Koje drveće je manje alergeno?

polen drveća

Uprkos tome što se svi radujemo lepom vremenu i što većem boravku na otvorenom, alergijska reakcija na polen biljaka može uticati na naše uživanje u prirodi. Počinje sezona cvetanja drveća, a sa tim i visoke koncentracije polena i postavljaju se pitanja: od kog drveća treba da se “čuvamo”, odnosno koje drveće treba da izbegavamo, a koje drveće treba da sadimo? Odgovore na ova pitanja saznali smo od Mirjane Mitrović, iz Službe za polen Agencije za zaštitu životne sredine

Do nedavno je početak alergija na polen biljaka počinjao krajem marta i završavao se krajem septembra, ali usled klimatskih promena sve je veći raspon cvetanja, koji traje od početka februara, pa sve do početka novembra.

Period polenizacije, po klimatskim uslovima naše zemlje, traje od početka februara do kraja novembra meseca.

  • Pojava polena u vazduhu od februara meseca kreće sa sezonom cvetanja drveća, pre svih – leske i jove, a ubrzo i tise i čempresa. Jasen, breza, platan, hrast su takođe uključeni u monitroring Agencije za zaštitu životne sredine, zbog visoko koncentrovane polenizacije tokom cvetanja.
  • Nakon drveća, kreće sezona polena trava od maja do druge dekade jula meseca, u kojem pored trave cvetaju borovi i lipe. Bokvica, kiselica, kopriva, pepeljuge, pelen su biljke jake polenizacije, a samim tim i velikog uticaja na simptome alergija.
  • Sezona cvetanja korova startuje od druge polovine jula meseca do novembra meseca, a najznačajniji alergen je svima poznata – ambrozija.

kalendar polena

Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije (svaki peti čovek) izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjiktivitis, dermatitis, polenska kijavica), dok u slučaju dugotrajnog i višegodišnjeg izlaganja visokim koncentracijama jedan deo ljudske populacije oboleva od hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme.” ističe naša sagovornica Mirjana Mitrović, iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Rukovodilac grupe za polen ističe da zagađenost vazduha u urbanim, industrijskim sredinama doprinosi pojačanom alergijskom dejstvu aeropolena. “Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da će različite vrste alergijskih reakcija kod ljudi biti bolest savremenog čovečanstva u 21. veku“, naglašava Mitrović i dodaje da je vremenski period tokom kojeg se vrši kontinuirano uzimanje uzoraka definisan od strane Međunarodnog udruženja za aerobiologiju.

Koje drveće ima manje alergenog polena?

Oprašivanje biljaka se vrši tako što se polen prenosi, omogućavajući osemenjavanje. Polen se nalazi u muškim gametima, dok se ženski gameti nalaze unutar tučka. Biljke se mogu oprašivati vetrom ili insektima.  Iako se veliki postotak biljaka (oko 80%) oprašuje pomoću insekata i dalje postoji velika koncentracija polena u vazduhu, koju vetar nosi i koja smeta osobama sa alergijom na polen. Postoje istraživanja i preporuke da je manje alergeno drveće ono koje ne nosi muške cvetove-rese koje produkuje polen.

“Biljke koje se oprašuju vetrom (anemorfilne), produkuju polen u sloj atmosfere koji udišemo, a kod biljaka koje se oprašuju insektima (entomorfilne) njihov polen se nikako ne može naći u vazduhu, a a samim tim i ne ugrožava alergične osobe.” – Mrijana Mitrović.

U nastavku razgovora Mirjana Mitrović zaključuje: „Sa ovim saznanjem je važno razmisliti koje biljke sadimo u svojim dvorištima, vrtićima, školama, a i centralnim gradskim šetalištima. Ako se setimo dvorišta naših predaka, baka i deka sa sela, videćemo da je u dvorištima obavezno bilo posađeno neko drvo jabuke, kruške, kajsije i sličnih kalema, odnosno voćki koje oprašuju jedino insekti. “

Preporuka je saditi drveće koje oprašuju jedino insekti – a to su voćke.

“Preporuka je da se vratimo takvim navikama, a odustanemo recimo od sadnje breze u nekom dvorištu škole ili obdaništa, jer je upravo polen breze u proleće najjači alergeni polen, koji detektujemo u vazduhu“, ističe Mitrović. S tim u vezi, osvrnućemo se na studiju koja je vezana za uticaj polena drveta na alergijske bolesti u Srbiji. Ispitivanje je vršeno između 2015. i 2018. godine. Tokom ovog ispitivanja ustanovljena je konstantna  koncentracija polena drveta u pojedinim mernim stanicama širom Srbije, a koja na nedeljnom nivou u proseku iznosi 500 zrna polena na kubnom metru. Takođe je primećeno da je polen breze najzastupljeniji i da njegova koncetracija biva čak 15% veća od ukupno izmerenih polena drveća, koje su zabeležene na ovim prostorima.


U saradnji sa brendom Allergoff – neutralizatorima kućnih alergena, Nacionalno udruženje Alergija i ja – omogućilo je popust od 15% na sve Allergoff proizvode.

allergoff

Share

You may also like...

Prijavite se na naš newsletter