“Proleće je srce puno nade i cipele pune kiše.“
– Nepoznati autor

S proleća, kada priroda promeni svoj stil, kada ljudi krenu u prolećno čišćenje kuća, tela, uma, obradujemo se suncu, leptiru, cvetu… Međutim, proleće nekome donese i umor, kijavicu, glavobolju… Nije svaka prolećna kijavica i alergija, svakako, ali veliki je broj ljudi koji uopšte nisu ni svesni da imaju alergiju!

Ako ste svakog proleća “prehlađeni”, ako vam je nos često zapušen, ako često kijate nekoliko puta zaredom, ako vas oči i nos svrbe, imate osećaj peckanja i suzenje, postnazalno slivanje, ako često promuknete bez nekog posebnog povoda, razmislite o poseti otorinolaringologu i alergologu.

Polen biljaka je jedan od najznačajnijih prirodnih alergena koji se mogu naći u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% svetske populacije, a to znači kod svakog petog čoveka, izazivaju alergijske reakcije.

Alergija na polen

Alergiju čiji se simptomi koncentrišu u predelu gornjih disajnih organa – nazivamo alergijska kijavica, alergija na polen, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis. Alergijom na polen zovemo alergijske reakcije koje se javljaju u kontaktu sa polenom iz vazduha, ili na polene drveća ili na polene trava ili na polene korova. Iako neko može biti alergičan na svaku vrstu polena, to je ipak ređi slučaj.

Zašto je važno utvrditi na koji polen smo alergični? Nisu svi poleni aktuelni u istom vremenskom periodu. U Srbiji je merenje alergenog polena počelo 2002. godine u Saveznom hidrometeorološkom zavodu na dva merna mesta u Beogradu. Danas postoji nacionalna mreža stanica, u Požarevacu, Čačku, Kruševcu, Zaječaru, Vršcu, Kuli, Vranju, Kraljevu, Nišu i Beogradu, koje je uspostavila Agencija za zaštitu životne sredine radi praćenja koncentracija alergenog polena na teritoriji Srbije.

U klimatskim uslovima naše zemlje period polenizacije započinje oko 1. februara (vreme početka cvetanja leske i jove) i traje do prvih dana novembra (završetak cvetanja pelina i ambrozije).

U februaru i u martu imamo cvetanje drveća: Leske, Jove, Čempresa, Tuje, Brestova, Topole, Javora, Bele Vrbe, Ive, Belog Jasena, Bradavičaste breze, Grabova. U martu počinje polenizacija i Platana, Oraha, Hrasta, Dudova i Bukve. Većina ovih drveća nastavlja cvetanje i u aprilu, a neki i do polovine maja. U maju kreće polenizacija Lipe, ostalo drveće završava fazu cvetanja, ali se sada cvetanju Lipe pridružuju trave.

Važno je da znate na koju biljku najviše reagujete i da pratite kalendar alergija.

Kako prepoznati alergiju na polen?

Alergija na polen je nezarazni inflamatorni proces, koji može, nažalost, poprimiti i hronični tok. Najveći problem kod alergije na polen su slični simptomi kao kod obične prehlade. Poznavanje i razlikovanje simptoma alergijskog rinitisa i simptoma prehlade su najznačajniji parametri za početak uspostavljanja dijagnostike kod alergije na polen. Najčešći simptomi alergije na polen su:

• obilna bistra, vodenasta sekrecija iz nosa

• svrab u ždrelu i na nepcu

• alergijski konjuktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju

• tegobe u govornom aparatu

• promuklost

• suv, nadražajni kašalj

• glavobolja

• pad koncentracije

Alergijski proces se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima: sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom, a napredovanje atopijskih bolesti naziva se alergijski marš. Česte posledice polenske alergije, kao što je upala srednjeg uha, mogu doprineti pojavi migrenoznih glavobolja, a posledica pogrešno primenjene terapije može dovesti do gubitka čula mirisa. Višegodišnje tegobe mogu da dovedu do oboljenja gornjih disajnih puteva, do pojave polipa u nosu, hronične upale sinusa i konjuktivitisa. Takođe, polenske alergije mogu biti povezane sa alergijom na određenu hranu i dovesti do pojave ukrštenih alergija.

Dešava se da osobe koje imaju alergijski rinitis gube koncentraciju, lako upadaju u depresiju, a deca usled nervoze popuštaju u školi. Kada preraste u hronično stanje, umor, nesanica, poteškoće u radu i komunikaciji takođe su prateći simpotomi alergije na polen. Bolest se dijagnostikuje kao hronična ako traje duže od četiri nedelje, a kada je intenzitet reakcija umerenog do jakog intenziteta.

Kako se leči alergija na polen?

Alergija na polen se tretira istovremeno farmakološkim i nefarmakološkim tretmanima, kao i imunoterapijom. Ukoliko nije moguće izbeći alergene, primena terapije je neophodna. Lekovi koji suzbijaju alergijsku reakciju su i lekovi koji se primenjuju u lečenju atopijskog rinitisa. To su: antihistaminici, dekongestanti, kapi za oči, nazalni sprejevi, imunoterapija. Zavisi od preporuke lekara koristiće se jedan ili više od navedenih lekova.

Za lečenje blažih oblika alergije primenjuju se lekovi iz grupe oralnih H1 antihistaminika, dok se kod težih oblika preporučuju lekovi iz grupe oralnih kortikosteroida koji se primenjuju strogo po uputstvu lekara. Kapi za oči i sprejevi za nos ublažavaju simptome, ali ih nije preporučljivo koristiti u dužem vremenskom periodu. Inhalacioni kortikosteroidi se primenjuju za lečenje težih oblika rinitisa i astme.

Imunoterapija je trenutno jedina metoda za lečenje alergija koja deluje na uzrok. Imunoterapija alergija uspešno leči mnoge alergijske bolesti, od alergijskog konjuktivitisa i rinitisa do astme i utiče na ublažavanje simtoma i na smanjenje progresije atopijskog marša.

Najvažnije je prvo postaviti pravu dijagnozu, zatim se truditi da se alergeni izbegavaju što više, a onda sa lekarom napraviti plan lečenja i pridržavati se terepije koju lekar odredi.

Nazdravlje!