Koja je veza između autoimunih bolesti i intolerancija na hranu?
Trenutno postoji više od 120 prepoznatih autoimunih bolesti, mada ih sagledavamo kao retke, čak 8% populacije u Americi je pogođeno nekom od njih. Kod nas su podaci takođe poražavajući: oko 70.000 ljudi ima neki oblik zapaljenskog artritisa, oko 9.000 ima obolelih od multiple skleroze, za Hashimoto tireoiditis ne postoje precizni podaci, ali se u medijima pojavljuju procene stručnjaka o tome da bolest pogađa svakog 6. ili 7. stanovnika Srbije, dok od šećerne bolesti boluje najmanje 350.000 osoba ili 5% populacije. Autoimune bolesti su prisutne kod million ljudi širom sveta, a statistika kaže da su žene više pogođene.
U zavisnosti od uključenih autoantitela, autoimune bolesti se mogu manifestovati i klasifikovati kao organ specifične ili kao sistemske. Primeri bolesti specifičnih za organe uključuju:
- Hashimotov tiroiditis
- Celijakija (CD)
- Zapaljenske bolesti creva (IBD) – Kronova bolest, Ulcerozni kolitis
- Primeri sistemskih bolesti uključuju:
- Reumatoidni artritis (RA)
- Sjogrenov sindrom
- Sistemski eritematozni lupus (SLE)
- Vaskulitis
Kod mnogih autoimunih bolesti klinička slika pacijenta se preklapa sa nekim drugim oboljenjem, pa je dijagnostika samo na osnovu simptoma u mnogome otežana.
Između alergija i autoimunih bolesti tipa: lupus, multipla skleroza, dijabetes tip 1, reumatoidni artritis… možda ima više sličnosti nego što smo mislili. Naučnici sa Benaroja istraživačkog univerziteta (BRI) su uočili neke paralele, jer je kod oba tipa oboljenja prisutna imunološka reakcija.
„Sve je povezano“, kaže dr Erik Vambre, glavni istraživač, o vezi između alergija i autoimunih oboljenja. „To je greška sopstvenog imunološkog sistema vašeg tela, bilo da se radi o autoimunosti ili alergiji.“
Alergije i autoimune bolesti
Prema dr Steveu Ziegleru, direktoru Programa imunoloških istraživanja u BRI „u autoimunitetu postoji druga vrsta T-ćelija koja je uključena u odnosu na alergije. U autoimunskom odgovoru dolazi do uništenja tkiva. Sa alergijama, imuni sistem preterano reaguje na bezopasne supstance iz okruženja (alergene). Zanimljivo je da je ovo ista vrsta odgovora koja izbacuje viruse, parazite i bakterije iz tela “.
„U autoimunitetu postoji jedan skup gena koji dominira nad svim ostalim, što je ogroman faktor koji određuje da li bolujete od bolesti ili ne“, dodao je dr Ziegler, koji ovo ističe kao prednost zbog razvoja genetike i mogućnosti lečenja. „Ništa slično nema u alergijama. Ne postoji nijedan gen ili porodica gena na koje možete da ukažete i kažete: „Ako možemo da ciljamo ove momke, pola alergija će nestati.“
Ipak, druge povezane karakteristike nagoveštavaju da u budućnosti može doći do važnih otkrića istraživanjem imunoloških odgovora kod ljudi koji žive sa višestrukim autoimunim bolestima ili sa nekoliko alergija.
Kada je u pitanju povezanost ovih oboljenja „ako shvatimo zašto ljudi razvijaju SLE (lupus), tada će biti lakše razumeti zašto razvijaju MS (multiple skleroze)“, rekao je dr Vambre. „Ista stvar je sa alergijama. Ako razumemo zašto ste alergični na hranu, onda će to možda pomoći da shvatimo zašto ste alergični i na polen.“
Udruženim snagama, jedan profesor doktor dermatologije Ye Qian i profesor asistent na pedijatriji, otkrili su da alergen orah, pored toga što kod pojedinih ljudi izaziva alergiju, takođe može pokrenuti rast autoantitela kod jedne veoma teške autoimune bolesti kože koja se zove pemphigus vulgaris tj. obični pemfigus. Ova dva naučnika su prvi uočili ovu vezu između jednog alergena i rasta autoantitela pa samim tim i razvoja autoimmune bolesti. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu za alergije i kliničku imunologiju, The Journal of Allergy and Clinical Immunology.
Imunološki sistem koji ne funkcioniše kako treba dovodi ili do alergija ili do autoimuniteta. Jedan ključni aspekt u razumevanju razvoja autoantitela u autoimunim bolestima je identifikovanje izvora antigena koji pokreću i/ili utiču na razvoj autoimunog odgovora kod ovih bolesti.
Značaj ove studije je u tome da bi se mogli identifikovati nutritivni alergeni koji izazivaju autoimmune bolesti što bi dovelo do terapije eliminacijonom dijetom za autoimune bolesti.
Ovo istraživanje predstavlja sjajan primer uspešne komplementarne multidisciplinarne saradnje u translacionim istraživanjima. Ono će služiti da se u buduće identifikuju antigeni koji potiču iz životne sredine za mnogo širi spektar alergijskih i autoimunih bolesti, što može značajno unaprediti naše razumevanje etiološkog mehanizma pomoću koga antigeni iz okruženja mogu pokrenuti razvoj alergijskih i/ili autoimunih bolesti. Njihov nalaz takođe sugeriše novu ulogu strategija za izbegavanje alergena u lečenju autoimunih bolesti.
Zašto se autoimmune bolesti udružuju?
Oko 25 posto ljudi sa autoimunim bolestima ima tendenciju da razvije dodatne autoimune bolesti (poliautoimunitet). Kombinacija tri ili više dijagnostikovanih autoimunih poremećaja kod jedne osobe naziva se višestruki autoimuni sindrom (MAS).
Naučnici još uvek istražuju zašto ljudi često dobijaju više od jedne autoimmune bolesti, ali se slažu da su neke od ovih bolesti povezane kroz genetske uzroke i uzroke iz životne sredine, rekla je dr Džejn Bukner, predsednica BRI-a. “Oštećenje na genu koje prouzrokuje da imunološki sistem reaguje kao da je napadnut i stvara autoimunu bolest može biti odgovoran i za nastajanje neke druge autoimune bolesti.”
Kod nekih bolesti postoji veća verovatnoća da oboleli dobiju i dodatnu autoimunu bolest. Tu spadaju reumatoidni artritis, multipla skleroza, autoimunski tiroiditis, Sjogrenov sindrom i drugi. Neke bolesti se češće javljaju zajedno, poput dijabetesa tipa 1 i celijakije, zbog zajedničkog gena koji predisponira za ove bolesti. Kod ljudi koji imaju tri ili više autoimunih bolesti (MAS), istraživači i lekari su identifikovali grupe bolesti koje se udružuju. Ovo može biti korisno sredstvo za lekare koji dijagnostikuju dodatne autoimune bolesti kod jedne osobe. Na primer, kao reumatolog, dr Bukner može videti pacijenta sa lupusom ili reumatoidnim artritisom koji takođe ima Sjogrenov sindrom, to su uobičajene kombinacije autoimunih bolesti.
Neki ljudi možda ne shvataju da imaju dve ili više autoimunih bolesti, jer ih različiti lekari leče zbog različitih stvari. Na primer, pacijent može imati ulcerozni kolitis, koji pogađa creva, i posetiti gastroenterologa radi nege. U međuvremenu, ona takođe može razviti vitiligo koji utiče na kožu i potražiti dermatologa radi nege. Pacijent možda nije svestan da se radi o dve autoimune bolesti. „Bilo bi joj korisno da zna da su oboje autoimune bolesti i da obavesti oba lekara kako bi mogli da koordiniraju negu“, napominje dr Bukner.
Roditelji dece sa autoimunim bolestima takođe treba da budu oprezni u vezi sa simptomima. „Na primer, ako dete sa dijabetesom tipa 1 mršavi i slabo napreduje, možda ima celijakiju“, ukazuje dr Bukner.
Razlika između alergije i intolerancije na hranu
Važno je znati kako razlikovati alergiju na hranu, intoleranciju i autoimune bolesti u lečenju ovih poremećaja. Uloga hrane u razvoju autoimune bolesti može se videti na primeru celijakije, enteropatije izazvane hranom, do koje dolazi izlaganjem prolaminima u pšenici, raži i ječmu.
Takođe, razni izvori proteina pšenice i soje, uključujući izolate proteina soje koji se koriste za pravljenje mlečnih formula za odojčad, povezani su sa maloletničkim ili insulin zavisnim dijabetesom melitusom (IDDM), uobičajenom hroničnom bolešću u detinjstvu. I celijakija i dijabetes tip 1 su genetski uslovljene autoimune bolesti i kod obe je pokazana veza sa hranom, kod celijakije sa proteinima pšenice, ječma i raži, a kod dijabetesa sa proteinima pšenice, sojom i kravljim mlekom (u kliničkim studijama sprovedenim na životinjama).
Američka akademija za alergije i imunologiju, Odbor za neželjene reakcije na hranu, definiše alergiju na hranu kao „imunološku reakciju koja je rezultat unošenja hrane ili aditiva iz hrane“, a intoleranciju na hranu kao „opšti termin koji opisuje abnormalni fiziološki odgovor na unetu hranu ili aditiv iz hrane za koji nije dokazano da je imunogen“.
Alergijska reakcija na hranu ili hipersenzitivnost na hranu uključuje imunološku reakciju na komponentu iz hrane, obično je to reakcija na protein ili na molekul koji je vezan za protein. Alergija na hranu se češće javlja kod dece, nego kod odraslih. Kikiriki, proteini kravljeg mleka i proteini iz jaja su najčešće alergije kod dece. Deco do 5 godine obično prerastu alergiju na hranu, međutim alergija na kikiriki, orašide, školjke, a nekad i na ribu mogu biti i doživotne.
Čini se da je kod odraslih neimunološki posredovana intolerancija mnogo češća od alergije na hranu. Posrednici upale se oslobađaju ili se njihov nivo pojačava komponentama hrane ili aditivima za hranu koji deluju putem mehanizama koji su nezavisni od imunološkog sistema. Ovo se trenutno klasifikuje kao intolerancija na hranu, a ne kao alergija.
Iako su mehanizmi različiti i alergija i intolerancija daju iste simptome zbog čega ih je nekada teško razlikovati, otuda ih ljudi često mešaju. Tako se često intolerancija na laktozu meša sa alergijom na proteine mleka.
Veći deo odrasle populacije ima poteškoća sa varenjem laktoze. Klasični simptomi intolerancije na laktozu uključuju gasove, grčeve, nadimanje i dijareju. Nedavno je objavljeno da su gasovi, ali ne i nadimanje, posledica intolerancije. Dijareja se javlja kao odgovor debelog creva na osmotski aktivne ugljene hidrate. Neki ispitanici pogrešno pripisuju simptome preosetljivosti intoleranciji na laktozu, a u stvari pate od sindroma iritabilnog creva. Međutim, promene crevnog tranzita kao kod hipertireoze ili uklanjanjem antralne želudačne kontrole (za terapiju čira) takođe mogu izazvati simptome intolerancije i dovesti do gubitka hranljivih sastojaka.
Jedna novija studija Klinike za alergije i imunologiju iz Montreala u kojoj je učestvovalo 190 dece od kojih 49.2% dečaka, u proseku starosti 9.4 godine, u periodu od 2013. do 2019 izučavala je vezu između spontane hronične urtikarije i pojave autoimunih oboljenja. Ova veza je prvo uočena kod odraslih pacijenata, a u navedenoj studiji je pokazano da postoji značajno povećana verovatnoća da deca sa spontanom hroničnom urtikarijom razviju neku od autoimunih bolesti kao što su hipotireoidizam, lupus, dečiji artritis i dijabetes tip 1, te je predložena povećana pažnja na potrebu pretraga na autoimuna obeljenja kod ove populacije pacijenata.
Savet Udruženja:
Udruženje, ovim putem poziva sve pacijente da obrate pažnju na svoje simptome, da potraže savet lekara ako posumnjaju da imaju udružene bolesti, da naglase svom lekaru opšte prakse, ali i svakom specijalisti ako se leče od još nekog oboljenja. Takođe, ako posumnjate da vam neka hrana izaziva smetnje ili pojačava simptome, konsultujte se sa nekim oko eliminacione dijete, to je za sada jedina validna metoda lečenja alergija i intolerancija.
Tekst: Tijana Stupljanin, NU Alergija i ja
Izvori:
https://www.thermofisher.com/diagnostic-education/hcp/wo/en/autoimmune-diseases.html
https://news.unchealthcare.org/2019/06/food-allergens-autoimmune-diseases-allergic-diseases/
https://www.jacionline.org/article/S0091-6749(19)30604-9/fulltext
https://www.benaroyaresearch.org/blog/post/connecting-dots-between-allergies-and-autoimmune-disease
https://www.benaroyaresearch.org/blog/post/mystery-multiple-autoimmune-diseases
https://www.jacionline.org/article/S0091-6749(20)31899-6/fulltext
