Veza između alergija i respiratornog zdravlja

Alergije su među najčešćim hroničnim nezaraznim bolestima u Evropi. Prema nekim izveštajima, preko 128 miliona ljudi u Evropi pogođeno je alergijama.

Najčešće alergije širom sveta uključuju polensku kijavicu (alergijski rinitis), atopijski dermatitis, neurodermatitis i bronhijalnu astmu. 14,4 %svih ljudi na planeti imaju polensku kijavicu, a 4,4% alergijsku astmu! Samo u Evropskoj uniji, 4,4% odraslih pati od atopijskog dermatitisa ili neurodermatitisa.

U poslednjim decenijama porast učestalosti alergijskih bolesti je primetan širom sveta. Zašto sve više ljudi razvija alergije je predmet kontroverzne debate u istraživanjima. Mogući razlozi za porast alergija su širenje takozvanog zapadnjačkog načina života sa visokim higijenskim standardima, zagađenje vazduha i epigenetski faktori, kao i klimatske promene.

Šta je to epigenetika?

Epigenetika je nauka koja proučava kako naša okolina utiče na rad naših gena. Spoljašnje okolnosti ne menjaju samu strukturu gena, ali mogu da promene način na koji se geni koriste u našem telu.

Kada govorimo o alergijama, epigenetika igra važnu ulogu. Na primer, stvari iz naše okoline, kao što su bakterije sa kojima dolazimo u kontakt, hrana koju jedemo, zagađenje vazduha i pušenje, mogu uticati na naše gene i način na koji oni reaguju na alergene.

Ove promene u genima mogu povećati našu osetljivost na alergije. Dakle, iako naši geni mogu uticati na to da li ćemo imati alergije, naša okolina i način života takođe igraju veliku ulogu.

Epigenetika ima značajan uticaj na razvoj i tretman alergija, pružajući dublje razumijevanje kako genetski i faktori iz našeg okruženja oblikuju naše zdravlje.

U kakvoj su vezi alergije i respiratorno zdravlje?

Da, postoji veza između alergija i respiratornog zdravlja. Alergije i astma često se javljaju zajedno. Iste supstance koje izazivaju simptome alergijskog rinitisa, kao što su polen, grinje i perut kućnih ljubimaca, mogu takođe izazvati simptome astme. Kod nekih ljudi, kožne alergije ili alergije na hranu mogu izazvati simptome astme. Ovo se naziva alergijska astma ili astma izazvana alergijama.

Kada ljudi sa alergijama dođu u kontakt sa alergenima, njihov imunološki sistem napada alergene na isti način kao što bi napao bakterije ili virus. Ova reakcija često dovodi do suznih očiju, curenja nosa i kašlja. Takođe može izazvati pogoršanje simptoma astme.

Simptomi sezonskih alergija mogu uključivati zviždanje pri disanju, kijanje i kašljanje. Sezonske alergije mogu uticati na pluća izazivajući astmu, alergijski bronhitis i druge probleme sa plućima.

Osim što mogu izazvati ili pogoršati astmu, alergije mogu uticati na respiratorno zdravlje na različite načine:

Alergijski rinitis (polenska kijavica): Ovo je vrlo česta vrsta respiratorne alergije. Simptomi uključuju svrab u nosu, ustima, grlu i očima, kijanje, začepljenje nosa, suzne oči i tamne krugove ispod očiju.

Respiratorne infekcije: Osobe sa alergijama su pod većim rizikom od respiratornih infekcija kao što je bronhitis.

Hiposenzitivni pneumonitis: Ovo je vrsta alergijske reakcije koja izaziva upalu alveola u plućima. Ova upala može dalje smanjiti funkciju pluća.

Hronična oštećenja pluća: Nakon ponovljenih alergijskih reakcija, pacijenti mogu doživeti hronična oštećenja pluća.

Smanjenje kapaciteta pluća: Alergeni mogu izazvati upalu u plućima koja, ako se ne leči, može dovesti do trajnog oštećenja pluća i smanjenja kapaciteta pluća.

Tako da alergije mogu imati značajan uticaj na respiratorno zdravlje i mogu dovesti do ili pogoršati respiratorne bolesti kao što je astma. Ako imate alergije i primetite promene u disanju, važno je da se obratite lekaru.

Da li možemo smanjiti rizik od alergija?

Evo nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste smanjili rizik od alergija:

1. Izbegavajte alergene: Ovo je veoma važno, ali ne uvek lako. Neki alergeni su lakši za izbegavanje od drugih. Kada ne možete izbeći alergen, pokušajte da smanjite kontakt sa njim.
2. Uzimajte lekove kako je propisano: Oni mogu biti korisni za kontrolu simptoma. Uzimajte ih dok istovremeno izbegavate alergene.
3. Vodite dnevnik: Pratite šta radite, šta jedete, kada se simptomi javljaju i šta vam pomaže. Ovo može pomoći vama i vašem lekaru da otkrijete šta izaziva ili pogoršava simptome.
4. Znajte šta da radite tokom alergijske reakcije: Imajte pisani plan za hitne slučajeve anafilakse. On govori vama i drugima šta da radite u slučaju alergijskih simptoma ili ozbiljne alergijske reakcije.
5. Ostanite unutra tokom suvih, vetrovitih dana: Najbolje vreme za izlazak je nakon dobre kiše, koja pomaže da se polen izbaci iz vazduha.
6. Izbegavajte košenje trave, čupanje korova i druge poslove u vrtu koji podižu alergene.
7. Ne dozvolite kućnim ljubimcima da idu na nameštaj kao što su sofa ili krevet.
8. Držite nivo vlažnosti u vašem domu ispod 50%.
9. Prestanite sa pušenjem i izbegavajte izloženost duvanskom dimu.

Važno je napomenuti da, iako ove mere mogu pomoći u smanjenju rizika od alergija, ne mogu potpuno eliminisati rizik. Ako imate alergije, važno je da se konsultujete sa lekarom.

Izvori: ecarf-factsheet-europe-engl-final.pdf, Allergy Prevention | AAFA.org, How Allergies Affect Your Lungs | Cure Allergy Clinic