Pluća za ceo život – bez dima u plućima

Pušenje je glavni uzrok mnogih respiratornih bolesti, poput astme, HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća), upale pluća i tuberkuloze. Osim toga, duvan doprinosi razvoju nerespiratornih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i rak. Kod osoba koje već pate od alergija i bolesti disajnih puteva, pušenje dodatno pogoršava njihovo stanje, što može dovesti do isključenja iz društvenog života, nemogućnosti rada i nepotrebnih oboljenja.

Pušenje – najčešći uzrok hronične opstruktivne bolesti pluća

• Kod osoba sa astmom, pušenje je povezano sa težim oblikom bolesti, češćim pogoršanjima simptoma, većim brojem hospitalizacija, ubrzanim opadanjem funkcije pluća, slabijim odgovorom na terapije i lošijom kontrolom astme.
• Istraživanja pokazuju da pušenje izaziva alergijske reakcije kod beba i male dece.
• Glavni uzrok HOBP-a je pušenje, a ova bolest je vodeći uzrok smrti povezane s konzumacijom duvana. Oko polovine dugogodišnjih pušača razvije HOBP, pri čemu žene imaju izraženije simptome od muškaraca pri istoj količini popušenih cigareta.
• Pušenje trudnica negativno utiče na plod, uzrokujući nizak porođajni težinu, prerano rođenje, smrt ploda i smanjenu funkciju pluća.

Pasivno pušenje takođe ubija

Duvan nije štetan samo za one koji puše, već i za ljude izložene duvanskom dimu. Pasivno pušenje uzrokuje oko 884.000 prevremenih smrti godišnje širom sveta i gubitak 6,4 miliona zdravih godina života zbog bolesti koje izaziva kod dece i nepušača.

Dim se može zadržati u prostoriji do 2,5 sata na tepisima, nameštaju i zidovima, gde se otrovne materije apsorbuju i kasnije otpuštaju u vazduh. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju. Ipak, 2017. godine, četvrtina građana EU bila je izložena duvanskom dimu na poslu i na javnim mestima, a mnogi barovi i restorani u EU još uvek dozvoljavaju pušenje. U Srbiji je dozvoljeno pušenje u restoranima i kafićima, uprkos merama o obaveznoj razdvojenosti pušačkog od nepušačkog dela. Takođe, svedoci smo da se i u javnim ustanovama sve više mere o zabrani pušenja ne poštuju.

Oko 75% evropske dece redovno je izloženo pasivnom pušenju kod kuće, što je najviši procenat u svetu.

Koje su posledice pušenja po bebe i decu?

• Povećana osetljivost beba na alergene;
• Povećan rizik od plućnih bolesti;
• Kod dece izaziva simptome astme i otežano disanje;
• Povećava rizik od iznenadne smrti odojčadi.

Duvan je i dalje legalan, ali svi zaslužujemo zaštitu!

Zavisnost od nikotina glavni je razlog zbog kojeg ljudi nastavljaju da puše. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zavisnost od nikotina karakteriše jaka unutrašnja potreba za konzumacijom, bez kontrole, uprkos štetnim posledicama.

U Evropskoj Uniji  54% trenutnih pušača barem jednom je pokušalo da prestane s pušenjem, ali zbog bioloških i psiholoških posledica apstinencije, uspeh je redak. Pomagala poput nikotinskih flastera mogu olakšati proces, ali ne rešavaju zavisnost od nikotina.

Oko 24% građana EU svakodnevno puši, konzumirajući u proseku 14 cigareta dnevno, dok pušači koji su počeli pre 18. godine često puše više od 20 cigareta dnevno. U Srbiji su ovi podaci skoro duplirani.

Dok upotreba duvana za žvakanje opada, na tržištu su se pojavili novi proizvodi poput e-cigareta i uređaja za zagrevanje duvana. Ipak, nedostaju naučne studije koje bi procenile njihov uticaj na zdravlje i njihovu efikasnost u odvikavanju od pušenja. Bez obzira na oblik konzumacije, duvan je štetan i toksičan, kao i e-cigarete.

Mere za kontrolu duvana i prevenciju pušenja

Evropska unija i države članice usvojile su niz mera za kontrolu duvana kako bi zaštitile građane:

• Revizija direktive o duvanskim proizvodima (pakovanje, deklaracije, e-cigarete i sastojci);
• Ograničenja reklamiranja duvanskih proizvoda;
• Stvaranje prostora bez duvanskog dima;
• Porezi i mere protiv nelegalne trgovine;
• Kampanje protiv pušenja.

Nadamo se da će I nada zemlja slediti ove preporuke za prevenciju pušenja, s obzirom na uslovima priključenja Evropskoj Uniji.

Zaštita pacijenata sa astmom, alergijama i HOBP-om

Kao predstavnici pacijenata sa alergijskim i respiratornim bolestima, zalažemo se za:

• Adekvatno poštovanje postojećih mera koje zabranjuju pušenje u javnim ustanovama;
• Poštovanje mera zabrane pušenja u HORECA objektima;
• Uvođenje zona bez duvanskog dima na svim javnim mestima (uključujući parkove, stanice javnog prevoza i igrališta);
• Strožije politike kontrole duvana, uključujući jednobojno pakovanje cigareta;
• Jasnije regulisanje prodaje i upotrebe e-cigareta;
• Veća ulaganja u kampanje i programe podrške za prestanak pušenja.

Naše aktivnosti su dodatno osnažene članstvom u European Federation of Allergy and Airwais Diseases Patiens Platform (EFA) koja sarađuje sa Evropskom mrežom za prevenciju pušenja i duvana (ENSP).