Najčešća pitanja u vezi alergija na hranu i zašto je Karavan alergija najsigurnije mesto za sve osobe sa alergijama
Odgovarali smo na pitanja Blic-a u vezi ciljeva našeg projekta Karavana alergija, koji organizujemo u toku 2022.godine, uz podršku kompanija Amicus – uvoznika Jext adrenalinskog injektora u Srbiju i Abela Pharm, koji nam predstavljaju BebiCol probiotske kapi, posebno namenjene deci sa atopijom, a koji u fokus stavlja nutritivne alergije. Takođe, hvala Metro Horeca centru na donaciji čokolade i Nutrifree Srbija na donaciji keksa bez glutena, koji smo koristili na radionici pravljenja poslastica bez alergena.
Šta je ono što najčešće čujete od roditelja dece sa nutritivnim alergijama i intolerancijom na određene namirnice – sa kojim problemima se svakodnevno susreću u vrtiću i u školi?
NU Alergija i ja: Problemi sa kojima se suočavaju deca i roditelji dece sa nutritivnim alergijama I intolerancijom su višestruki. Pre svega, to je nedovoljna svest o ishrani bez alergena, pa se sa tim nepoznanicama razvija i strah okoline i ograničava uključivanje istih. S tim u vezi, deca u vrtićima, školama u produženom boravku, kao i u studentskim menzama uglavnom su ili potpuno uskraćena za obroke ili ne dobijaju adekvatne obroke. Naročito je to tako kada su u pitanju multiple alergije u ishrani i celijakija, kod kojih i najmanja kontaminacija alergena može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. To predstavlja veliki problem za socijalizaciju dece zbog ograničenih aktivnosti u društvu. Nisu to u pitanju samo organizovani obroci u vaspitno-obrazovnim ustanovama, to su veliki odmori, smanjena ili nikakva ponuda proizvoda bez alergena u kuhinji ili prodavnicama u okviru škola, zatim proslave, izleti, ekskurzije, rođendani… Roditelj deteta sa specijalnim dijetetskim potrebama je u konstantnom angažovanju, što često podrazumeva i odstustvo sa posla, naročito kada se radi o deci vrtićkog uzrasta, ali i strahu da dete ne dođe u kontakt sa alergenom.
Ciljevi projekta Karavan alergija su višestruki, te osim edukacije i podizanja svesti o bolestima iz alergijskog spektra, cilj je i smanjenje diskriminacije dece sa alergijskim bolestima. Sa kojim sve vrstama diskriminacije se susreću deca sa dijagnozom nutritivnih alergija?
NU Alergija i ja: Diskriminacija dece sa zdravstvenim ograničenjima u ishrani je na žalost veoma prisutna. Možemo govoriti o jednom opštem nerazumevanju i isključivanju dece iz mnogih socijalnih aktivnosti. Deca su često izolovana i sede za odvojenim stolovima, bez organizovanog obroka, sa hladnom užinom od kuće. Imali smo primer da su sva deca iz odeljenja i to prvog razreda, otišla u trpezariju na ručak, a da je jedno dete sa alergijama, ostalo samo u učionici. Samo. Skoro smo dobili prijavu da jedan objekat, koji čak pripada dečijim odmaralištima, odbija da primi dete na sportke pripreme, zbog alergije na mleko i jaja. Zatim, imamo i vršnjačku stigmatizaciju I diskriminaciju: “Ne smeš sa nama da se družiš jer mi jedemo smoki” ili “Sutra ću da donesem kikiriki u školu baš da vidim kako će ti biti lose”. Zamislite kakav uticaj to ostavlja na dete koje samim tim što već zna da ne sme jesti isto što i druga deca – doživljava i ovakve reackije okoline. To ne bi smelo da se dešava.
Koji su Vaši dalji ciljevi i verujete li da će predaja peticije nadležnima imati efekta u rešavanju ovog važnog problema?
NU Alergija i ja: Verujemo da hoće. Mi smo dosta uradili na tome da se naš glas čuje i da nas bolje razumeju, ali moramo još da se razvijamo kao društvo da bismo bili zadovoljni na ovom polju. Prošlog meseca, posle nekoliko godina borbe, ostvarili smo jednu malu pobedu – da se u gradu Beogradu (iz kojeg imamo najviše prijava za neobezbeđivanje ishrane bez glutena ili bez više alergena) smanji cena boravka u predškolskim ustanovama, za sve roditelje koji donose hranu od kuće. Međutim, sa druge strane, to možemo posmatrati kao pomak institucija na ovom polju, ali i poraz – jer ne mogu da obezbede obroke za decu. Svakako nam predstoji unapređivanje ishrane u vaspitno – obrazovnim ustanovama, to je neminovno, jer čak 20% dece predškolskog uzrasta ima nutritivne alergije ili intolerancije u hrani. Nadamo se da će društvo mnogo više uključivati ishranu bez alergena u segmente društvenih aktivnosti povezanih sa hranom.
Pitanja za dr Gordanu Petrović:
Statistički podaci da 20 odsto dece ima alergiju na hranu, 60 odsto beba ima atopijski dermatitis, te da polovina dece sa atopijskim dermatitisom razviju astmu, a 40 odsto dece sa ekcemom ima alergiju na hranu – koliko su ovo zabrinjavajući podaci i da li su ove brojke u porastu iz godine u godinu?
Dr Gordana Petrović: Podaci pokazuju da postoji porast broja dece i odraslih sa alergijama. S obzirom da ovakva vrsta tegoba značajno opterećuje, ali i utiče na kvalitet života, i svakodnevno funkcionisanje, boravak u kolektivu, vrtićima, školama, neophodno je ove podatke uzeti u obzir pri planiranju jelovnika i organizacije aktivnosti u porodicama, ali i u svim institucijama.
Koji su najčešći alergeni iz hrane koji se javljaju kod dece?
Dr Gordana Petrović: Uzrast deteta u velikoj meri određuje vrstu namirnice koja najčešće izaziva alergiju. Kada govorimo o odojačkom uzrastu, a to su deca u prvoj godini života, najčešći alergeni su mleko i jaja. Nakon prvog rođendana česti alergeni mogu biti orašasti plodovi, morski plodovi, kikiriki, soja, pšenica.
U kojoj meri je pravilna ishrana ključan faktor u lečenju alergija, a s druge strane koliko opasno može da bude ukoliko dete sa ovim zdravstvenim problemom unese u organizam ili pak udahne namirnicu koja sadrži alergen, i kakve sve reakcije i posledice mogu da se jave u takvim situacijama?
Dr Gordana Petrović: Važno je naglasiti da je najveći broj alergijskih reakcija na hranu u detinjstvu prolaznog karaktera, i da se povlače u prvim godinama života. Znatno ređe reakcije perzistiraju i kasnije. Alergijske reakcije mogu biti veoma različite, od blagih do ozbiljnih, potencijalno životno ugrožavajućih simptoma. Blagi simptomi podrazumevaju pojavu osipa po tipu koprivnjače, svraba u usnoj duplji, svraba, curenja nosa, kijavice, blagi bol u trbuhu, eventualno suvog kašlja neposredno nakon konzumiranja ili kontakta sa određenom namirnicom. Ozbiljni simptomi se manifestuju pojavom nagle promene boje kože, koprivnjače, otežanog disanja, bola u grudima, poremećaj stanja svesti, srčanog ritma, oticanje usana, jezika, povraćanje, proliv, intenzivni bolovi u stomaku. Nemoguće je unapred predvideti težinu reakcije nakon kontakta sa potencijalnim alergenom, ali se očekuje da će se nakon ispoljavanja ozbiljnih reakcija, u sledećim kontaktima takođe javiti intenzivni simptomi. Zbog toga je veoma važno, da ukoliko postoji preporuka za izbegavanje određenih namirnica, eliminisati ih iz ishrane do eventualno planiranog opterećenja tim alergenima (u uslovima zdravstvenih institucija i pod nadzorom lekara).
Nadamo se da će Karavan alergija kome je sledeća stanica grad Subotica, 7. aprila u 17h u Otvorenom univerzitetu u Subotici, sala 212, I sprat, Trg cara Jovana Nenada 15, podići bar mali deo vela koji ne prikazuje pravu sliku alergija danas i time doprineti boljem razumevanju dece koja svakodnevno prolaze razne izazove sa ovim hroničnim i sveobuhvatnim zdravstvenim problemom.
