Oralna imunoterapija na hranu nije lek, ali jeste trenutno jedina terapijska opcija koja daje šansu osobama sa alergijom na hranu da žive bez simptoma i opterećenja da li će imati jaku alergijsku reakciju ako slučajno dođu u kontakt sa alergenom.

Cilj terapije je podizanje praga tolerancije na alergen koji neće izazvati reakciju i pružanje alergijske individualne zaštite od slučajnog unosa alergena. Pacijenti koji primaju OIT će nastaviti da nose epinefrin, pažljivo čitaju etikete itd., i ne očekuje se da će OIT dovesti do konzumacije alergena bez ograničenja.

Trenutni standard nege za lečenje alergije na hranu je izbegavanje alergena i lečenje anafilakse epinefrinom koji se daje samoadministrirajućim injekcijama (auto-injektorima). Dok se mnogi tretmani alergija na hranu, uključujući OIT i epikutanu imunoterapiju (EPIT ili flaster za kožu), smatraju nedovoljno istraženim od strane nekih profesionalnih udruženja za alergije i drugih ključnih aktera.

Šta je OIT i kako se sprovodi?

OIT je dozirano uvođenje i postepeno povećavanje doze precizno određenih količina alergena u ishranu pod medicinskom supervizijom, radi desenzibilizacije organizma na alergen.

OIT se najčešće sprovodi kod dece u uzrastu kada su ona sposobna za saradnju, jer tada ima najviše efekta. Takođe, alergije na hranu su mnogo ređe među odraslima, one se obično prerastu do puberteta. Izuzetak je alergija na orašaste plodove i kikiriki, koja vremenom neće proći sama od sebe.

Nekoliko koraka u sprovođenju OIT-a:

1. Početna doza: Prvi korak je pronalaženje bezbedne početne količine hrane za pacijenta. Tokom posete klinici, lekar će identifikovati pravu dozu alergena koju pacijent može tolerisati bez simptoma alergije.
2. Postepeno povećanje doze: Pacijent će uzimati ovu malu količinu hrane svaki dan kod kuće. Doza se polako povećava prilikom poseta klinici gde se dobija nešto veća količina hrane pri svakoj poseti klinici.
3. Saradnja i redovnost: Pacijent je dobar kandidat za OIT ako se može pronaći sigurna početna doza alergena na hranu. Takođe, važno je da pacijent može sarađivati u jedenju hrane svaki dan. Ako je pacijent dete, roditelj treba da bude spreman da se pobrine da dete svakodnevno dobija svoju dozu alergena na hranu.
4. Redovne posete klinici: Potrebno je dolaziti u posete klinici svake 2 do 4 nedelje tokom otprilike 6 meseci ili duže, u zavisnosti od toga kako se proces odvija u konkretnom slučaju.

Koliko je OIT uspešan?

Pacijenti sa alergijom na hranu pristupaju OIT-u kroz klinička ispitivanja ili kod alergologa/imunologa u praksi. Alergije na hranu tretirane OIT-om u kliničkim ispitivanjima uključuju alergije na mleko, jaja, kikiriki, orahe, pšenicu, soju i susam, kao i na pečeno mleko i pečena jaja. Mnoge OIT studije su bile male, a dizajn ovih eksperimenata je bio različit. OIT protokoli se takođe razlikuju među praksama.

Efikasnost u kliničkim ispitivanjima se obično definiše indukcijom desenzibilizovanog stanja. „Desenzibilizacija“ se odnosi na poboljšanje ishoda provokacije sa hranom nakon terapije i oslanja se na stalnu izloženost alergenu. Pokazalo se da OIT od kikirikija, jaja i mleka desenzibilizira približno 60 do 80% ispitanih pacijenata. Važno je napomenuti da, pošto je efikasnost merena korišćenjem oralnih provokacijskih testova sa hranom u ispitivanjima, još uvek nije definitivno poznato da li desenzibilizacija može zaštititi pacijente od slučajnog izlaganja u stvarnom svetu (npr. sprečiti hospitalizaciju ili smrt).

Neke studije su se bavile „trajnim nereagovanjem“ koje se odnosi na zadržavanje zaštitne koristi postignute terapijom i ne oslanja se na stalnu izloženost alergenu. Prijavljeno je da OIT od kikirikija i mleka izaziva trajnu nereaktivnost kod otprilike 30 do 70+% pojedinaca, iako brojne varijable otežavaju široko tumačenje ovih podataka, uključujući starost učesnika u studijama, dužinu vremena na terapiji i dužinu slobodne terapije u vreme kada je procenjena trajna nereaktivnost.

Objavljene stope desenzibilizacije u OIT studijama kreću se od 30 procenata do više od 90 procenata. U studijama koje su ponovo testirale pacijente nakon prestanka doziranja održavanja, samo neki od pacijenata koji su desenzibilisani postižu trajnu nereagovanje, sposobnost da jedu problematičnu hranu nakon što prestanu sa dnevnom dozom održavanja na neko vreme.

Da li je OIT bezbedan?

Doktor Douglas Jones, specijalista alergolog i imunolog iz države Juta iz Sjedinjenih Američkih Država, koji se bavi oralnom imunoterapijom od 2010. godine, jedan je od pionira primene kliničkih smernica i protokola za bezbedno sprovođenje OIT-a za mnoge poznate alergene, uključujući hranu. On smatra da je OIT daleko sigurnija i superiornija od bilo kojeg drugog poznatog pristupa u desenzibilizaciji alergija na hranu danas. Klinike u kojima on radi zajedno sa timom kolega uspešno su lečile oralnom imunoterapijom više od 1.800 pacijenata sa stopom uspeha od 92%.

Snežana Šundić Vardić iz Nacionalnog udruženja Alergija i ja i mama deteta sa visokim klasama alergije na hranu koje je trenutno na oralnoj imunoterapiji za kikiriki, naglasila je: „Nažalost, OIT se još uvek praktično ne sprovodi u Srbiji, jer samo jedna dečija klinika nudi OIT i to samo kod alergije na protein kravljeg mleka. Cilj našeg udruženja je da se terapija obezbedi za sve pacijente, dakle – u više klinika, širom zemlje, kao i na sve namirnice, naročito za one koje su intenzivne i mogu dovesti pacijenta u rizik po život. Zbog toga se Nacionalno udruženje Alergija i ja u kontaktu sa stručnjacima iz regiona, ali i širom sveta, posvećuje progresivnim alergolozima u Srbiji koji žele da uvedu ovaj tretman na najbezbedniji mogući način.“

OIT možda nije dobar izbor terapije za pacijente koji:

• Imaju veoma izraženu anksioznost od unosa alergena.
• Ne osećaju se lagodno u vezi upotrebe epinefrina u obliku auto-injektora.
• Imaju astmu ili neku drugu dijagnozu koja nije pod kontrolom.

Neželjena dejstva OIT-a

Većina pacijenata na oralnoj imunoterapiji će doživeti blage neželjene efekte. Neki od često primećenih blažih neželjenih efekta uključuju:

• Svrab u ustima
• Svrab u grlu
• Blagi bol u stomaku/grčevi
• Ponekad blagi osip

Često se ovi simptomi povlače sa upotrebom antihistaminika, ili čak i bez lečenja.

Mogući su i ozbiljniji simptomi koji zahtevaju lečenje epinefrinom, kao što su jak bol u stomaku, povraćanje, otežano disanje, šištanje ili anafilaksa, ali su oni neuobičajeni (javljaju se kod manje od 5% ispitanika u kliničkim ispitivanjima). Retko, pacijenti mogu iskusiti simptome alergijskog stanja zvanog eozinofilni ezofagitis (EoE). Ovo stanje može izazvati hronične abdominalne simptome (mučnina, grčevi, povraćanje, bol u stomaku) i otežano gutanje. Ovi simptomi obično nestaju nakon prekida OIT-a.

Šta još treba uzeti u obzir

Za pacijente u Srbiji nema baš mnogo izbora, ali se nadamo da će OIT postati dostupna terapija i kod nas. I tada ćemo imati puno toga da uzmemo u obzir:

• OIT podrazumeva dugoročnu posvećenost terapiji, koja podrazumeva svakodnevni unos određene doze alergena.
• OIT podrazumeva redovne posete klinici u dugom vremenskom periodu (od najmanje 6 meseci pa do nekoliko godina), na svake 2 do 4 nedelje, gde se sprovode svaki put određena testiranja, provere i ponovno utvrđivanje nove doze.
• Kada se terapija sprovodi u kućnim uslovima, potrebna je veća opreznost, preduzimanje preventivnih mera radi veće bezbednosti, što može predstavljati ozbiljna ograničenja u svakodnevnom životu. Tako je potrebno, na primer, mirovati određeni period (2 do 4 sata) nakon unosa doze alergena kako bi se izbeglo povećanje temperature tela.
• Dodatno se može javiti problem averzije na miris i ukus proizvoda sa alergenom koji smo navikli da izbegavamo i za nas je to nepoznata hrana.

Treba razumeti da OIT nije neko magično rešenje koje će izlečiti alergiju. Zatim, kao i kod većine hroničnih bolesti, lečenje alergija na hranu neće biti pristup „jedna veličina za sve“. Do sada je OIT prvenstveno ciljao na alergiju na pojedinačnu hranu; potrebno je dalje istraživanje da bi se utvrdilo da li će multialergenski OIT biti od koristi. Neki pacijenti prosto neće biti dobri kandidati za OIT ili neće biti spremni da joj se posvete na način koji je neophodan. Pored bezbednosnog profila, važna razmatranja će uključiti verovatnoću prirodnog prerastanja alergije, prevalenciju hrane u ishrani/kulturi, ozbiljnost alergije i rizik od izlaganja. Na kraju, izbor tretmana, uključujući i aktivno neintervenisanje, biće zasnovan na individualnim i porodičnim faktorima nakon pažljivog razgovora sa lekarom.

Izvori:

Pediatric Allergy Oral Immunotherapy (OIT) Program – Stanford Medicine Children’s Health (stanfordchildrens.org)

OIT Frequently Asked Questions | Rady Children’s Hospital (rchsd.org)

Alergije na hranu u Srbiji: Kakva je situacija i može li OIT pomoći? (beautydesk.rs)

Oral Immunotherapy (OIT) – FoodAllergy.org

The Current State of Oral Immunotherapy (OIT) for the Treatment of Food Allergy (aaaai.org)