Da li je hrana uzrok vaših alergijskih simptoma? + DNEVNIK PREHRANE
Smatra se da su alergije najčešća bolest današnjice i da će biti sve više obolelih od ove savremene bolesti, kako je mnogi nazivaju. Zbog velike ekspanzije alergijskih oboljenja predviđanja stručnjaka ukazuju na to da će polovina evropske populacije do 2025. godine imati neki oblik alergije.
Procenjuje se da će do 2050. godine svako drugo dete imati alergije.
Zbog svih podataka i predviđanja alergije nazivaju i epidemijom 21.veka. Iako su nam danas dostupni savremeni testovi, terapije i postoji sve više naučnih istraživanja, koja vode do novih terapijskih mogućnosti, još uvek ima mnogo nepoznanica i put lečanja pacijenata sa alergijama nije lak. Pored toga, posebno treba uzeti u obzir i uticaj na kvalitet života koje alergije imaju na pacijente.
Nutritivne alergije
Alergije na polen, prašinu, grinje, kućne ljubimce su toliko učestale, da se sve ćešće o njima i govori, ali kada se spomenu alergije u određenom kontekstu, veliki deo populacije isključivo pomisli na inhalatorne alergije, zanemarujući nutritivne.
Alergija na hranu je ozbiljno oboljenje koje može dovesti do različitih alergijskih reakcija, od kojih je najjača i po život opasna – anafilaksa, odnosno anafilaktički šok.
Simptomi nutritivnih alergija mogu biti različiti: kožni osip, atopijski dermatitis (ekcem), koprivnjača, bolovi u stomaku, osip u ustima, oticanje kapaka i usana, otežano disanje.
Hrana uglavnom nije uzrok atopijskog dermatitisa, ali ćemo to bolje objasniti: hrana u većini slučajeva hrana zapravo ne predstavlja uzrok pojave atopijskog demratitis, već utiče na pogoršanje stanja dermatitisa ili može biti okidač za izbijanje istog.
Najčešći nutritivni alergeni
Svaka namirnica može biti potencijalni alergen, ali među najčešće alergene spadaju gore pomenute namirnice: jaja, mleko, pšenica (glutenske žitarice), kikiriki, orašasti plodovi, riba, morski plodova i soja.
Susam takođe postaje namirnica na koju sve veći broj osoba sa alergijama na hranu ima.
Među namirnice koje često izazivaju alergijske rekcije treba napomenuti i: peršun, paradajz, kivi, citruse, pasulj, grašak, sočiva, kukuruz, svinjsko meso, jagode… ali naglašavamo da je svaki protein potencijalni alergen.
Uvođenje namirnica u ishranu
Postoji tabela uvođenja ishrane kod beba koju dobijate od vašeg pedijatra i tačno se zna kada koju namirnicu treba uvoditi u ishranu deteta. Međutim, novija istraživanja razvijaju teoriju da je u ishranu beba treba uključiti alergene namirnice što ranije, i to između četvrtog i šestog meseca po rođenju. Međutim, to još uvek nisu zvanične preporuke.
Takođe, nije isključeno da organizam odreaguje i u odrasloj dobi.
Kada se sumnja da postoji alergija na neku namirnicu, najbolje se obratiti alergologu koji će na osnovu dobre anamneze preporučiti alergološke testove, poput testa iz krvi i kožnog (prick i pacht) testa, ali ono što je najvažnije je da osluškujemo svoj organizam i pratimo reakcije na određenu vrstu namirnica.
Zbog toga je veoma važno pratiti simptome alergija kada se sumnja da je hrana u pitanju.
Upravo iz tog razloga se bebama u ishranu uvode razne namirnice postepeno i prati se reakcija. Međutim, ukoliko vaša beba odreaguje na jednu namirnicu burnije od očekivanog, ne treba potpuno isključiti tu namirnicu, već sačekati nekoliko dana i pokušati ponovo.
Takođe je važno obratiti pažnju na termičku obradu namirnice. Moguće je da beba odreaguje na svežu šargarepu, ali ako je skuvana – reakcija može biti izostavljena. Takođe je važno obratiti pažnju da li je namirnica sezonska i da li je tretirana pesticidima, pa zapravo nema reakcije na samu namirnicu, već na pesticide, aditive i razne dodatke, kojima se prska voće i povrće.
Unakrsne alergije
Postoje reakcije koje nisu očigledne, blaže su i ne mogu se dovesti u direktnu vezu sa određenom namirnicom. Neke reakcije mogu biti i unakrsne. Na primer, do unakrsne alergijske reakcije može doć kada postoji sličnost između proteina alergena, koji i dovode do alergijske reakcije, na primer, polena i određene belančevine odgovarajuće namirnice. Dešava se da osobe koje imaju reakciju na polen nakon nekog perioda razviju alergiju i na određene namirnice. Usled toga na primer, reakcija na polen breze može uzrokovati alergiju na lešnik ili polena korova i ploda jabuke. Unakrsne alergije otežavaju samo praćenje uzroka alergija.
Kako pratiti simptome alergija na hranu?
Ukoliko primetite da vi ili vaše dete imate učestale reakcije na neku namirnicu treba pratiti koju namirnicu ste konzumirali i kakva je bila reakcija. Treba najpre obratiti pažnju kako vaš organizam ili organizam vašeg deteta reaguje na 8 najčešćih alergena: jaja, mleko, pšenica (gluten), kikiriki, orašasti plodovi, riba, morski plodova i soja, a onda pratiti i druge namirnice.
- Ako određeni alergen izazove blagu reakciju na koži nekoliko puta, izbacite namirnicu iz ishrane na neko vreme i pratite stanje kože.
- Zatim ponovo uključite alergen u svoju ishranu i u slučaju da se reakcija ponovi, ta namirnica je verovatno odgovorna za pogoršanje stanja vaše kože.
- Ukoliko dođe do ozbiljnije reakcije nakon konzumiranja namirnice, odmah prestanite da koristite namirnicu i posavetujte se sa alergologom.
Radi lakšeg praćenja simptoma alergija u hrani, koje priznaćemo, ni malo nije jednostavno, kreirali smo DNEVNIK PREHRANE, uz pomoć kojeg ćete upisivati vaše simptome, odnosno reakcije organizma i beležiti koje namirnice ste vi ili vaša beba uneli toga dana.
Naš dnevnik praćenja prehrane ne može zameniti posetu alergologu, ali veoma je važno da pratimo reakcije našeg tela da bismo mogli adekvatno da prenesemo utiske našem alergologu i zajedno sa njim dođemo do relevantnih podataka, koji vode ka otkrivanju, držanju pod kontrolom, a sve češćem izlečenju naših alergija.
Dnevnik prehrane koje smo kreirali može vam biti velika pomoć na tom putu. Možete ga skinuti sa našeg sajta i nositi svuda sa sobom, kako biste mogli da zabeležite svaku reakciju, koja vam se učini sumnjivom.
Saznajte više o projektu našeg udruženja Alergija i ja #Hrana pod lupom 2021. na ovom linku.
