Martovska pobednička priča literarnog konkursa “Hrana pod lupom”

Naša priča je na sreću, drugačija od većine ispričanih. Naime, kada je moja ćerka dobila rezultate alergološih testova gde je istog momenta morala isključiti iz ishrane 10-tak namirnica, prvo sam pomislila na vrtić.

Međutim, posle objavljenog razgovora sa timom na čelu sa nutricionistom dobila sam uverenja da će svaki njen obrok biti isplaniran i da mogu biti potpuno mirna. U jednom trenutku izbačene su joj sledeće namirnice: mesa (piletina i svinjetina), jaja, grašak, skuša, paradajz. U glavi sam imala samo jedno pitanje: Šta će ona sada jesti, kada ne sme ovo, ni ono i kako ćemo sve to..

A onda mi je sjajna nutricionista u vrtiću Naša Radost u Sopotu,  postavila sledeće pitanje:

” Mama, zašto ne bi smo ovako razgovarali??? Sta Milica SME da jede!?”

To je bio taj klic u mojoj glavi. Da, hajmo tako.

Od tog razgovora sa njom znala sam, da će ona kao nutricionista, kao i ceo tim u kuhinji vrtića, raditi na tome da moje dete ima redovne obroke.

I zaista ima. Hvala puno. Žao što je naš primer redak. Znamo da mnoga deca sa specijalnim dijetetskim potrebama ne dobijaju obroke u vrtiću. Mi smo valjda, imali i malo sreće.

Kada imate podršku društva, mnogo je lakše da se izborimo sa drugim problemima koje alergije na hranu i atopijski dermatitis donose.

Milica: “Mama, kod kod doktora danas idemo? Nećemo tamo gde me bockaju, nemoj mama molim te…. Vodi me kod naše doktorke Denić. Ona mi ništa neće raditi. Jel hoćeš mama?”

Milica poznaje mnogo doktora, alergologa, dermatologa. Ima neke omiljene i neke manje omiljene.

“Elena, da li si videla moj crtež?”– mladja sestra pita i nastavlja sva uzbuđena: –“ovo sam ja, jel vidiš ove tačkice? To sam ja i Moj ekcem.”

Nije tužna kad to govori. Naprotiv,  Milica, petogodišnja devojčica, tamne kose i vrcavih zelenih očiju, sebe uvek tako predstavlja.  Ovo sam ja, a ovo je Moj ekcem!

Milici je dosta klinika i doktora. Rešena je da kada poraste i ona leči druge.

I ima jednu želju, samo da joj ruke budu kao mamine…. a mama bi rado dala obe svoje…

Juče je bila u vrtiću.  Srećna je. Ruke su bolje. Hvali se svakoj vaspitačici. I one su srećne zbog Milice. One su naše dobre vile i saveznice u ovoj borbi. Mama ne mora da odsustvuje s posla jer ima njihovu veliku pomoć i podršku.

“Ceca mi je rekla da sam ja najlepša, Najlepša od sve dece“- saopštava mi važno, a ja znam da Ceca radi na njenom samopouzdanju.

Između vrtića, poseta klinikama i českanja Milica zna samo jedno:

“Mama, moramo ovoga da se rešimo….”

“Čega mila moja?”

“Kako čega? Ovog dosadnog ekcema….”

“Hoćemo,  obećavam, Hoćemo….”, ali ne znam koliko još neprospavanih noći, koliko još suza…. njenih i mojih. Rešavamo, dugo, mami se čini  predugo.

Nekada mi se više i ne spava. Čekam do nekog doba u noć da počne opet…. ili da ne počne više nikad.

Zovu me sa proslave rođendana: Izvinite,  Milica pita da li sme da se šminka? Obično dečije šminkanje,  da bude leptir, maca, Frozen…. Samo malo, vrlo malo, na vrh nosa neku tačkicu, hvala što ste pozvali i pitali.

Sledeći rođendan, ne želi da ide.  Razumem je. Poslednji je bio sa tortom od jagoda.

Ne, Milici nemojte davati tortu.

Ne Milicu nemojte stavljati pored radijatora dok spava u vrtiću. 

Ne Milici nemojte prati ruke sapunom koji koriste drugari…

Ne , nemojte pitati, kao Boga vas molim, kada će proći.

Piše: mama Jasmina Jovanović

Ova priča je treća pobednička priča ove godine u konkursu Hrana pod lupom, koji smo započeli prošle godine, kako bismo razvijali svet o nutritivnim alergijama i intoleranciji i približili različitost u specijalnim dijetetskim potrebama ljudima koji ove probleme nemaju. Hvala svima koji ste deo naše aktivnosti, učestvujete i čitate priče. Nadamo se da ćete prepoznati vrednosti za koje se zalažemo i da ćete  nam pomoći da razvijamo svest o ovim društveno značajnim problemima, zarad ravnopravnijeg i odgovornijeg društva.

Skrećemo pažnju na sve probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe sa zdravstvenim ograničenjima u ishrani:

• 20% dece predškolskog uzrasta ima nutritivne alergije. Najčešće prisutne alergije su na jaje, proteine mleka, glutenskih žitarica, kikiriki, lešnik, soju, ribu i morske plodove. ispravno navođenje alergena može nekome spasiti život.
• Procenjuje se da čak petina dece zbog nutritivnih alergija i intolerancije na hranu u predškolskim i školskim ustanovama u Srbiji ne dobija ishranu kakva im je potrebna.