Hrana pod lupom konkurs – druga pobednička priča: Život sa celijakijom

Dugujem vam priču sa kratkog putovanja, gde smo prvi put osetili sve “udarce” koje MORAJU da trpe oni koji su oboleli od ove bolesti.

Celijakija – trajni poremećaj podnošenja glutena. To je sistemsko, autoimuno, doživotno oboljenje koje je genetski predodređeno.

Gluten se nalazi u gotovo svim industrijskim proizvodima, u pšenici, ječmu, raži, ovsu. Zatim, u kozmetičkim preparatima, pastama za zube, lekovima, začinima, pićima, kafi… (o posledicama da vam ne pričam, drugi put)

Kada su nam saopštili ćerkinu dijagnozu, bili smo malo u šoku, ali smo sa puno pozitive prišli celoj priči. Prvi susret sa odabirom namirnica i pripremom hrane je stvarao konfuziju. Savladali smo nekako…korak po korak, sa usputnim greškama koje su se odražavale bolom u glavi i probadanjem u stomaku naše devojčice. Nakon tih bolova, uvek sam vraćala film da pronadjem deo gde sam joj kontaminirala hranu glutenom. Začini, sokovi, naša hrana koja je dospela u njenu, ista rerna gde se peku svakakve namirnice… Svaki put bih iznervirano vrisnula: “ZAR SE I TU GLUTEN NALAZI??!” Svaka moja/naša greška pri pripremanju hrane, nju je koštala novim probadanjem u stomaku i propadanjem organizma (štitna žlezda, anemija…)

Priprema užine za školu je pravi izazov bio. Moja tuga je bila beskonačna, jer sam znala da gleda drugu decu sa sladoledom i ostalom hranom koju učenici jedu na odmoru i posle škole.

Njeno odbijanje da izlazi sa društvom, jer joj je teško da pije samo vodu kada ide dalje od kuće, to me je najviše bolelo.

7 meseci kasnije… Nekako smo se uhodali… i mi sa pripremom, i ona sa prihvatanjem dijagnoze. Pozitivnost je mirisala na sve strane.

Dok…

Dok nismo odlučili da testiramo putovanje, od 4 dana. Mi smo sada već uigran tim, koji pobeđuje sve pritiske. Poneli smo sve za pripremu njene hrane. Toster, tanjire, zaštitne kese, hleb za prve dane, njenu hranu koja može da stoji,… Ono što je najbitnije, pronašli smo apartman sa dobro opremljenom kuhinjom. Moj zadatak je bio da na google mapi pronadjem dobro opremljenje prodavnice u blizini, restorane (nije ih bilo), sladolede…

Stigli smo. Ona je bila gladna, pa smo odmah otišli u nabavku. Tu sam već osetila da gubim. Jer, vremena je bilo sve manje. Ona je gladna, guzve na kasi, hodanje do apartmana, priprema hrane… Prvi obrok je dobila oko 18h.

1:0 za celijakiju

Sledećeg dana sam se probudila dosta rano i otišla u nabavku dok su deca spavala. Sve sam pripremila već do 11h

Haha 1:1 izjednačila sam rezultat

Izlazak i šetnja… jedva smo čekali da pronađemo neku hranu bez glutena. Da sednemo u kafić sa baštom, da se opustimo jer do tada nigde nismo zajedno izašli. Naravno, po navici, siti izlazimo iz kuće.

Ušli smo na prvo mesto… nema ništa bez glutena, žao nam je!

Ušli smo na drugo mesto… je l gluten mleko?

Ušli smo na treće mesto…jel gluten šećer?četvrto, peto, deseto…

ŽAO NAM JE, NEMAMO NIŠTA!!!

10:1 Za celijakiju. Ili za naše društvo možda. Zapitala sam se? Za našu svest?

Druga stvar, u Crnoj Ovci u Beogradu nam garantuju da je bez glutena sladoled. U Novom Sadu nam ne garantuju.

Nigde ne postoji oznaka precrtanog klasa pšenice koji nam uliva sigurnost da je hrana sigurna.

Opet dolazimo do situacije da sedimo u bašti restorana a ona pije vodu i jede ono što sam spakovala u torbu.

Ponekada se razdvojimo, kako drugo dete ne bi trpelo. To je naša, roditeljska vizija. Iako se Nikola solidariše sa setrom u svakoj situaciji. Ponekada pojedemo nešto pred njom kako bi se navikla… Ne znamo više ni kako da postupamo i šta je ispravno.

Zaključak: U ovoj zemlji možete da živite sa celijakijom, ako sedite kod kuće i pripremate sami hranu. Socijalni život obolelih od celijakije je ravan katastrofi. Retko gde će i znati šta to znači. Bez ikakve empatije, brendovi će se ograditi da oni ne bi snosili neke posledice. Odlazak na more me zanima kako izgleda.

Zanima me kako će otići na ekskurziju, rekreativnu nastavu… Zanima me kako će na matursko veče (rekla je da neće ići), zanima me šta će škola preduzeti, i kakvu će podršku dati

Moj zadatak je da je naučim da se ne predaje i da živi punim plućima. Učim je da se ne odriče ničega. Učim je da se prilagodi. Učim je da je jedinstvena i dorasla zadatku.

Pišemo svim brendovima zajedno: plazma, Sarbucks, Najlepše želje, Aleva,… svim brendovima podižemo svest da se uključe u podršci i naprave siguran proizvod za obolele od celijakije kako bi im život bio lakši.

Hvala ako ste čitali do kraja. 🌾

Tekst: Aleksandra Andjelovski

Ova priča je druga pobednička priča konkursa Hrana pod lupom, koji organizujemo uz podršku partnera: Omnibiotik Panda.

Hvala svima koji ste deo naše aktivnosti, učestvujete i čitate priče na našem web sajtu i profilima.

Podelite vašu priču o alergijama na hranu, kakvo iskustvo imate u društvu, u vrtićima, školama, studentskim domovima, u restoranima, na putovanjima i učestvujte u našem konkursu Hrana pod lupom. 

Autor svake objavljene priče dobiće GlutenNO paketić hrane bez alergena od našeg udruženja, a jednom mesečno ćemo birati pobedničku priču koja će biti objavljena i u drugim medijima.  Autor pobedničke priče dobija na poklon Omnibiotik Panda probiotik! Uslov je da priča ima više od 500 reči.

Objavljenu priču nam možete poslati na mail: info@alergijaija.com.