Reč alergologa: Treba li da se plašimo intranazalnih kortikosteroida?

intranazalni kortikosteroidi

U savremenoj medicini sve se više govori o neželjenim dejstvima brojnih lekova. Pored lekara i farmaceuta koji se profesionalno bave ovom problematikom, ova tema svakako najviše zaokuplja same bolesnike kao krajnje korisnike lekova.

Medju lekovima, posebno interesovanje zaokupljaju kortikosteroidni lekovi, za koje vlada tradicionalno mišljenje da su među „najopasnijima“ jer „izazivaju neželjena dejstva koja se ne mogu zaobići“. Iz tih razloga kod bolesnika često vlada opravdani strah od kortikosteroidnih lekova koji se najčešće manifestuje odbijanjem uzimanja ovih lekova ili se oni uzimaju „samo ako nema drugog izbora i što je moguće kraće“. Ovakav stav prema kortikosteoidnim lekovima je bio uslovno prihvatljiv, sve do pre nekoliko decenija, jer je primena kortikosteoidnih lekova bila relativno retka i uglavnom ograničena na kratak vremenski period.

Međutim, nagli porast učestalosti alergijskih bolesti, sa kraja dvadesetog veka epidemijskog karaktera, brzo je aktuelizovao „strah od kortikosteroida“. Glavni razlog svakako leži u činjenici da su upravo kortikosteroidni lekovi prepoznati kao najmoćniji lekovi protiv alergijskih bolesti.

Istovremeno, vodeća svetska udruženja alergologa uvrstila su kortikosteroidne lekove u glavne nosioce strategije u borbi protiv vodećih alergija današnjice. Imajući u vidu da je upravo alergijski rinitis, jedna od vodećih alergijskih bolesti današnjice, za čije lečenje je propisana neizostavna primena intranazalnih kortikosteroida, postavlja se logično i aktuelno pitanje:

Treba li da se plašimo intranazalnih kortikosteroida?

Uvažavajući tradicionalni pristup (koji je još uvek prisutan) trebalo bi „a priori“ odbaciti primenu intranazalnih kortikosteroida ili njihovu upotrebu svesti na minimum „u što kraćem vremenskom periodu“. Veliki strah mogu imati i farmaceuti, lekari opšte medicine, kao i pedijatri. Ponekad se može desiti da pri odlasku u apoteku za preuzimanje terapije za alergijski rinitis koju je propisao nadležni lekar, pacijent dobije upozorenje „da nikako ne koriste pumpice za nos sa kortikostroidima“ ili u najgorem slučaju „da ne smeju da ih koriste duže od „nedelju dana“. Ovakvi stavovi mogu zbuniti bolesnika i uneti strah i paniku koja se najčešće manifestuje napuštanjem ranije propisane terapije od strane nadležnog specijaliste.

Neizostavna posledica ovakvog pristupa rezultira izostankom daljeg kontrolisanja kod nadležnog specijaliste i najčešće usmerava bolesnika na samolečenje ili potpuno obustavljanje lečenja.

Krajnji ishod ovakvog pristupa je paradoksalna činjenica da danas uprkos sve većem broju bolesnika sa alergijskim rinitisom, imamo sve više bolesnika koji se leče sami bez odlaska kod lekara ili uopšte ne uzimaju propisanu tzerapiju.

Sa druge strane, uvažavajući novi pristup prema intranazalnim kortikosteroidima, neophodno je da se oslonimo na preporuke radne grupe za alergijski rinitis i njegov uticaj na astmu, koje su zasnovane na dokazima i koje su potvrdjene u stručnoj kliničkoj praksi tokom protekle dve decenije. Osnovni postulat ovih preporuka je da su intranazalni kortikosteroidi svrstani u lekove izbora za lečenje srednje teške-teške forme alergijskog rinitisa.

Poverenje u istraživanja i medicinu

Intranazalni kortikosteroidi su provereno najmoćniji i najefikasniji lekovi protiv svih simptoma alergijskog rinitisa uključujući i najtvrdokorniju zapušenost nozdrva, protiv simptoma pridruženog alergijskog konjunktivitisa, a takodje doprinose smirivanju simptoma astme kod bolesnika sa alergijskim rinitisom i značajno popravljaju kvalitet života bolesnika sa alergijskim rinitisom. Pri tome, treba naglasiti da efikasnost intranazalnih kortikosteroida prevazilazi efikasnost svih drugih lekova koji se koriste za lečenje alergijskog rinitisa.

Superiornost intranazalnih kortikosteroida je dokazana i proverena, kako u sezonskom, tako i u perenijalnom alergijskom rinitisu čiji simptomi perzistiraju tokom cele godine. Najvažnija odrednica superioprnosti intranazalnih kortikosteroida je njena vremenska zavisnost. Naime, da bi otklonili simptome alergijskog rinitisa i uspostavili kontrolu bolesti, potrebna je kontinuirana i dugotrajna primena ovih lekova. Ona nije ograničena unapred određenim vremenskim periodom, već naprotiv primenjuju se sve do postizanja cilja tj otklanjanja simptoma. Dakle, intranazalni kortikosteroidi nemaju odrednicu koja ograničava njihovu upotrebu na odredjeni broj dana, kao što to imaju neki drugi lekovi, naprimer antibiotici, već se primenjuju kontinuirano do povlačenja simptoma. Tako će se kod sezonskog alergijskog rinitisa primenjivati tokom sezone polena odgovornog za nastanak bolesti ili kod perenijalnog alergijskog rinitisa skoro veći deo godine, ali u oba slučaja dužinu njihove primene određuje momenat postizanja povlačenja simptoma i uspostavljanje kontrole bolesti. Postoje brojni intranazalni kortikosteroidni lekovi, koji se primenjuju u kliničkoj praksi sa određenom efikasnošću i bezbednošću u lečenju alergijskog rinitisa.

Od kolikog je značaja primena intranazalnih glikokosteroida u lečenju alergijskog rinitisa, najbolje govori podatak da je tokom protekle decenije naglo porasla učestalost srednje teške-teške forme alergijskog rinitisa, čija zastupljenost u kliničkoj praksi pevazilazi 70% svih bolesnika.

Stvarni neželjeni efekti intranazalnih kortikosteroida

Bolesnici će se s pravom pitati kakva je bezbednost primene intranazalnih kortikosteroida ako je njihova kontinuirana primena često vezana za veći deo godine? Da li ona nosi rizik i koje to neželjene efekte donosi, koji bih mogli ugroziti bolesnike sa alergijskim rinitisom?

Dugotrajna primena intranazalnih kortikosteroida u alergijskom rinitisu kod većine dostupnih predstavnika se pokazala bezbednom i pouzdanom. Najznačajniji parametar koji definiše bezbednost ovih lekova je sistemska bioraspoloživost tj. mogućnost dospevanja ovih lekova u sistemsku cirkulaciju. Noviji intranazalni kortikosteroidi imaju izuzetno malu sistemsku bioraspoloživost, ispod 1%. Ovako niska sistemska dostupnost otklanja rizik od nepovoljnog uticaja na smanjenje lučenja hormona iz kore nadbubrežne žlezde kao rizik od uticaja na usporavanje rasta kod dece i adolescenata. Preterana primena ovih lekova i nakon otklanjanja simptoma alergijskog rinitisa je pokazala samo rizik od prolazne pojave sukrvice u nazalnom sekretu.

Imajući u vidu da intranazalni kortikosteroidni lekovi poseduju najveću efikasnost u otklanjanju najtvrdkoronijih simptoma alergijskog rinitisa, njihova primena je danas rezervisana i predodređena za umereno teške-teške forme alergijskog rinitisa. To su one forme bolesti kod kojih se primena dobro poznatih lekova iz grupe antihistaminika nije pokazala dovoljnom. Pouzdanost i proverena bezbednost intranazalnih kortikosteroida, omogućuje dugotrajnu i nesmetanu primenu ovih lekova i uspostavljanje kontrole kako sezonskog tako i perenijalnog alergijskog rinitisa. Otuda je strah od ovih lekova krajnje neosnovan i nepotrebna zabuna koja umanjuje uspešnu kontrolu alergijskog rinitisa.


Tekst: Ass dr Rajica Stošović

Klinika za alergologiju i kliničku imunologiju UKCS

Reference:

  1. Sastre J, Mosges R. Local and Systemic Safety of Intranasal Corticosteroids, J Investig Allergol Clin Immunol 2012; Vol. 22(1): 1-12
  2. Derendorf H, Meltzer E. Molecular and clinical pharmacology of intranasal corticosteroids:clinical and therapeutic implications. Allergy.2008 Oct;63(10):1292-300.
  3. Nowicka A, Samoliński B. Is the use of intranasal glucocorticosteroids (inGCSs) in children safe?, Otorynolaringologia Polska, tom 69, nr 1 (2015), s. 1-10
  4. Hoyte FCL, Nelson HS. Recent advances in allergic rhinitis. F1000Res. 2018 Aug 23;7:F1000 Faculty Rev-1333.

 

 

Ovaj tekst je sponzorisan od strane kompanije EL Pharma

Stavovi i informacije u ovom tekstu su stavovi autora, a ne kompanije EL Pharma

Share

You may also like...