Intervju sa dr Slavicom Plavšić o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća
NU Alergija i ja: Doktorka Plavšić, šta je zapravo hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)?
Dr Slavica Plavšić: HOBP je hronična bolest pluća koju karakteriše progresivno suženje disajnih puteva, odnosno opstrukcija, zbog pojačane zapaljenske reakcije pluća na štetne inhalacione agense. Ta reakcija uzrokuje smanjen protok vazduha i njegovo “zarobljavanje” u plućima. Prema Globalnoj inicijativi za HOBP (GOLD), Evropskom respiratornom udruženju (ERS) i Američkom torakalnom udruženju (ATS), ova bolest je ozbiljan zdravstveni problem širom sveta.
NU Alergija i ja: Koliko je HOBP rasprostranjen i koji su glavni faktori rizika?
Dr Plavšić: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 50 miliona ljudi boluje od HOBP-a, a gotovo 3 miliona ljudi godišnje umre od posledica ove bolesti. Više od 90% smrtnih slučajeva se dešava u zemljama u razvoju, što HOBP-u daje naziv “pučka bolest”. Glavni faktori rizika su pušenje cigareta, aerozagađenje, ali i izloženost štetnim česticama na radnom mestu.
NU Alergija i ja: Koji su najčešći simptomi HOBP-a?
Dr Plavšić: Simptomi uključuju hronični kašalj, iskašljavanje sekreta, otežano disanje, slabost i malaksalost. U početku se simptomi javljaju tokom fizičkog napora, poput penjanja uz stepenice, dok se u odmaklim stadijumima bolest manifestuje i tokom mirovanja. Nažalost, mnogi pacijenti kasno postaju svesni ozbiljnosti svog stanja jer kašalj, poznat kao “pušački kašalj”, smatraju normalnim.
NU Alergija i ja: Kako se postavlja dijagnoza HOBP-a?
Dr Plavšić: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, gde je ključan podatak o pušenju ili izloženosti aerozagađenju. Koriste se i spirometrijski testovi, merenje nivoa kiseonika u krvi pomoću pulsnog oksimetra, gasne analize krvi, rendgen ili skener pluća, i druge metode prema potrebi.
NU Alergija i ja: Koje su opcije lečenja dostupne pacijentima?
Dr Plavšić: Ciljevi lečenja su olakšavanje simptoma, usporavanje progresije bolesti, prevencija komplikacija i poboljšanje kvaliteta života. Najvažniji lekovi su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, a u nekim slučajevima i antibiotici, vakcine protiv gripa, plućna rehabilitacija i kiseonična terapija. Savremeni lekovi koji kombinuju dva ili tri inhalaciona leka u jednom inhaleru olakšavaju terapiju i poboljšavaju rezultate.
NU Alergija i ja: Da li su ovi lekovi dostupni u Srbiji?
Dr Plavšić: Svi savremeni preparati koji se koriste u svetu dostupni su i kod nas. Deo lekova se obezbeđuje o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ali participacija i cene terapije mogu biti izazov za mnoge pacijente, što ponekad dovodi do prekida lečenja.
NU Alergija i ja: Šta biste savetovali pacijentima sa HOBP-om?
Dr Plavšić: Pre svega, obavezno je prestati sa pušenjem i izbegavati zagušljive prostorije. Boravak u prirodi, vežbe disanja, regulisanje telesne težine i vođenje zdravog načina života mogu značajno pomoći. Takođe, redovne kontrole kod pulmologa i pravilna upotreba terapije su od ključnog značaja. Edukacija pacijenata o važnosti inhalacionih lekova takođe je vrlo bitna jer postoje predrasude da su oni opasni ili da stvaraju zavisnost, što nije tačno.
NU Alergija i ja: Kako možemo prevenirati HOBP?
Dr Plavšić: Najvažnija preventivna mera je prestanak pušenja, smanjenje aerozagađenja i rano dijagnostikovanje bolesti. Adekvatan pristup lečenju može značajno usporiti progresiju bolesti i poboljšati kvalitet života pacijenata. HOBP je ozbiljna bolest, ali sa pravim pristupom može se uspešno kontrolisati.
Hvala dr Plavšić na izdvojenom vremenu i na razvoju svesti o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća.
