“Život sa atopijskim ekcemom je jedno veliko AKO” – lična priča o atopijskom ekcemu

lično iskustvo sa ekcemom

Jutro je. Alarm zvoni već četvrti put. Odlažem ga maksimalno dugo jer sam protekle noći opet loše spavala. Otvaram oči, vidim ponovo krv na posteljini. Ništa novo, opet sam u snu češala dlanove do krvi. Ovo je toliko česta pojava da me više i ne iznenađuje. Taman je prethodna rana zarasla, a ove noći sam napravila novu.

Umivam se, dlanovi sa otvorenim ranama peku, a lice jedva čeka prvu dozu kreme za ovaj dan. Možda će me neko osuditi što se ne tuširam ujutro kada ustanem. Lako je to kada je koža normalna. Mojoj koži je jednom dnevno tj. uveče i optimum i maksimum.

Sada kada sam se potopila u sve kreme koje imam, može da počne ovaj dan.

Početak septembra je period kada tradicionalno kijam i brišem nos u beskonačnost. Moja 4A veza sa: atopijom, ambrozijom, alergijama i astmom traje od prvih dana mog života. Sad već ni ne razmišljam o tome kada imam 28, donekle znam kako je živeti sa tim. Ali, bez obzira na svo to iskustvo koje imam u celoj ovoj priči, uvek se desi neko novo iznenađenje – novi crveni pečat, novo mesto koje svrbi, novo mesto gde se koža peruta… Uglavnom uvek pred neki dan kada treba da zablistam. Baš kada treba da se našminkam najbolje što umem, koža na bradi počinje da se peruta. Zašto? To se i ja pitam.

Ne mogu da sprečim – mogu samo da prihvatim i naučim da živim sa atopijskim ekcemom.

Kod mene su okidači krajnje nepoznati i čudni. Ne mogu da uhvatim šablon po kojem se reakcije dešavaju. Zdravo se hranim, brinem o sebi, treniram, a opet to ne mogu da sprečim. Šta drugo nego da prihvatim i naučim da živim sa tim (a već bi trebalo odavno da jesam).

Ako mi je mrsko da stavim rukavice kad čistim voće ili povrće, naredna dva dana ću sakrivati šake od drugih ljudi. Ako iskoristim gel za tuširanje koji koriste ljudi sa normalnom kožom, češaću se satima posle tuširanja. Ako počnem da se češem, neću u skorije vreme prestati… Ako, ako, ako… Život sa atopijom je jedno veliko AKO, jer ako načiniš pogrešan korak, eto je posledica pre nego što trepneš.

Imam još mnogo vremena da prihvatim i naučim na stvari koje se mojoj koži dešavaju. Sve to mogu i hoću da razumem. Sve osim jedne rečenice (pretežno zdravih ljudi): “Nemoj da se češeš.”


Za Literarni konkurs “Pogledaj ispod kože” pisala: Bojana Đukić

Share

You may also like...