7 jednostavnih saveta za najbolju kontrolu alergija na polen

Imate alergije na polen, suze vam oči, kijate, grebe vas grlo, kašljucate? Da ne dužimo – to su jasni znaci da imate alergijskog rinitis. Polenizacija biljaka kreće od februara meseca, ali najveća koncentracija polena u vazduhu dešava se u aprilu i maju.

Ukoliko još niste utvrdili na polen koje biljke reagujete i niste odradili testiranje na alergene, što vam svakako preporučujemo da uradite, savet alergologa jeste izbegavanje kontakta sa alergenima iz prirode. Međutim, alergene iz prirode je u ovom periodu skoro nemoguće zaobići. Jedna od opcija jeste izolacija u stanu i izlazak napolje u popodnevnim satima kada je naveća temperatura vazduha, ali i to je lako reći nego uraditi, uzimajući u obzir da su baš u tom periodu obavljaju glavne dnevne obeveze.

Važno je da znate na koju biljku najviše reagujete i da pratite kalendar alergija.

Postoje nekoliko vrsta okidača kada je alergija na polen u pitanju i treba ih razlikovati.

Ti alergeni se grupišu u:

• polene drveća
• polene trava
• polene korova

Poleni drveća kreću već krajem zime, ali su najviše aktuelni tokom proleća, poleni trava traju tokom proleća i leta, dok poleni korova, naročito ambrozije, počinju krajem leta, ali najviše koncentracije su tokom jeseni.

U pre podnevnim satima koncentracija polena je najintenzivnija, dok je u toku dana koncentracija polena u vazduhu znatno manja.

Simptomi alergije na polen

Najčešći simptomi alergije na polen su crvene, suzne, nadražene oči, kijanje, vodena sekrecija iz nosa, svrab i crvenilo u nosnoj sluznici, suvi kašalj i otežano disanje, ali i putem kože alergija na polen se ispoljava suvom kožom, pojavom ekcema, svrabom i urtikama. Simptomi polenske alergije mogu biti različitog intenziteta i zavise od: vremenskih uslova, količine polena u vazduhu i godišnjeg doba. Klimatske promene dovode do produženja sezona tokom kojih se polen javlja i to je jedan od razloga što je i ove godine zabeležen alarmantan broj obolelih.

Kada se najčešće javlja alergija na polen?

Zanimljivo je da se prvi simptomi polenske alergije razvijaju pre 20-te godine života, ali se mogu javiti u bilo kom starosnom dobu. Ipak, dokazano je da se prvi simptomi najčešće javljaju od 8. do 11. godine života.

Alergijski rinitis se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima, sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom, a progres atopijskih bolesti naziva se alergijski marš. On podrazumeva razvijanje alergijskih bolesti, od ekcema, preko alergija na hranu, alergijskog rinitisa, pa do astme.

Česte posledice polenske alergije, kao što je upala srednjeg uha, mogu doprineti pojavi migrenoznih glavobolja, a posledica pogrešno primenjene terapije može dovesti do gubitka čula mirisa. Višegodišnje tegobe mogu da dovedu do oboljenja  gornjih disajnih puteva, do pojave polipa u nosu, čestih upala sinusa i konjuktivitisa. Takođe, alergije iz prirode mogu biti povezane sa alergijom na određenu hranu i dovesti do pojave ukrštenih alergija.

Prevencija – ključ lečenja alergija

Odstranjivanjem alergena iz sredine smanjuje se kontakt sa iritantima, pa je pojava simptoma znatno umanjena. Zbog toga je izuzetno važno promeniti neke životne navike i prilagoditi ih alergiji koju imate. Briga i pranje odeće je neizostavan deo prevencije, jer je tkanina idealna za prenos alergena. Zbog toga je kompanija LG unapredila svoje mašine za tretiranje veša, kako bi eliminisala ili bar znatno umanjila prisustvo štetnih čestica, što će vam olakšati borbu protiv alergija, ali i pomoći da promenite navike. Stvaranje određenih rutina u svakodnevnom održavanju veša, simptomi alergija se mogu znatno umanjiti pa će tretiranje veša u mašinama za pranje veša koje umanjuju prisustvo štetnih čestica ublažiti intenzitet samog oboljenja i smanjiti uticaj tih čestica na dalji razvoj alergijskih oboljenja. Tako ulažete u svoje zdravlje.

Saveti za kontolu simptoma alergija na polen:

1. Pratite prognoze o prisustvu polena u vazduhu i na osnovu toga birajte i ograničavajte mesta za rekreaciju, šetnju i boravak u prirodi.
2. Smanjite boravak na otvorenom, naročito ujutru i uveče, kada je koncentracija alergena u vazduhu najveća.
3. Svakoga dana se tuširajte i perite kosu, po mogućstvu, čim uđete u kuću.
4. Zatvarajte prozore u svim zatvorenim prostorijama u kojima boravite u kritičnom periodu (ujutru i uveče), u stanu, na radnom mestu, u automobilu.
5. Prostorije provetravajte u popodnevnim satima. Najmanja koncentracija polena u vazduhu u toku dana zabeležava se sa porastom dnevne temperature.
6. Svakodnevno menjajte garderobu.
7. Kada ste napolju nosite naočare kako bi se smanjio kontakt sa alergenima.
8. Nošenu garderobu perite po mogućstvu u specijalnim mašinama za pranje veša. Posebno su pogodne LG mašine koje uklanjaju alergene sa odeće snagom pare.
9. Odeću ne sušite na otvorenom, kako veš ne bi kontaminirao alergene, pogotovo ne ujutru, uveče i noću, kada je koncentracija polena visoka.
10. Uklonite tepihe, zavese, jastučiće i sav suvišan tekstil iz kuće tokom polenizacije.
11. Menjajte i perite posteljinu jednom nedeljno.
12. Usisavajte kuću minimum dva puta nedejno usisivačima sa HEPA ili vodenim filterima.
13. Voditi računa o higijeni kućnih ljubimaca. Po dolasku iz šetnje obavezno blago sperite dlaku i šapice pasa ili svakodnevno čistite vlažnim maramicama dlaku mačke na koju se alergeni mogu zalepiti.
14. Vodite računa o toaleti nosa i više puta dnevno (minimum 3 puta: ujutru, po podne i uveče pred spavanje) ispirajte sluzokožu nosa morskom vodom.
15. Planirajte odmor tokom perioda kad je najveća vrednost polena koji vam najviše smeta. Promena mesta boravka može znatno ublažiti simptome.

Ukoliko nije moguće izbeći alergene, primena terapije je neophodna i preporučujemo da se obratite vašem otorinolaringologu i alergologu, ali i pulmologu. Alergija za sada nije izlečiva, ali postoje terapijske opcije koje ukanjaju simptome i olakšavaju život osobama sa alergijama. Ukoliko imate alergiju na polene, terapija se preporučuje već od februara, od  kada kreće polenizacija određenih biljaka, a naročito leske i jove, međutim, ukoliko imate druge inhalacione alergene, na primer na grinje, prašinu, na kućne ljubimce, pa je alergija prisutna tokom cele godine, alergolog će prepuručiti terapiju shodno tipu alergijskog rinitisa i  intenziteta simptoma. U praksi se često sreće kombinacija različitih tipova alergijskih rinitisa, ali može se reći da dominiraju umereno teški i teški oblici, sa učestalošću od 35% do 40%.

Pacijentima sa inhalacionim alergijama u velikoj meri pomaže medikamentna terapija, koja obuhvata primenu peroralnih antihistaminika, uglavnom druge generacije, intranazalnih antihistaminika, intranazalnih kortikosteroida i antagonista leuktrijenskih receptora. U zavisnosti od oblika i težine simptoma, željeni efekat se vrlo često postiže kombinacijom nekoliko preparata. Takođe, trajnije rešenje kod inhalacionih alergija visokih klasa, donosi još uvek manje poznata, imunoterapija, koja se sprovodi kod odraslih i kod dece starije od pet godina, koji nemaju veliki broj dijagnostikovanih alergena.

Savet plus:

Zadržavanje alergena na odeći nije lako odrediti, jer zavisi od više faktora, pre svega od samih alergena, i kojoj vrsti alergena pripadaju, da li biljnog ili životinjskog porekla, da li su slabijeg ili jačeg intenziteta, zatim zavisi od meteoroloških prilika, od toga da li je kiša ublažila prisustvo alergena ili ih je težak vazduh, pun hemijskih otrova zadržao ili ih je s druge strane vetar još više raširio. Ako se uzmu u obzir ti parametri, ali i vrsta same tkanine na kojoj se alergeni zadržavaju, može se govoriti o različitim uticajima na čoveka. Ono što jeste izvesno je to da čestice alergena ne gube svoja svojstva stajanjem, tako da se uklanjanje alergena sa odeće obavezno preporučuje kod osoba sa alergijama na polene. Najbolji način za to je pranje odeće u mašinama za pranje veša koje koriste snagu vodene pare da efikasno uklone alergene sa odeće. Tehnologija Steam⁺™, koju poseduju LG veš mašine, dokazano uklanja 99,9% alergena, poput grinja iz prašine koje mogu da izazovu alergiju ili respiratorne probleme. Para i prašak za veš u kombinaciji su pogodne za sve vrste tkanine, jer prilikom dubinskog čišćenja, osim što uništavaju alergene, ne oštećuju materijal, smanjuju nabore i čine da odeća bude mekša.

Ne zaboravite da zanemarivanje svakodnevnih simptoma, kao što su kijanje, svrab nosa i očiju, sekrecije, glavoblje, a onda i nešto težih simptoma, kao što je na primer otežano disanje, može dovesti do velikog uticaja na svakodnevnog život, čime se znatno smanjuje njegov kvalitet.

Tekst pisan u saradnji sa LG Srbija.