Kako klimatske promene utiču na razvoj alergijskih bolesti?

Klimatske promene i razvoj alergijskih bolesti

U poslednji 200 godina, od kad je počela industrijska revolucija, povećano je korišćenje energije dobijene iz fosilnih goriva, poput uglja, naftnih derivata, metana, prirodnog gasa i drugih. Posledica korišćenja ovih izvora energije dovelo je do povećanja koncentracije gasova ugljen dioksida u atmosferi i  stvaranja efekta staklene bašte, a posledično pojačavanjem efekata staklene bašte dolazi i do povećanja temperature na našoj planeti.

Efekat staklene bašte se najčešće pominje kad je reč o globalnom zagrevanju Zemlje. A šta je zapravo efekat staklene bašte i kako dolazi do podizanja temperature? Čestice štetnih gasova se skupljaju u atmosferi, čine je gušćom i Sunčevi zraci se odbijaju o njih, a toplota se zadržava i reflektuje nazad ka Zemlji, koja postaje sve toplija.

U proteklih 50 godina se uviđa da je u Srbiji temperatura porasla za oko 1.5°C, a na osnovu nekih proučavanja predviđa se da će temperatura do 2040. godine porasti za 1°C, do 2070. za 2 °C, a čak za 4 °C do kraja veka.

Nagli rast temperature je zabeležen od 2007. godine, što je uticalo na mnoge životne aspekte u sferi kvaliteta života, ali i na porast mnogih oboljenja. Nastupile su klimatske promene, zahvaljujući ljudskom faktoru i njegovim aktivnostima. To nije moglo proći bez posledica, mada niko nije pomislio kolikih će razmera biti i koliko štete će naneti ljudima i svim živim bićima na planeti.

Klimatske promene i njihove posledice na zdravlje čoveka

Porast temperature dovodi do povećanog intenziteta padavina, dužih suša i naglih promena temperatura. Sve to može uticati na zdravlje ljudi na direktan ili indirektan način.

Utvrđeno je da je tokom jula  2007. godine u Srbiji bila povećana stopa smrtnosti usled  toplotnog talasa.  Uglavnom su to bili ljudi starosti iznad 75 godina, kardio-vaskularni bolesnici, dijabetičari, hronično oboleli od bubrežnih bolesti, osobe sa bolestima disajnih puteva, kao i bolestima nervnog sistema.

Poplave su takođe jedna od posledica vremenskih neprilika, u kojima ljudi gube svoje živote. S druge strane se povećava i opasnost od zagađenja podzemnih i površinskih voda, kao i zemljišta, što indirektno dovodi do ugrožavanja ljudskih života. Klimatske promene dovode i do novih izazova u kontrolisanju zaraznih bolesti. Neosporno je da povećanje temperature doprinosi  širenju vektorski prenosivih zaraznih bolesti poput malarije, virusa Zapadnog Nila, Lajmske bolesti, kao i bolesti koje se prenose putem vode, poput kolere i dijareje.

Mora se istaći da sve ove opasnosti, poput toplotnog talasa, lošeg kvaliteta vazduha, ekstremnih padavina i poplava, požara i suše, utiču na kvalitet života ljudi, njihovu smrtnost,  kao i pogoršanju već postojećih bolesti.

Klimatske promene, zagađenje vazduha i alergija

Kada je u pitanju zagađenost vazduha izazvana ljudskom aktivnošću smatra se da je uzrok prekomerna upotreba ugljen-dioksida i metana. Kao posledica zagađenosti vazduha rastu oboljenja respiratornog trakta, a izmedju ostalog i astme, kao i alergije na polen. Stručnjaci govore o tome da koncentracija ugljen dioksida u vazduhu raste, a usled povećanja temperature vazduha dolazi do toga da biljke cvetaju sve ranije i ranije. Praktično već krajem februara dolazi do cvetanja biljaka, a samim tim  i do pojave polena u vazduhu.

Međutim, uprkos sprovođenju opsežne pretrage literature, analiziranju najnovijih rezultata i fokusiranju na povezane studije koje su najrelevantnije za ova pitanja, iznenađujuće je da epidemiološki rezultati ne podržavaju koncept uzročne veze između zagađivača vazduha i astme u smislu nastanka bolesti. Epidemiološke studije pretežno ne pokazuju uticaj ovih zagađivača vazduha na sam nastanak alergija i pojavu alergijskog rinitisa. Međutim, postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da zagađivači vazduha mogu uticati na pogoršanje alergijskih bolesti, pre svega astme, alergijskog rinitisa, alergija i atopijskog dermatitisa.

Sadržaj vazduha uvek sadrži mešavinu brojnih supstanci za koje se pokazalo da imaju štetne uticaje na zdravlje. Opsežni naučni dokazi nesporno su pokazali da zagađivači u vazduhu mogu naškoditi ne samo plućima, već i kardiovaskularnom sistemu.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha je jedan od najčešćih uzroka preuranjenih smrti i bolesti u svetu i odgovorno je za 4,2 miliona prerano preminulih. Kako se navodi, zagađenja su odgovorna za 29 odsto svih oboljenja i smrtnih ishoda koje imaju veze sa rakom pluća, 17% svih respiratornih infekcija kod dece, 24% smrti od srčanih udara, 25% smrtnih ishoda i bolesti koje imaju veze sa srcem i kardiovaskularnim bolestima i čak 43% svih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća.

Kako klimatske promene utiču na razvoj alergijskih bolesti?

Usled povećanja temperature čestice polena postaju krupnije, što uzrokuje da se one lakše lepe za sluzokožu disajnih puteva. Samim tim su i simptomi alergije teži. Već početkom marta bi trebalo početi sa primenom terapije, ali kod mnogih pacijenata nije dovoljan samo jedan lek za držanje alergije pod kontrolom. Usled promene klimatskih uslova, već u januaru cvetaju pojedina drveća, kao što su breza, leska, jova,  bela vrba, iva, jasen, orah i topola, pa je samim tim period polenizacije znatno duži.

Međutim primećeno je da se u urbanim sredinama nalazi veća koncentracija polena. Usled veće zagađenosti u urbanim sredinama, dokazano je da polen i ugljen dioksid koji se nalazi u vazduhu udruženo utiču na veći broj obolelih, mada i u ruralnijim sredinama cifra obolelih od alergijskih bolesti nije zanemarljiva. Najčešće alergijske reakcije, koje se mogu javljati usled povećanja koncentracije polena u vazduhu su alergijski rinitis i astma.

Klimatske promene i alergijski rinitis

Alergijski rinitis je upala sluznice koja nastaje kao imuni odgovor na alergene. Simptomi su veoma slični običnoj prehladi, poput zapušenosti nosa, učestalost kijanja,  curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očijuosećaj peckanja i suzenje, postnazalno curenje, hronični nadražajni kašalj, grebanje u grlu. Alergijski rinitis se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima, sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom. Postoji sezonska, nesezonska i povremena polenska groznica, kako se drugačije zove alergijski rinitis. Sezonski rinitis se javlja uvek u određeno doba godine, kada je polen drveća, trava ili korova prisutan u vazduhu u najvećoj meri, s ranog proleća do kasne jeseni.

Naime, uvećanjem koncentracije polena i produženjem vremenskog perioda kada je moguće da se polen javlja došlo je i do povećanja broja obolelih od alergijskih bolesti, što je zapravo direktna posledica sve većeg broja toplih dana i sve ranijeg cvetanja cveća i drveća, koji se produžavaju sve do kasne jeseni.

Klimatske promene i astma

Oko 40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu, a oko 80% osoba koje boluju od astme takođe pate od polenske alergije – a to znači da astma može biti aktivirana usled prisustva polena. Kontrola stanja odnosno simptoma ove bolesti je od izuzetnog značaja. Simptomi koji aktiviraju astmu su različiti od osobe do osobe. Životinjsko krzno, grinje, virusne infekcije i dim cigareta takođe mogu doprineti nastanku simptoma.

Astma je upala disajnih puteva koji dovode do privremenih ili trajnih simptoma. U najvećem broju slučajeva astma je hronična upala disajnih puteva: otoka sluznice i zadebljanja mišićnog sloja što dovodi do suženja disajnih puteva. Najčešći simptomi astme: zamaranje, kratak dah, otežano disanje, gušenje. Ponekad se simptomi astme mogu javiti samo u slučaju polenske alergije. Vremenske (ne)prilike poput nagle promene temperature, visoke vlažnosti vazduha, izuzetno hladnog ili toplog vremena, oluje i magle utiču na pogoršanje simptoma astme.

Šta možemo učiniti da sprečimo klimatske promene?

Klimatske promene i povećanje vazdušne temperature prouzrokuju pojavu dužeg cvetanja drveća i cveća, tako da se često dešava da alergije traju tokom cele godine. Ujedno dolazi do većeg zagađenja vazduha, koje ne pogoduje alergičarima. Važno je imati u vidu da se alergije mogu držati pod kontrolom ukoliko se adekvatno leče i ukoliko se uzima određena terapija tokom cele godine.

Ostaje nam nada da ćemo kao društvo i kao pojedinci uspeti da se prilagodimo kada dođe do drastičnijih klimatskih promena. Još sada su preduzeti razni koraci i mere, koji su usmerene na praćenje i rano obaveštavanje razvoja klimatskih promena, sprovedene u saradnji sa Hidrometeorološkim Zavodom, Institutom za javno zdravlje Srbije i lokalnim ustanovama javnog zdravlja.

Svako od nas može učiniti mnogo, tako što će podizati svest o ovom problemu i čuvati planetu Zemlju za buduća pokolenja, jer drugi dom nemamo. Možemo ostvariti dodir sa prirodom i svaki slobodan trenutak provoditi negde u šumi, parku, pored reke. Možemo voziti bicikl, umesto automobila i što više pešačiti. Dobro je i za zdravlje, a i za očuvanje životne sredine.

Alergija je bolest današnjice, širi se poput epidemije i smatra se da će do 2050. godine svako drugo dete na planeti imati neki oblik ove bolesti. Vreme je da se zapitamo šta možemo učiniti da se to spreči i da li postoji rešenje? Jedno od rešenja problema današnjice je prelazak na obnovljiv prirodan izvor energije. Društvo mora postati svesno ovog problema i usmeriti sve svoje resurse na rešenje. Zaista je pitanje od životne važnosti i tiče se svih nas.


Piše: Ana Dražilović, NU Alergija i ja

Izvori : klima101, bronhitis.rs, telegraf.rs, klimatekspromene.rs

 

 

 

 

Share

You may also like...