Namirnice bez alergena i glutena skuplje i do 10 puta

nutritivni alergeni

O asortimanu proizvoda bez alergena i bez glutena razgovaramo na svakodnevnom nivou na grupama našeg udruženja na Facebooku (Bezglutenci iz Srbije i Alergija i ja), kao i na Instagramu, ali i sa prehrambenim lancima, uvoznicima i proizvođačima namirnica. U projektu Hrana pod lupom, koji smo započeli u 2021. godini, jedan od ciljeva je i proširenje asortimana radi veće konkurentnosti na tržištu i manjih cena, kao i razvijanje svesti o allergy free namirnicama i adekvatnim deklaracijama.

Kao pacijentima i roditeljima pacijenata sa alergijom na hranu, celijakijom i drugim zdravstvenim ograničenjima u ishrani veoma nam je važna i podrška medija. Prenosimo deo intervjua za portal N1 sa Snežanom Šundić – Vardić, predsednicom NU Alergija i ja. a ceo tekst o dostupnosti i cenama namirnicama bez alergena i glutena možete pročitati na web portalu N1 na ovom linku.


N1: Koliko su dostupni prehrambeni proizvodi koje ljudi sa raznim vrstama alergija mogu da konzumiraju? Da li se situacija tu menja na bolje?

 

NU Alergija i ja: Ponuda prehrambenih proizvoda bez alergena u Srbiji jes mala. Dešavaju se promene na bolje, ali sporo i to u većim prehrambenim lancima, koji međutim nisu dostupni svim građanima naše zemlje. Mnoge osobe koje imaju potrebe za namirnicama bez alergena često moraju da pređu više od 60 kilometara da bi otišli u nabavku ili pak, odlaze u inostranstvo gde je ponuda bolja, ali i cene ovih proizvoda povoljnije.

 

Svakako možemo reći da je ponuda nešto bolja u poređenju sa situacijom od pre 10 godina, ali sve je to zanemarujuće ukoliko se poredimo sa zemljama u regionu I u Evropi. Jedan od najčešćih razloga je taj što proizvođači i uvoznici, na žalost, nemaju dovoljo razvijenu svest o potrebi za ovim proizvodima. Vlada jedna velika zabluda među prehrambenim lancima, tako i proizvođačima I uvoznicima, da je potreba za allergy free proizvodima mala, međutim ako znamo samo jedan statistički podatak, da 20% dece uzrasta do treće godine ima neko ograničenje u ishrani, onda nam je jasno da broj potrošača ove ciljne grupe nije mali.

 

N1: Prehrambeni proizvodi namenjeni posebnoj kategoriji potrošača – poput deklarisane hrane bez glutena – često koštaju i višestruko više u odnosu na “običnu” hranu. Koji potrošači su zbog toga u najvećem problemu?

NU Alergija i ja: Prehrambeni proivodi, a naročito deklarisani proizvodi bez glutena, cenovno svakako nadmašuju potrošačku korpu. Na primer, kilogram pšeničnog brašna košta 75 dinara, a kilogram brašna bez glutena košta 750 dinara. Ili 500 g ovsenih pahuljica 180 dinara, ali deklarisane ovsene pahuljice bez glutena su 450 dinara…

 

Pacijenti koji imaju celijakiju dobijaju 7 kg određene vrste mešavine brašna bez glutena preko Fonda, ali na primer pacijenti koji imaju visoku klasu alergije na pšenicu ne mogu ovo brašno da dobiju na recept.

 

Što se tiče drugih alergija, u najranijem uzastu najčešća je alergija na mleko i srećom od pre par godina bebe sa al.na proteine kravljeg mleka dobijaju formulu na recept, ukoliko ne doje.

 

Još je veći problem taj, što pacijenti imaju više od 1 alergije I taj što u porodici najčešće postoji više od jednog člana koji ima problem sa zdravstvenim ograničenjem u ishrani, jer su to uglavnom genetski predisponirane bolesti. Dešava se I ako takvih slučajeva nema u porodici da opet cele porodice zbog lakše organizacije I veće bezbednosti usled potencijalne kontaminacije alergenima, prelaze na ishranu koja im je iz medicinskih razloga preporučena.

 

Mi u našem udruženju uvek nglašavamo da to nije naš izbor, I da pacijenti nisu iz hira odlučili da ne jedu gluten, mleko, jaja, orašaste plodove… već mogu imati ozbiljne simptome, koji mogu dovesti i do smrti, ukoliko su u kontaktu sa tim alergenima.

 

N1: Da li udruženja poput vašeg komuniciraju sa uvoznicima, trgovinskim kućama po pitanju proširenja asortimana?

NU Alergija i ja: U kontaktu smo sa prehrambenim lancima, uvoznicima I proizvođačima na svakodnevnom nivou. Pokušavamo da utičemo na razvoj svesti I da promenimo situaciju na bolje. Svaki prehrambeni lanac trebalo bi da ima izdvojene police proizvoda bez alergena, pre svega zbog rizika od kontaminacije, kao I da obezbedi bolju ponudu allergz free proivoda.

 

Prošle godine smo pokrenuli projekat Hrana pod lupom, kojim želimo da animiramo i opštu i stručnu javnost za bolje razumevanje na mnogim poljima:

  1. zdravstvenom sistemu (naši pacijenti nemaju dostupan adrenalinski injektor preko Fonda koji spašava život u slučaju teže alergijske reakcije),
  2. u vaspitno-obrazovnim institucijama (deca često nemaju obezbeđene obroke bez alergena u vrtićima, školama, studentskim domovima),
  3. u ugostiteljstvu (ponuda je veoma mala, a svest ugostitelja nezadovoljavajuća),
  4. u prehrambenoj industriji,

a u cilju poboljšanja kvaliteta života osobama sa alergijama, celijakijom I drugim intolerancijama u ishrani koje su medicinski uslovljene.

 

Moram da naglasim da zbog nesigurnih deklaracija na proivodima i naši aktivisti i članovi veoma često kontaktiraju proizvođače i uvoznike radi detaljnijih pojašnjenja. Naše udruženje ima 3 grupe na Facebooku u kojima članovi razmenjuju odgovore koje dobijaju od proizvođača I uvoznika.

 

N1: Kakva je situacija sa deklarisanjem ove hrane? Jesu li deklaracije ispravne?

NU Alergija i ja: Što se tiče deklaracija na proizvodima, tada su nam potrebne širom otvorene oči, ali i lupa. Ne samo da u mnogim situacijama pokušavamo da dešifrujemo šta je uvoznik ili proizvođač hteo da kaže, već radi bezbednosti moramo da idemo i korak dalje,  da ih kontaktiramo i proverimo ispravnost deklaracije.

 

Na primer, na proizvodu velikim slovima piše “prirodno bez glutena”, a u sastavu stoji da proizvod sadrži pšenicu. Proivođači I uvoznici nisu svesni da na taj način mogu dovesti u zdravstveni rizik, čak I po život, pacijente sa alergijama I intolerancijom.

 

Sa druge strane, imamo i obrnute situacije kada proivođač i uvoznik želi da zaštiti sebe. Po evropskom istraživanju, koje smo dobili od Evropske federacije za alergije I plućna oboljenja, čije je naše udruženje član, samo 10% proizvoda na kojima je na deklaraciji naznačeno “može sadržati tragove…” zapravo i sadrži te tragove. To znači da je prodavac onemogućio svim potrošačima kupovinu tog proizvoda I možemo reći da je ponuda proivoda bez alergena još više smanjena na ovaj način.

Share

You may also like...