Povezanost zagađenosti vazduha sa nastankom alergija

zagađenje vazduha i alergije

Za zagađivače vazduha poput čestica PM2.5 i azot dioksida NO2 u vazduhu već duže vreme se sumnja da izazivaju alergije, astme i alergijski rinitis. Međutim, različita istraživanja i pregledi doneli su i različite zaključke u poslednjih 15 godina o tome da li ovi zagađivači vazduha u stvari igraju uzročnu ulogu u nastanku astme, alergijskog rinitisa i ekcema.

Na osnovu objavljenih istraživanja i najnovijih publikacija predstavljeno je trenutno saznanje o epidemiološkim dokazima i procenjen je potencijal za primarnu prevenciju ovih alergijskih bolesti smanjenjem ili izbegavanjem izlaganja tim zagađivačima vazduha.

Uprkos sprovođenju opsežne pretrage literature, analiziranju najnovijih rezultata i fokusiranju na povezane studije koje su najrelevantnije za ova pitanja, iznenađujuće je da epidemiološki rezultati ne podržavaju koncept uzročne veze između zagađivača vazduha, PM2. 5 i NO2 i astme u smislu nastanka bolesti. Epidemiološke studije pretežno ne pokazuju uticaj ovih zagađivača vazduha na sam nastanak alergija i pojavu alergijskog rinitisa. Mali broj studija koje su istraživale vezu između zagađivača vazduha i ekcema je u velikoj meri pokazao da ne postoji veza za nastanak i ove bolesti. Međutim, postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da zagađivači vazduha mogu uticati na pogoršanje alergijskih bolesti, pre svega astme, alergijskog rinitisa, alergija i atopijskog dermatitisa.

Sadržaj vazduha uvek sadrži mešavinu brojnih supstanci za koje se pokazalo da imaju štetne uticaje na zdravlje. Opsežni naučni dokazi nesporno su pokazali da zagađivači u vazduhu mogu naškoditi ne samo plućima, već i kardiovaskularnom sistemu.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha je jedan od najčešćih uzroka preuranjenih smrti i bolesti u svetu i odgovorno je za 4,2 miliona prerano preminulih. Kako se navodi, zagađenja su odgovorna za 29 odsto svih oboljenja i smrtnih ishoda koje imaju veze sa rakom pluća, 17% svih respiratornih infekcija kod dece, 24% smrti od srčanih udara, 25% smrtnih ishoda i bolesti koje imaju veze sa srcem i kardiovaskularnim bolestima i čak 43% svih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća.

Sve je veći broj dokaza koji idu u prilog znatnom povećanju bolesti koje su prouzrokovane zagađenjem vazduha u narednom periodu“, navodi se u ranije objavljenom izveštaju UN o uticaju zagađenja vazduha za zdravlje ljudi.

Uzročnici zagađenja vazduha

Čestice (PM) se smatraju najvažnijim zagađivačem vazduha za zdravu opštu populaciju, a sledi ozon, koji posebno utiče na respiratorni trakt. Azot dioksid se smatra lako merljivim pokazateljem, iako su u eksperimentalnim i epidemiološkim studijama primećeni direktni negativni efekti na osobe sa blagom astmom. Fokus ovog članka je na dva zagađivača PM2.5 i NO2. Ipak, treba istaći da je PM zagađivač vazduha koji predstavlja najveće i najrazličitije rizike po zdravlje u gradovima kojima se u većoj meri obavlja trgovina.

Zagađivači vazduha mogu se opisati mnogim karakteristikama. Najznačajniji izvori zagađenja vazduha povezanih sa PM- (PM10 i PM2.5) i NO2 su: lokalne saobraćajne emisije kao i zagađivači vazduha koji potiču iz industrije ili poljoprivrede. Takođe u seoskim regionima postoje emisije iz individualnih peći i ložišta, koje se posebno koriste za spaljivanje drva ili peleta. Pored izduvnih gasova, emisije u saobraćaju uključuju i abraziju kočnica i guma, kao i taloženje prašine. Emisije u saobraćaju, posebno emisije iz dizel vozila, značajno doprinose zagađivanju vazduha azotnim oksidima (NOk).

Štaviše, starija dizelska vozila bez filtera za čestice predstavljaju glavni izvor zagađenja PM, naročito PM2.5 i NOk.

Da li je moguće sprečiti nastanak alergija boljim kvalitetom vazduha?

Kada se ispituju zdravstveni efekti izloženosti zagađenom vazduhu, potrebno je napraviti opštu razliku između onih efekata koji objašnjavaju pojavu bolesti i onih efekata koji izazivaju pogoršanja, povećanu upotrebu lekova ili brže napredovanje postojećih poremećaja. Ovaj članak govori o sprečavanje alergija izbegavanjem ili smanjenjem visoke izloženosti zagađenju vazduha PM2.5 i NO2. Stoga je cilj istražiti rizike kod primarno zdravih pojedinaca da razviju alergiju kao funkciju izloženosti zagađenju vazduha.

Alergije i kvalitet vazduha

Tokom posljednjih 20 godina, brojne epidemiološke studije istražile su uticaj zagađivača vazduha na nastanak alergija. Dok je uticaj zagađivača vazduha na pogoršanje simptoma i povećane upotrebe lekova nesporan, rezultati dugoročnih efekata na alergije su različiti. U međuvremenu, postalo je teško dobiti pregled velikog broja originalnih publikacija i brojnih recenzija i proceniti njihove dokaze. Ono što je ovde upečatljivo je da ovi pregledi donose različite zaključke u pogledu dokaza o uzročnoj vezi između zagađivača vazduha i astme, iako su neki objavljeni iste godine. Razlog za to je taj što su relevantne studije u pogledu metodologije, rezultata visoko heterogene i odgovarajući kriterijumi za uključivanje studije u pregled se jako razlikuju. Pored ovoga, pojedinačni autori verovatno imaju subjektivnu sklonost strožem ili liberalnijem shvatanju „uzročnika“.

Metodološke razlike između studija izuzetno su važne za razumevanje različitih zaključaka izvedenih u preglednim člancima:

  • Ispitivanje alergijskih bolesti i pokazatelji rizika za alergiju: astma, alergijski rinitis, alergijska senzibilizacija, dermatitis
  • Zagađivači vazduha uključuju: PM10, PM2.5, crni dim, NO2, grube čestice (PM10-2.5), ozon, SO2, zagađenje vazduha povezano sa saobraćajem (TRAP)
  • Procena izloženosti: pojedinačna procena izloženosti pomoću regresijskih modela (LUR) korištenja zemljišta, izračunavanje udaljenosti do glavnog izvora emitera zagađenja zraka pomoću geografskih informacionih sistema
  • Glavni izvori zagađenja vazduha: saobraćaj, elektrane i teška industrija itd.
  • Kontinent i region
  • Uključena su deca i odrasli, režim zapošljavanja i broj učesnika studije

Ova heterogenost između studija otežava pouzdan odgovor na pitanje da li zagađivači vazduha (i ako jesu, koji zagađivači) uzrokuju nastanak alergijskih bolesti (i ako jesu, koje bolesti).

Uzročne veze između kvaliteta vazduha i alergijskih bolesti

Objavljeno je ukupno je 15 studija na temu zagađivača vazduha i alergija. Od toga, 8 ih je bilo u Evropi, 4 u Kanadi, 2 u SAD-u  i 1 na Tajvanu. Većina studija o astmi imala je relativno dug period posmatranja od oko 10 godina. Prevalencija alergijskih bolesti varirala je između: 4–10,9% za astmu, 5–28,9% za glavni simptom astme (kihanje), 2,6–11,5% za alergijski rinitis, 16–40,4% za alergijsku preosetljivost na aero- ili prehrambene alergene. i 4,9–15,5% za ekcem. Ove razlike su uglavnom posledica izbora visoko rizične populacije i razlike u vremenu posmatranja i prema tome i dobi ispitanika. Ovome se mogu dodati geografski i kulturni faktori, koji utiču na prevalenciju alergija. Većina ispitanika bila je izložena zagađivačima vazduha koji padaju ispod preporuka Svetske zdravstvene organizacije od 10 µg / m3 za PM2.5 i 40 µg / m3 za NO2. 

Brojna istraživanja su jednoglasno pokazala da izlaganje PM (PM10, PM2.5) i NO2 kod astmatičara uzrokuje veća pogoršanja (više simptoma respiratornog trakta), lošiju plućnu funkciju i veću upotrebu lekova kod dece, kao i kod odraslih. Isto tako, izlaganje PM i NO2 kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću rezultira lošijom plućnom funkcijom i ubrzanim napredovanjem bolesti.

Zaključak

Uprkos sprovođenju opsežne pretrage literature, predstavljanju najnovijih rezultata i usredsređivanju na kvalitativno visoke paralelne studije koje su najrelevantnije za ovo predmetno pitanje, ovaj sažetak epidemioloških rezultata malo podržava potporu konceptu uzročne veze između dva zagađivača vazduha. u pitanju, PM2.5 i NO2 i astme. Iako in vitro studije, životinjski modeli i izloženost ljudima pokazuju verodostojne potencijalne mehanizme između izlaganja česticama i alergijskih biomarkera utičući na urođeni i adaptivni imuni sistem, epidemiološke studije pretežno pokazuju da nema efekata na alergijsku senzibilizaciju i pojavu alergijskog rinitisa i ekcema. Astma i druge alergijske bolesti posredovane IgE pripadaju složenim bolestima multifaktorijalne etiologije.

Pored uticaja na životnu sredinu, ovo uključuje i izlaganje koje zavisi od životnog stila i ponašanja, a određeno je genetskim i epigenetskim sastavom. Kao takvo, nije iznenađujuće da je nemoguće filtrirati efekte pojedinih faktora rizika iz brojnih faktora rizika za alergije u kontekstu epidemioloških opservacijskih studija.

Postoje snažni i nesporni dokazi da zagađivači vazduha mogu potaknuti pogoršanja alergijskih bolesti. Ovo samo po sebi opravdava osiguranje pridržavanja postojećih graničnih vrednosti zagađivača vazduha (podsećamo da je Nacionalno udruženje Alergija i ja poslalo zvaničan dopis Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije u kojem se naglašava usklađivanje parametara za zagađenje vazduha sa parametrima Svetske zdravstvene organizacije, povodom Zelenog ugovora Evropske Unije), kako bi se oboleli od alergije zaštitili od oštećenja zdravlja. Ovome se takođe mogu dodati negativni efekti na očekivani životni vek, kardiovaskularne bolesti, rak pluća (kao što je nedavno dokazano) i povećane zarazne bolesti u ranom detinjstvu, da pomenemo samo nekoliko primera. Kao takvi, zagađivači vazduha očigledno štete zdravlju i moraju se svesti na minimum.

alergije i zagađenost vazduha

Nacionalno udruženje Alergija i ja i ovim putem apeluje za preduzimanje svih mera koje utiču na kvalitet vazduha!

 

Izvor: link.springer.com

Share

You may also like...