Rešite se kućnih alergena u Međunarodnoj nedelji kućnih alergena

Parteći potrebe pacijenata i trendove evropskih organizacija pacijenata sa alergijama, naše udruženje Alergija i ja već treću godinu za redom obeležava Međunarodnu nedelju kućnih alergena, kako bi skrenulo pažnju na važnost uklanjanja alergena koji se nalaze u našem domu.

Cilj ovog projekta je pre svega prevencija atopijskih oboljenja, edukacija o alergenima koji se nalaze u našim domovima, u kojima provodimo najveći deo svoga života, kao i informisanje šire javnosti o značaju i adekvatnim merama za higijenu unutrašnjih površina, a sve u cilju smanjena alergena u domovima i uticaju na sprečavanje razvoja atopijskih oboljenja i razvoja simptoma alergija.

Pridružite nam da zajedno očistimo domove od alergena i učinimo ih zdravijim za sve! 

Najčešći kućni alergeni

Najčešći alergeni koji se nalaze u našim domovima su: grinje, buđ, prašina, kućni ljubimci, a veliki uticaj na opšte zdravlje i pogoršavanje simptoma alergija ima i kvalitet vazduha.

Kada nabrajamo sve alergene u domu, možemo primetiti da se alergeni mogu naći u svakoj prostoriji u domu i da svaki kutak može biti potencijalni okidač alergijskih simptoma. Zbog toga je od ključnog značaja prevencije alergija – uklanjanje alergena.

Simptomi kućnih alergija

Najčešće se simptomi kućnih alergija pogoršavaju tokom meseci kada veći deo dana provodimo u kući. Važno je znati i da osobe koje nisu imale alergijske reakcije na kućne alergene mogu postati alergične u bilo kom periodu života. Kao i kod svih alergijskih oboljenja, simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali postoje uobičajeni simptomi kućnih alergija koje možete lako prepoznati i koji su karakteristični za ove alergije:

Glavni simptomi koji ukazuju na kućne alergije su:

Simptomi na respiratornim organima:

• curenje nosa
• kijanje
• suvo kašljanje
• promuklost
• stezanje u grudima
• kratak dah
• otežano disanje

Simptomi na očima:

• crvenilo
• pojačano suzenje
• svrab
• osećaj umorih očiju

Simptomi na koži

• blagi osip
• crvenilo kože
• suva koža
• crvene tačkice
• svrab

Konstantno izlaganje alergenima može dovesti do hroničnog zapaljenja nazalne sluznice, što može dovesti do nazalne hipertrofije sluznice. Osobe alergične na grinje imaju simptome alergijskog rinitisa, ne mogu da dišu, stalno kijaju, a disanje kroz usta može dovesti do čestih infekcija uha, nosa i grla.

Hipersenzitivna reakcija može prouzrokovati bronhijalne opstrukcije nakon nekog vremena izlaganja grinju, što može kasnije dovesti i do bronhijalne astme. Simptomi koji su karakteristični za astmu uključuju kašalj, naročito noću, otežano i veoma teško disanje.

Manje je poznato da grinje može biti iritant atopijskog dermatitisa – i izazvati simptome svraba, crvenila, koprivnjače.

Kako očistiti dom i ukloniti sve alergene iz domaćinstva?

• Usisavanje uređajuma koji imaju hepa ili vodene filtere zbog smanjene emisije alergena.
• Redovno pranje prekrivača, posteljina, ćebadi na minimum 60 stepeni. Preporuka je menjanje posteljina i tresenje prekrivača na nedelju dana, a pranje pokrivača i ćebadi na dve nedelje.
• Redovno pranje zavesa, plišanih igračaka, ukrasnih jastučića na 60 stepeni. *Plišane igračke s vremena na vreme možete stavljati i u zamrzivač preko noći kako bi se sprečio razvoj grinja.
• Po mogućstvu čistite vazduh prečišćivačima za vazduh da biste smanjili kontaminaciju štetnih čestica iz atmosfere u vašem domu.
• Sprečavanje razvoja buđi čišćenjem ili zamenom predmeta sklonih za razvoj buđi.
• Upotrebjavajte anti-alergijsku posteljinu koja sprečava razmnožavanje grinja.
• Uklanjanje prašine vlažnim krpama. Prašina je magnet za sve alergene i štetne PM čestice.
• Čišćenje tekstilnih i podnih površina aparatima koji rade  sa parom kako biste smanjio razvoj grinja.
• Provetravanje prostorija radi održavanja vlažnosti vazduha.
• Koristite netoksične proizvode za čišćenje (preporuka su proizvodi sa manje hemikalija) i specijalizovane proizvode za neutralisanje alergena.
• Upotrebljavajte rukavice za čišćenje ukoliko nemate alergiju na latex i masku kako biste smanjili potencijalno udisanje toksičnih materija i alergena.

Lečenje kućnih alergija

Ponekad izbegavanje alergena nije dovoljno, već je potrebno uključiti i lekove. Kada vaš lekar utvrdi postojanje alergije, prepisaće potrebnu terapiju. Ipak, svaka alergija zahteva individualni pristup kako bi se sa njom izborili na adekvatan način. Sa alergijama na kućne alergene se može živeti vrlo kvalitetno i pored svih tegoba koje izazivaju, ali je neophodno na vreme staviti ih pod kontrolu.

Cilj je umanjiti ili potpuno eliminisati alergijske simptome koji su posledica inflamatornog procesa.

Kod dijagnostikovanja alergija bolest se tretira istovremeno farmakološkim i nefarmakološkim putem, kao i imunoterapijom. Lekovi koji suzbijaju alergijsku reakciju su i lekovi koji se primenjuju u lečenju atopijskog rinitisa. To su: antihistaminici, dekongestanti, kapi za oči, nazalni sprejevi, kreme za negu kože, imunoterapija. Zavisi od preporuke lekara (alergologa, pulmologa, dermatologa, otorinolaringologa) koristiće se jedan ili više od navedenih lekova.

Za lečenje blažih oblika primenjuju se lekovi iz grupe oralnih H1 antihistaminika, dok se kod težih oblika preporučuju lekovi iz grupe oralnih kortikosteroida. Sa njima treba biti veoma obazriv i izričito se pridržavati preporuke lekara, jer mogu imati neželjene reakcije. Kapi za oči i sprejevi za nos ublažavaju rekaciju, ali nije preporučljivo koristiti ih u dužem vremenskom periodu. Inhalacioni kortikosteroidi se primenjuju za lečenje težih oblika rinitisa i astme.

Antihistaminici se koriste i kao profilaksa jer sprečavaju pojavu alergija, ali i kao terapija u lečenju reakcija. Oni su veoma efikasni u lečenju polenske groznice, jer blokiraju formiranje histamina u organizmu.

Imunološka terapija se primenjuje za lečenje nekih ozbiljnijih alergija, a način sprovođenja ove terapije je namerno izlaganje organizma vrlo malim količinama alergena. Plan ove terapije se koristi u kombinaciji sa lekovima za kontrolu simptoma. U periodu od 3 do pet godina pacijent dobija terapiju sa malom količinom tog alergena. Na taj način se umanjuje alergijski odgovor i smanjuje reakcija organizma na alergen. Terapija se pokazala delotvornom u slučajevima alergije na grinje, polen, na dlaku kućnih ljubimaca, a kod dece, koji su kandidati za najsavremeniji vid lečenja alergija, imunoterapija može sperčiti razvoj ostalih atopijskih bolesti, pre svega astme.

Pratite nas na Instagramu u Međunarodnoj nedelji kućnih alergena od 1.11.do 7.11.2022. i saznajte sve o kućnim alergenima i kako da ih uništite!