Hronična opstruktivna bolest pluća – HOBP

HOBP – hronična opstruktiva bolest pluća, (Chronic obstructive pulmonary disease – COPD), predstavlja oboljenje koje se javlja kada pluća ne mogu u dovoljnoj meri da izbace vazduh prilikom izdisaja. Hronična opstruktivna bolest pluća se može definisati kao pojava hroničnog bronhitisa – samostalno ili u kombinaciji sa emfizemom (oboljenjem koje zahvata bronhiole ili alveole).

Hronični bronhitis je rezultat iritacije i upale disajnih puteva. U bronhijama nakon iritacije dolazi do upale, kada se u većim količinama luči mukus, sluz, koja će se nakupljati u sluzave čepove koje je teško iskašljati i koje ponekad otežavaju ulazak i izlazak vazduha iz pluća. Osobe sa hroničnim bronhitisom takođe mogu imati simptome bolova u grudima ili stomaku.

Smatra se da oko 380 miliona ljudi širom sveta boluje od ove bolesti, a svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba. Više od 90 odsto smrtnih slučajeva se dešava u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Zbog toga se HOBP naziva i „pučka bolest“. Smatra se i da je ona treći vodeći uzrok smrti u svetu, odmah posle bolesti srca i infarkta. Pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet.

U Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata koji boluju od HOBP-a, dok je kod 50.000 njih bolest u terminalnoj fazi. Poslednjih godina postoji trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a, prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete, a i zbog sve veće aerozagađenosti.

Faktori rizika za HOBP uključuju:

• Zagađenost životne sredine, pre svega vazduha ali i drugih činilaca, pušenje cigareta ili istorija pušenja, profesionalno (radno) izlaganje prašini, isparenjima ili hemikalijama kao što su kadmijum, silicijum, gorivo, brašno, isparenja, ugljen-dioksid…
• Genetske faktore rizika (tj. nedostatak alfa-1 antitripsina, retko stanje koje čini ljude podložnim HOBP-a u mlađoj dobi)
• Razvoj pluća i faktori starenja
• Hronične infekcije (na primer, HIV je povezan sa HOBP-om)
• Socijalna i ekonomska situacija
• Česte infekcije grudnog koša u detinjstvu ili loš razvoj pluća

Iako se za najvažniji uzročnik pojave HOBP-a smatra konzumiranje cigareta, između 20 i 40% svih pacijenata sa HOBP-a nikada nisu bili pušači.

Simptomi HOBP-a

Najčeći simptomi HOBP-a su kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, često zamaranje i osećaj nedostatka daha usled nedostatka kiseonika, slabost i malaksalost. Na samom početku, osoba može da oseća simptome samo prilikom jačeg fizičkog napora, treninga ili intenzivnijeg zamora, ali kako bolest nastavlja da se razvija, ti simptomi mogu da se jave i tokom mirovanja ili obavljanja nekih najosnovnijih aktivnosti, poput održavanja lične higijene ili oblačenja.

Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, a istovremeno je pušač, treba da ode kod lekara i proveri stanje svojih pluća.

Ukoliko niste sigurni da li imate neki od ovih simptoma, možete da se preispitate pomoću ovih nekoliko pitanja u nastavku:

1. Nedostatak daha – da li je uporan, da li se vremenom pogoršava, da li je gore ako vežbate ili se bavite fizičkom aktivnošću, da li se to dešava noću ili u neko drugo vreme?
2. Kašalj – da li dolazi i odlazi, da li proizvodi sluz, da li i zviždanje?
3. Infekcije grudnog koša – koliko često ih dobijate?
4. Porodična istorija / istorija detinjstva – da li neko od vaših bliskih rođaka ima respiratorne probleme, kakvo je bilo vaše zdravlje kao beba i dete?
5. Faktori rizika ili izloženosti – da li ste pušač ili bivši pušač, da li vas vaš posao ili kućni život dovodi u kontakt sa zagađenjem vazduha (npr. prašina, pare, isparenja, gasovi, hemikalije, dim iz kućne kuhinje ili goriva za grejanje)?
6. Ostali simptomi – da li ste imali gubitak težine, oticanje gležnja, umor, bol u grudima ili iskašljavanje krvi? Oni su ređi, posebno kod blage HOBP i mogu ukazivati na drugačiju dijagnozu.

Dijagnostika hronične obstruktivne bolesti pluća

Dijagnoza se najpre postavlja putem anamneze i razgovora sa pacijentom o istoriji pušenja, velikoj izloženosti duvanskom dimu, aerozagađenju bilo da je u pitanju radno mesto ili životna sredina. Svedoci smo izrazite zagađenosti kako gradova, tako i manjih naselja kako u Srbiji tako i na Balkanu.

Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP, pulmolog će koristiti: spirometrijski test, merenje saturacije krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra, gasne analize krvi, rendgenski snimak ili skener – CT pluća, po potrebi i druge dijagnostičke metode.

Nije neuobičajeno niti retko, da pacijenti nisu ni svesni da imaju HOBP. Ova bolest se razvija tokom godina i nije neobično da ljudi nisu svesni da je imaju. Mnogi čak i one prve, osnovne simptome kao što je na primer otežano disanje pripisuju starosnoj dobi, godinama, nedostatku kondicije ili astmi, iako to može biti HOBP u svojim prvim stadijumima.

To je jedan od glavnih razloga zašto većina pacijenata dijagnozu HOBP-a dobije u šezdesetim godinama, iako se ona može pojaviti kod odraslih u bilo kom dobu.

Lečenje/terapija HOBP-a

Ciljevi lečenja HOBP-a su olakšavanje simptoma, usporavanje napredovanja bolesti, poboljšanje fizičke kondicije, prevencija i terapija komplikacija.

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici-najbolje po biogramu, vakcina protiv sezonskog gripa, plućna rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.

Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve i utiču na zapaljenske procese. Koriste se lekove u obliku doznih aerosola tzv pumpica za inhalatornu terapiju. Te pumpice predstavljaju najkorisniji vid terapije jer se dejstvo leka ispoljava na mestu apliciranja i samo na oboleli organ. Potrebne su male doze lekova koje efikasno deluju na simptome, a mogućnost neželjenih efekat je znatno smanjena. Bronhodilatatori mogu biti brzodelujući i dugodelujući. Brzodelujući bronhodilatatori se upotrebljavaju za olakšavanje simptoma, imaju dejstvo četiri do šest sati i koriste se samo po potrebi. Dugodelujući bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću. Inhalacioni kortikosteroidi su veoma važni lekovi u lečenju HOBP.

Veliki napredak u lečenju je dostupnost savremenih lekova koji predstavljaju kombinaciju dva ili tri inhalaciona leka u obliku jednog inhalera. Na taj način se lečenje znatno pojednostavljuje a rezultati lečenja popravljaju.

U Srbiji ima svih preparata koji se nalaze i na svetskom farmaceutskom tržištu, a mogu da ublaže simptome, održavaju bolest pod kontrolom i usporavaju njenu progresiju. Neki od tih preparata su pacijentima dostupni o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje uglavnom uz participaciju. Lečenje ovih pacijenata je jako skupo i mnogima teško dostupno. Iz tih razloga se često terapija prekida ili smanjuje. Kod težeg pogoršanja bolesti lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu terapiju kao i lečenje komplikacija bolesti.

Terminalna faza HOBP-a je hronična respiracijska insuficijencija- HRI. Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične potpore u bolničkim ili kućnim uslovima. Dugotrajna oksigeno terapija – DOT je u našoj zemlji regulisana više od 30 godina unazad preko RFZO-a, po strogim indikacijama i proceduri. Podrazumeva nabavku koncentratora kiseonika za kućnu upotrebu koji se koristi 10-16 sati dnevno i pod nadzorom lekara pulmologa.

Jako je važna edukacija pacijenata i prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja opasni, da stvaraju zavisnost, da ne žele da celog života budu vezani za „pumpice“ itd. Lekovi u obliku spreja -pumpice su prvi i osnovni lekovi  jer se aplikuju direktno na oboleli organ. Upotreba ovih lekova ne stvara naviku, već se radi o tome da je bolest progresivna i hronična i zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.

Preporuke za pacijente sa hroničnom opstruktivnom bolesću pluća

Ako imate hroničnu opstruktivnu bolest pluća, vremenom će disanje postajati sve teže. HOBP je progresivna, što znači da se oštećenje pluća ne može u potpunosti oporaviti, ali može napredovati! Adekvatna terapija, lekovi i prilagođavanje načina života mogu vam pomoći da efikasnije kontrolišete simptome, kao i da na taj način usporite napredovanje HOBP-a.

Takođe je važno istaći da, nakon što primete prve simptome, mnogi ljudi pokušavaju da smanje svoje aktivnosti, a ne da traže savet lekara. S obzirom da znamo da se progresija može usporiti, važno je da se što pre obratite svom zdravstvenom radniku. Sa pravim planom lečenja i uz odgovarajuće savete, ljudi sa HOBP-om mogu da žive gotovo nesmetano!

___________________________________________________________________

Piše: Dunja Stojanović u saradnji sa dr Slavicom Plavšić, pulmologom

Izvor: Global Allergy and Airwais Patient Platform