Alergije na hranu u školi i vrtiću

Kada govorimo o alergiji u školama i vrtićima, ono što treba da naglasimo da svi koji su u kontaktu sa detetom (roditelji, negovatelji, vaspitači, učitelji i nastavnici, deca iz grupe i njihovi roditelji) treba da budu upoznati sa prisutnim alergijama. To je polazna tačka za dalju komunikaciju i razumevanje.

Alergije na hranu predstavljaju izazov za roditelje, vaspitače, ali i ceo kolektiv, počevši od drugih zaposlenih u obrazovnoj ustanovi, ali i učenike i roditelje dece koja su u svakodnevnom kontaktu sa detetom koje ima alergiju na hranu.

• Fatalne reakcije su retke, ali i opasne, a statistike govore da se teža alergijska reakcija prvi put desi u školi.

U ovom tekstu osvrnućemo se na osnovne pojmove o alergijama na hranu koje bi trebalo svi koji su u kontaktu sa detetom trebalo da znaju.

Uobičajeni nutritivni alergeni: mleko, jaja, kikiriki, soja, riba, kikiriki i orašasti plodovi, morski plodovi.

Ostale alergije (intolerancije) na hranu:

• Eosinophilo esophagitis (EOE): alergijska upalna bolest
• Enterocolitis sindrom (FPIES) – odložena alergija digestivnog trakta koja ne pokazuje sindrom koprivnjače i oticanja.
• Celijakija: autoimuno oboljenje izazvano netolerancijom na gluten.

Simptomi alergije na hranu

Simptomi na koži: crvenilo, suzenje i oticanje usta, nosa, očiju, jezika, tačkice oko usana, crvene i vodene oči, osip, svrab, crvenilo kože, koprivnjača

Gastroenterološki simptomi: grčevi, bolovi u stomaku, povraćanje, dijareja

Gornji disajni putevi (nos, grlo): kijanje,  zapušen nos, konjski glas, poteškoće u govoru, gutanju, suv kašalj

Donjidisajni putevi (pluća): stezanje u grudima, kratak dah, poteškoće u disanju

Kardiovaskuplarni: plava, bleda koža lica, slab puls, vrtoglavica, nesvest, gubitak svesti, konfuzija, nizak krvni pritisak neurološki i emotivni: osećaj propadanja, promena raspoloženja, konfuzija, letargija, razdražljivost, smanjenje budnosti

Vreme razvijanja alergijskih simptoma

Većina alergijskih reakcja kreće u roku od nekoliko minuta do dva sata, ali nekad i kasnije.

Šta je anafilaksa?

Anafilaksa je teža alergijska reakcija opasna po život. Može početi sa malim simptomima, ali dešava se da neki pacijenti nemaju kožne simptome, već ubrzo razviju teže simptome.

• Prepoznavanje i tretiranje anafilakse može spasiti život. Zbog toga je od izuzetne važnosti da okruženje bude upoznato sa zdravstvenim stanjem deteta i poznavanje protokola za anafilaksu u školama i vrtićima.

Drugi uzroci anafilakse: pčela, latex, lekovi, vežbanje, drugi inhalatorni okidači iz okruženja… ili nepoznatog porekla.

Najveći uzročnici smrti: kikiriki, orah, astma, najčešće kod adolescenata, oslanjanje na antihistaminik, odlaganje epinefrina ili nepostojanje procedure za davanje epinefrina.

Emocionalni i socijalni uticaj

Alergije na hranu mogu imati socijalni i emotivni uticaj na decu. Vaspitač, učitelj i razredni nastavnik može imati ključnu ulogu u kreiranju pozitivne i edukativne atmosfere u grupi. Sa kojim sve problemima se suočava dete sa alergijama na hranu:

• Strah od mogućeg rizika i smrti – naročito ako je dete već doživelo alergijsku reakciju.
• Socijalna izolovanost koja je česta upravo na odmorima, kada su deca u kontaktu sa hranom.
• Limitirane aktivnosti u školi – usled aktivnosti koje su povezane sa hranom).
• Zbpog neznanja okoline i nerazumevanja, dete može razviti strah od ismevanja, a može biti diskriminisano i stigmatizovano.

Koje korake treba preduzeti za alergije na hranu u školama i vrtićima?

• Upoznavanje vaspitača, učitelja i razrednog starešine sa specifičnim alergijama kod deteta, simptomima i terapijom.
• Upoznavanje zaposlenih u kolektivu o alergenima, simptomima i terapijom.
• Komunikacija sa decom u grupi, kao i sa roditeljima dece koja idu u grupu u kojoj ide dete sa alergijom na hranu. Komunicirati otvoreno, prijateljski, tražiti od roditelja i dece saradnju i naglasiti ozbiljnost situacije. Konkretni primeri mogu pomoći za razvijanje empatije. Istaći konkretne proizvode koje treba izbegavati. Kod alergije na kikiriki na primer, istaći nazive konkretnih proizvoda: flips sa kikirikijem, kokice, grisine, keks, čokoladice.

S vremena na vreme podsećati decu i roditelje za prisutne alergije.

• Izbegavanje alergena u učionici, trpezariji, školskom autobusu, na odmoru.. Neki alergeni mogu izazvati alergijsku reakciju kontaktom preko usta, udisanjem, dodirom, nos, oči), tako da je način na koji se dolazi u kontakt sa alergenima isto tako važan.
• Dogovoriti protokol za reagovanje u slučaju anafilakse. Edukacija o prepoznavanju simptoma anafilakse, upotrebi epinefrina – adrenalinskog injektora, pravovremeno i adekvatno reagovanje.

Izvori hrane koji nisu jestivi

Treba znati da i nejestive stvari mogu sadržati alergene. Ovo je naročito važno za kreativne materijale koji se koriste u vrtićima i školama, kao što su boje, plastelini.

Izvori hrane kojii nisu jestivi:

• vodena boja, tempera (mleko i jaja)
• pena za brijanje (mleko)
• pasta za zube (gluten)
• plastelin (gluten)
• hrana za kućne ljubimce

Dodatni saveti za alergije u učionici

• Ukoliko niste sigurni – izbegnite. Uvek. Sa alergijama na hranu se ne rizikuje!
• Čitati sastav proizvoda na etiketama. Izbegavanje proizvoda koji nemaju striktno navedene alergene.
• Izbegavanje hrane sa ulice.
• Ne deliti hranu!
• Ne dodirivati tuđu hranu!
• Prati ruke pre i posle jela.
• Adekvatno čišćenje može sprečiti kontaminaciju alergena. Asepsol nije dovoljan.

Za sve obrazovne institucije pripremili smo informativni poster za alergije i anafilaksu kod dece.

Preuzmite POSTER ZA ALERGIJE KOD DECE U ŠKOLAMA I VRTIĆIMA  za vašu učionicu.