Dijagnostika alergijskih oboljenja – sve na jednom mestu

dijagnostika alergija

U današnje vreme se među najčešćim zdravstvenim problemima smatraju alergijska oboljenja. Mnoga istraživanja su pokazala da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. Tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do trostrukog porasta pojava alergija, a veruje se i u tendenciju daljeg rasta u svim starosnim kategorijama, pogotovu u dečijoj populaciji. Iako nam je danas dostupno mnogo više lekova, suplemenata i dijagnostike broj obolelih se svake godine povećava za 5 do 10%. Način života i klimatske promene su dovele do naglog porasta obolelih, a posebno u razvijenim zemljama.

Zbog velike ekspanzije ovog oboljenja smatra se, prema predviđanjima stručnjaka, da će polovina evropske populacije do 2025. godine imati neki oblik alergije. Procenjuje se da će do 2050. godine svako drugo dete biti alergično. Zbog svih podataka i predviđanja alergiju nazivaju epidemijom 21.veka.

Šta je alergija, a šta je atopija?

Alergija i atopija  se često pogrešno koriste kao sinonimi iako postoji razlika u tome kako reaguju na organizam.

Alergija je preterani imunološki odgovor na strani antigen bez obzira na mehanizam, a atopija je nasledna predispozicija organizma za razvoj alergijskih bolesti.

Ona  podrazumeva preterani imunološki odgovor posredstvom IgE antitela na uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine. Dokazano je da ako jedan od roditelja ima neku atopijsku bolest verovatnoća da će se javiti i kod deteta je 30-40%, a ukoliko su roditelja atopičari i rizik se povećava i do 70%. Dakle, sve atopijske bolesti spadaju u alergijske, ali mnoge alergijske bolesti nisu atopijske.

Koje alergijske reakcije ukazuju na potrebu za dijagnostikovanjem?

U najčešće alergijske bolesti spadaju: alergijski rinitis (alergijska kijavica), alergijska bronhijalna astma i atopijski dermatitis, koje se takođe vrlo često javljaju udruženo. Ako se alergija blagovremeno dijagnostikuje i adekvatno leči, značajno se smanjuje rizik razvoja ozbiljnijih komplikacija.

Kako se alergijske reakcije manifestuju?

Alergijska reakcija se ne pojavljuje odmah nakon prvog kontakta sa antigenom, već nakon svakog narednog. Postoji nekoliko tipova alergijske reakcije, a jedna od najopasnijih je rana preosetljivost tip I (anafilaksa), koja nastaje odmah posle kontakta već senzibilisane osobe sa antigenom. Ukoliko je osoba izložena određenom alergenu na koji reaguje, organizam počinje da proizvodi veliku količinu tzv. anafilaktičnih antitela – imunoglobulina klase E (IgE) i dolazi do reakcije organizma.

Reakcija preosetljivosti se može podeliti na rani i kasni tip baziran na vremenskoj razlici između unošenja alergena u imunizovan organizam, pa do pojave zapaljenske reakcije odnosno simptoma. Ukoliko dođe do preosetljivosti, koja je izazvana antitelima, ta reakcija se naziva preosetljivost ranog tipa, dok je preosetljivost izazvana T limfocitima preosetljivost kasnog tipa. Treba napomenuti da je u osnovi svih atopijskih i alergijskih bolesti reakcija rane preosetljivosti tip I.

Alergijska reakcija se manifestuje različitim lokalnim i sistemskim poremećajima. U slučaju delovanja alergena koji se u organizam unose udisanjem najčešće dominiraju simptomi od strane disajnih organa.Najteži oblik alergijske rekacije, anafilaktički šok može biti izazvan i alergijskom reakcijom na lek (najčešće penicilin), otrov insekata (pčele, ose, stršljena), hranu i neku od hemikalija.

Najčešći uzroci simptoma alergija

Alergijske reakcije mogu delovati na različite delove organizma, a veliki broj alergena može izazvati reakcije.  Na osnovu načina na koji organizam dolazi u kontakt sa alergenima, oni se mogu podeliti na:

  • inhalacione (kontakt sa alergenom putem udisanjem čestica preko sluznice respiratornih organa),
  • nutritivne  (unošenjem namirnica preko sluznice gastrointestinalnog trakta) i
  • kontaktne (direktnim kontaktom preko kože).

Najčešći inhalacioni alergeni su grinje i poleni, nutritivni – kravlje mleko, jaja, kikiriki, pšenično brašno, orašidi, soja, ribe i morski plodovi, a kontaktni- hemijski i kozmetički proizvodi i metali.

Klinička slika i trajanje alergije zavise od vrste i količine alergena odgovornih za njihov nastanak. Okidači alergijskih reakcija mogu biti neka druga oboljenja, kao što su fizički napor, stres, izlaganje hladnom, vlažnom vazduhu i duvanskom dimu.

kalendar polena

Dijagnostikovanje alergija

Za postavljanje dijagnoze alergija najčešće se prvo podvrgava kožnom testiranju , koje se sprovodi tako što se na unutrašnjoj podlaktici lancetom ubode koža (prick test)  kako bi se testirala osetljivost na standardne alergene. Ono što je važno pre bilo kakvog testa je da se uzme precizna i detaljna porodična i lična anamneza, zbog eventualnog lakšeg uspostavljanja dijagnoze.

Prick test i test na specifične alergene IgE iz krvi – zlatni standard dijagnostike alergija

Nekada se dešava da prick test ne pokaže ništa ili ne opravda sumnju na neku od alergija, iako se ona ispoljavala kod pacijenta. Tada se odlučuje na utvrđivanje alergije putem krvi. Putem krvi se mere ukupna i specifična IgE antitela. Ovim putem se otkriva količina imunoglobulinom E (IgE) i ukoliko se utvrdi da je uvećana, otkriva se koji alergen dovodi do povišenja. Ujedno se određuje i koncentracija ukupnog IgE kao i specifičnih IgE na određene alergene pojedinačno ili u okviru tzv. inhalacionih, nutritivnih ili mešovitih panela. Povišena koncentracija IgE u krvi se može javiti ukoliko pacijent ima neka od alergijskih oboljenja.

Talija lab

Kada se radi o panelima specifičnih alergena iz krvi IgE postoje inhalatorni i nutritivni paneli:

  • Inhalatorni paneli obično čine proteini poleni biljaka (lešnik, jova, tisa, čempres, topola, javor, breza, hrast…) trava, korova (ambrozija, pelin), insekata, grinja, kućnih ljubimaca i životinja.
  • Nutritivni paneli sadrže proteine mleka (više vrsta), jaja (poesbno belance i žumance), kikirikija, orašastih plodova (najčešće lešnika, badema i oraha), paradajza, pasulja, graška, soje, određene vrste riba (rečne i morske), morskih plodova, određenih žitarica (pšenica, kukuruz, raž, ječam, ovas…), voća (crvena i južna voća).

Šta pokazuje IgE test?

Uočava se da najizraženije povećanje koncentracije IgE imaju pacijenti sa sindromom atopijskog dermatitisa, potom slede pacijenti sa astmom, celogodišnjim alergijskim rinitisom i sezonskim alergijskim dermatitisom. Međutim, mora se istaći da povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni alergen, ali još uvek se ne mora dijagnostikovati alergijske bolesti. Takođe i negativan nalaz ne isključuje alergijsku bolest (posebno kad je bolest u začetku). Mora se gledati šira slika, uraditi veći broj testova i posmatrati pacijent i njegove reakcije u dužem vremenskom periodu, kako bi se mogla uspostaviti prava dijagnoza i sprovesti odgovarajuća terapija.

Da li postoje uslovi za određivanje vrste testa koji će se primeniti?

Svaki pacijent je priča za sebe i na taj način se i preporučuju testiranja i dijagnostikuju alergijska oboljenja. Pored dobro uzete porodične i lične anamneze, lekar će shodno tome, preporučiti vrstu testa koji je potreban. Najčešće je za kompletnu sliku, naročito ako se radi o višestrukim alergijama, alergijama jakih reakcija ili nejednakosti testa u odnosu na same simptome, alergolog će preporučiti da se urade i PRICK test i test na specifične alergene iz krvi, kako bi dijagnostika bila što preciznija.

Dve nedelje pre prick testa treba izbaciti antihistaminike i kortikosteroide, kako bi test bio što tačniji. Taj uslov nije potreban za testiranje putem krvi.

Važno je znati: test na IgG iz krvi nije test na alergene!

Koji još testovi postoje?

Obzirom na jednostavnu primenu i brze rezultate, kožni testovi se vrlo često rade u dijagnostici alergijskih bolesti. Pored prick testa postoje i još neki kožni testovi, koji se primenjuju u dijagnostici, a to su: test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch) i test kontaktnim načinom (patch). Uobičajeno mesto primene kožnih testova je unutarnja strana podlaktice, a izuzetak  su  kontaktni testova koji se izvode na koži leđa.

Koje alergijske bolesti se dokazuju testiranjem?

Alergijski rinitis može biti sezonski ili celogodišnji,a pojavljuje se u određenom periodu godine sa smenom godišnjih doba, početkom proleća i jeseni. Uz pomoć kalendarizacije polena lakše se utvrđuje koji alergen prouzrokuje rinitis.  Najčešće tegobe alergije disajnih puteva izazvane polenima su opšta iritacija disajnih puteva kao što je učestalo kijanje, nadražajni kašalj, pojačana sekrecije iz nosa, svrab i crvenilo u predelu nos i ždrela. Neretko se javlja i alergijski konjuktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju, koji je česti pratilac alergijskog rinitisa.

Dešava se da pacijent ima tegobe tokom cele godine i tada je teže prepoznati o čemu se radi, jer se teškoće u disanju ne javljaju sezonski nego povremeno tokom godine. Pacijent reaguje konstantno ili povremeno u dodiru sa prisutnim alergenom poput grinja, plesni i životinjske dlake u kući i/ili na radnom mestu. Ukoliko se terapija ne primenjuje, alergija izazvana inhalatornim alergenima može uprouzrokovati probleme sa sinusima, srednjim uhom, a može se spustiti gornjim disajnim putevima u pluća i dovesti do dodatnih komplikacija i pojavi bronhijalne astme.  Bronhijalna astma nosi sa sobom ozbiljne posledice i može izazvati gušenje, sviranje i pištanje u grudima.

Dijagnostikovanje pomaže kontroli alergijskih bolesti.

Atopijski dermatitis (atopijski ekcem) najčešće izazivaju hemijski i kozmetički preparati, lekovi, hrana ili ubod insekata. Praćen je svrabom i crvenilom kože sa otokom, plikovima, krasticama i perutanjem. Često se pojavljuje i koprivnjača (urtikarija), koja se prepoznaje pojavom crvenog osipa različite veličine i oblika, sličan onom koji se javlja pri kontaktu sa koprivom.

Pri pojavi alergije na hranu dolazi do oticanja usana, kapaka, jezika ili drugih delova tela, pojavljuje se osip i crvenilo kože,a bolovi u stomaku, proliv, mučnina i povraćanje često prate reakciju. Najteži oblik  pri pojavi alergije na neku od konzumiranih namirnica  je anafilaktički šok (anafilaksa), koji može dovesti i do smrtnog ishoda. Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti različiti, a najčešće se javlja svrab i osip veće površine tela, oticanje grla i jezika, teško disanje, mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica ili gubitak svesti. Kada se unesu velike količine antigena direktno u krvotok,  histamin se oslobađa iz mastocita i bazofilnih granulocita u velikoj koncentraciji tako da ispoljava opšti efekat na krvne sudove. Taj mehanizam dovodi do posledica opasnih po život, koji zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Imajući u vidu način dijagnostikovanja alergije, stiče se utisak da to nije nimalo lak put, ali ukoliko se dijagnostikuje na vreme i ukoliko se izabere odgovarajući doktor i specijalista, lečenje je znatno lakše, a dijagnostika brža. Najvažnije je osluškivati svoje telo, posmatrati reakcije i naći stručnjaka, koji će imati sluh za vaše probleme. S obzirom na to da se alergija smatra epidemijom 21. veka i da je sve raširenija u društvu, očekujemo sve veće pomake i na ovom polju.


Partner Nedelje dijagnostike na platformama našeg Udruženja, parter Udruženja i besplatnog Alergološkog savetovališta: TalijaLab

TalijaLab je omogućila članovima našeg Udruženja 15% popusta na SVE laboratorisje usluge za CELU PORODICU. Spisak LOKACIJA svih TalijaLab laboratorija možete pogledati OVDE.

Talija Lab

 

Share

You may also like...