Moj atopijski ekcem i ja

“Toliko sam se trudila od tog dana, od dana kada sam saznala da sam trudna sa tobom. Trudila sam se da pazim šta jedem, da prestanem da pušim čak se nisam ni farbala. Sve to jer sam se nadala da ti nećeš prolaziti kroz isto. Nadala sam se da nećeš morati, ali eto ti si prolazila kroz gore. Ja sam imala atopijski ekcem, imala sam ga isključivo po šakama i zglobovima ruke. Ti si ga dobila svuda. Kada si napunila dva meseca izašla ti je crvena narukvica oko zgloba, nećeš mi verovati, mila, prošla me je jeza kada sam to videla”, govorila je tužno moja mama pokušavajući da me uteši ili bar ukrade malo vremena mojoj patnji.

Posle burnog letnjeg raspusta obično ide škola u kojoj ima ljudi koji nisu navikli na mene sa upaljenom suvom kožom, sa kojom gotovo možeš šmirglati sto. Trudila sam se da ignorišem pitanja koja su uglavnom glase ovako:“Jaoj šta ti je to” ili “Šta ti se desilo”. Znate ljudi ne misle ništa loše, dobro možda neki i misle, ali većini samo nije jasno zašto ja tako izgledam. Nadam se da vas niko nije skenirao u autobusu svakog jutra, jer verujte na reč nije najprijatnije.

Ja sam to sve ignorisala, pravila sam se da nemam ekcem.

Pravila sam se kao da ekcem ne postoji.

Dolazila sam kući svakog dana potpuno emotivno prazna, svako ogledalo je bilo pokriveno peškirom. Odmah posle škole bih se istuširala. Jeste li nekad pustili vrelu vodu na rane? Najbolji deo ekcema mi je bilo da se tuširam hladnom vodom, jer je to toliko prijalo. Posle toga te sve toliko svrbi da ne možeš prestati sa češnjem. Sve ovo je za mene postala rutina koju nisam nameravala da promenim.

Zatvarala sam se u sebe polako, ali sigurno, i posle toga dani više nisu imali smilsla.

Ništa mi nije bilo važno i niko mi nije bio bitan.

Depresija me je čekala na vratima. Najsigurnije mesto mi je bilo krevet i hrana. Sreća pa imam brz metabolizam inače bih se sigurno ugojila. To je bio tek početak septembra 2018.godine.

Škola mi nije bila važna.

Prestala sam da učim, a vremenom i da idem u školu.

Nisam primećivala da se ljudi oko mene brinu za mene, nisam primećivala da postoji problem da nešto nije u redu. Nisam sve dok moja majka nije počela da kupuje nove kreme svakog dana, da zove razne dermatologe, da svaki put kada krenem do toaleta  udje pre mene i pokupi sve brijače sa polica. Kunem vam se da ništa nisam primećivala dok nisam shvatila da moje drugarice više provode vremena kod mene nego kod svoje kuće. Sve dok mi jednog dana nije sinulo da ja remetim sve oko sebe. Sve dok nisam shvatila da nisam sama i da je sve rešivo dok imaš podršku, a ja? Imala sam ogromnu podršku.

Novembra 2018.godine promenila sam ishranu. Izbacila sam mleko za koje sam znala da mi smeta, ali sam volela da ga pijem. Izbacila sam bilo kakav alkohol.

Ležala ranije, umivala lice češće i mazala kožu do četiri puta dnevno.

Bilo je momenata kada sam bila očajna što su mi zabranjene tinejdžerske žurke i taj način života mladih ljudi, ali moram priznati da je bilo više onih momenata gde ponosna na sebe ulazim u kuću pogledam se u ogledalo i pohvalim sebe. Od tog novembra pa sve do aprila 2019. bio je težak put u nalaženju životnog balansa i u kreaciji nekog potpuno novog načina života. Bilo je puno uspona i padova, ekcem se uporno vraćao, ali ja sam ga bezumorno gurala napolje. Od aprila prestao je da se pojavljuje i da napada. Postila sam tada ceo post i odlučila da uvedem velike izmene u hrani, da naučim da spremam vegeterijansku hranu i da postanem vegeterijanac. I dalje učim o tome i polako se krećem ka tom cilju. U avgustu sam se radovala moru, jer sam mislila da će ono biti dodatno dobro za mene. Međutim, desilo se to da su mi egipatske temperature dodatno isušile kožu i napravile bele fleke po rukama i nogama. Da, bila sam očajna, ali posle par dana sam opet počela da guram napred kao i pre.

Meni je ekcem doneo i odneo puno toga u životu. Zahvalna sam na svemu što mi je i doneo i odneo jer da nisam atopičar verovatno ne bih nikada naučila da vodim računa o sebi i da se u isto vreme saosećam sa drugima. Ljudi su na ovom svetu da bi mogli da komuniciraju jedni sa drugima da se savetuju.

Ispričajte svoju priču možda nekome pomognete, a možda i neko pomogne vama.

To nije samo alergija, nije samo ekcem.

Zašto da se pomirite sa tim kada postoji opcija da to zauvek nestane?

Piše: Anastasia Blagić, 17 godina

Nacionalno udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim bolestima sa ograničenjima u ishrani – Alergija i ja, 14. septembra će prvi put u Srbiji, uz podršku Global Skin i European Federation of Allergy and Airways Diseases, međunarodnih organizicija, obeležiti Međunarodni dan atopijskog ekcema, u cilju razvijanja svesti i razumevanja ove atopijske bolesti i njenom uticaju na živote obolelih. Udruženje Alergija i ja organizuje besplatne preglede kože, savetima dermatologa i radionice za decu.

Pogledaj i ispod površine!

Ono što se okom ne vidi ne znači da ne postoji.

Podržite nas i dođite u subotu, 14.09.2019., u periodu od 11 h – 15h.