Da li znate šta je epi-pen roditelj i koliko je zapravo teško odgajati dete sa nutritivnim alergijama? – Pobednička priča u projektu “Hrana pod lupom” za decembar

Da li znate šta je epi-pen roditelj i koliko je zapravo teško odgajati dete sa nutritivnim alergijama?

Ti si meni pićala… — obraća mi se moj dvoipogodišnjak kad sam mu završila priču za laku noć. Nisam ni znala da ume da upotrebi perfekat niti da je njegov razvoj stigao do punog prepričavanja događaja iz prošlosti

Ti si meni pićala… ja idem kod dotote, onda ona meni da ćavobni napitak, pa bude sunce i ja mogu jede sadode.

– Da, ja sam njemu, u vreme kada sam ga pripremala na imunoterapiju mlekom, pričala kako će, kad bude leto, jesti sladoled i kako će mu doktorka davati čarobni napitak, od kog će on ojačati i od kog će mu alergija proći. Želela sam da verujem da će mu to pomoći. Doktorka je bila toliko ubedljiva da nisam imala razloga da sumnjam da išta može biti drugačije.

Sad ja više ne ide. Mama, ja ne sme jede sadode. Zato ja imam egiju. Ako jede sadode, meni tveba hitna pomoć i movam ceeeeeli dan pijem lek – ručicom opisuje krug u vazduhu kako bi naglasio ovo CELI dan.

Gutam knedle. Da, slagala sam to malo stvorenje koje mesecima čežnjivo gleda u sve što druga deca jedu na igralištu, u parku, u crtaćima, na televiziji — picu, kroasane, čokoladnu tortu sa šlagom, puding, sladoled, čokoladni keks… lista je predugačka.

Osmog dana imunoterapije mlekom dobio je koprivnjaču. Od jedne kapi rastvora 1 : 25. Dakle, njegov organizam reaguje na dvadesetšesti deo kapljice.

Taman kada smo se pomirili s činjenicom da ćemo naredne mesece, a možda čak i godinu provesti na relaciji Tiršova—kuća, taman kad je prihvatio tu kap ispod jezika svako jutro, taman kad smo se reorganizovali porodično da njegova terapija prođe neosetno po druge aspekte života i bebu koju imamo… kako bismo se oslobodili činjenice da smo epipen roditelji… njemu je na isti način kao i dosad kad dođe u kontakt s mlečnim proteinima i u istom roku izbila koprivnjača, zbog koje mu je imunoterapija odložena za godinu dana, uz vrlo pesimistične prognoze.

Tako sam ja postala epipen mama lažov.

— Pokušaćemo opet, moraš još malo da porasteš. Proći će tvoja alergija i biće sve u redu. Sve prođe, Vuko moj. – mazim ga, a umirujem oboje.

Nekoliko dana posle imunoterapije krenuli su osipi. Skočni zglob, pa stomak, pa butina…. sve sa desne strane.

Alergolog odmahuje rukom: — To je virus, proći će za tri dana.

Naredne tri nedelje osip se pogoršava. Pedijatar nije siguran šta je.

Idemo da vadimo bubemave. – Izmislili smo i to. Toliko puta smo mu vadili krv da smo morali da konstruišemo čitavu priču o tome kako teta vadi bubice iz njegove krvi.

Krvna slika, kao i dosad, odlična.

Dermatolog propisuje didermal. Kad sam spomenula da je verovatno alergičan na penicilinske antibiotike, odmahuje rukom: — Neće mu biti ništa.

U roku od dva dana dete počinje da se guši. Jurimo u Institut za majku i dete oko ponoći.

Najpričljiviji dvoipogodišnjak ćuti, steže mi ramena i gura glavu u moje grudi. Grlim ga, ljubim kosu preko maske, slušam decu kako se guše od kašlja u čekaonici i pitam se kome je ovo dostojan život u Srbiji.

Kad je sve prošlo i kad smo se vratili kući, pre nego što će utonuti u san šapne: Ja sam bio hvabav.

Verovatno hrabriji od nas jer se svakog jutra budi s podjednakom radošću kao da ga nismo slagali da će moći ovog leta da jede sladoled.

Meni ostaje noć da smislim recept.

Za sladoled.

I za čarobni napitak.

Pobednička priča za decembar i dobitnica OmnibioticPande probiotika: Svetlana Slijepčević, mama heroj.