEGOVU hranu, pekaricu, kuvalo. Vidi… ha! Uključih negde i muža. Vremenom samo za kupovinu uz obavezno slanje slika na viber da bude siguran (ili ja da budem sigurna?).

Da, tada JA shvatih da se život tj. prehrana mog deteta svela isključivo na mene. Doduše, on bar zna gde šta stoji i šta je njegovo, jer je sa mnom u simbiozi od svog postanka, hteo on to ili ne. U bolnici u izolaciji mi je jednom rekao: „Znaš, mama, nemoj da se ljutiš, ali sa tobom mi je malo dosadno. Sa tobom sam stalno, a sa batom i tatom nisam“ Shvatam, dete istinu govori.

Poče da me hvata panika KO ĆE DA MU KUVA AKO MORAM DA ODEM NEGDE NA LEČENJE? Čitam dr Kon rekao: „Svako od roditelja treba da zna gde će dete prebaciti, ako nema nikog, centri za socijalni rad moraju da se uključe“. Gde da ga šaljem? Nemam kod koga, a i kako kada su mi svi rizični, a on je potencijalno zarazan biće verovatno u karantinu.

I tako meni pade na pamet da imam rešenje! Čemu panika? Zatvore gradove  – o.k. Zatvore opštine – o.k. Zatvore nas 24h – imamo volontere.

Znate kod nas u kući (a verujem i kod vas) se uvek govorilo gde ima za dvoje ima i za troje!

I evo sada pozivam da nam se na mejl: alergijaijanadelu@gmail.com jave svi koji imaju celijakiju ili mame malih celijakičara, da napravimo timove za Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i sve gradove, gde se ima potrebe, ali ovo su gradovi gde se otvaraju trijažni centri za sve one koji imaju najblaže simptome korone virusa. Možemo se organizovati tako što ćemo po gradovima objaviti kontakt NAŠIH VOLONTERA u akciji “Hrana za sve”, koji su radi da naprave obrok više za one koji bi eventualno morali da odu u izolaciju ili, ne daj Bože, u bolnicu i ostave klince i klinceze da drugi brinu o njima.

Na taj način, bi svi mi bili mirni, kada bi znali kome se možemo obratiti za SIGURAN OBROK, ako ne tokom cele izolacije negovatelja deteta sa celijakijom, onda bar u prvih par dana dok se porodica ne snadje.

Meni bi lično bilo draže da mi neko sa iskustvom skuva za dete, nego da se još sekiram da li je hrana u najmanju ruku kontaminirana.

Nadam se da niko od nas neće kontaktirati ni jednu osobu sa spiska, cilj akcije da znamo da u teškim trenucima i ovom celom haosu imamo rešenje – jedni druge. Sve je na dobrovoljnoj bazi i jedino što bi porodica, kojoj treba obrok, mogla – volonterima da pošalje neko brašno ili namirnicu od koje bi se spremala hrana. Tek toliko da im olakšamo.

Hrana za sve

Kako se možete priključiti akciji “Hrana za sve”?

Pošaljite ime i prezime, grad i opštinu (za slučaj da i opštine izoluju), kontakt telefon i mejl na mejl: alergijaijanadelu@gmail.com

Jedini uslov je da kuhinja volontera u kojoj se sprema hrana bude nekontaminirana glutenom.

 

Pozdrav i hvala svima. Ja ću se sigurno prijaviti, na mene možete računati.

Budite zdravi i čuvajte se!


Tekst: Ana Nikolić, PR Nacionalnog udruženja “Alergija I ja”

Share

You may also like...