Sve što ste želeli da znate o pumpicama za astmu

pumpice za astmu

Nakon dijagnostifikovane astme ključni korak je adekvatan pristup lečenju i kontroli bolesti. Važno je naglasiti da lečenje astme podrazumeva da se njeni simptomi optimalnom terapijom drže pod kontrolom u meri da ne utiče na kvalitet života pacijenta.

Cilj lečenja je da astma bude kontrolisana, da se napadi svedu na najmanju moguću meru.

U terapiji astme postoji i primenjuje se više vrsta lekova, a koje će nam lekove od dostupnih pulmolog prepisati zavisti od našeg zdravstvenog stanja, odnosno od toga kakvi su simptomi astme koje imamo. Terapija astme razlikuje kada dođe do faze pogoršanja od terapije koja se primenjuje kada je u fazi mirovanja, tj. za održavanja postojećeg stanja.

Šta su pumpice?

Jedna vrsta lekova koja se primenjuje u lečenju astme su i popularno nazvane pumpice. Pumpice zapravo predstavljaju jedan od načina pakovanja i primene leka za lečenje bolesti disajnih organa koji postoje i u drugim oblicima- sirup, tablete, rastvor za inhalaciju. Pupmpice se rado koriste u lečenju astme i uopšte bolesti disajnih organa, jer zbog načina njihove primene – udisanjem- lek dospeva tačno tamo gde treba, u pluća i omogućava da se sa manjom dozom i brže postignu njegovi efekti nego npr. tabletom.

Treba napomenuti  da se često pupmice namenjene lečenju HOBP (Hronične opstruktivne bolesti pluća) koriste i u lečenju astme i obrnuto.

Vrtse pumpica

Postoji više vrsta pumpica koje se primenjuju u terapiji astme.  Za održavanje postojećeg stanja, kada je astma kontrolisama lekar nam može propisati pumpicu koja u sebi sadrži inhalacioni kortikosteroid i dugodelujući bronhodilatator (Foster, Symbicort) ili pumpicu koja sadrži samo bronhodilatator u sebi (Berodual) , u zavisnosti od našeg zdravstvenog stanja. Postoje i pumpice koje u sebi sadrže samo kortikosteroid (Pulmicort).

Takođe, pumpice se razlikuju i po mehanizmu koje koriste da “oslobode” lek. Imamo inhalatore, obične pumpice koje sadrže lek u tečnom stanju koji se pritiskom raspršuje i udahne (Berodual, Foster,Pulmicort); turbohalere koje sadrže lek u praškastom stanju i unutar sebe imaju spriralu nevidljivu golim okom koja nam pomaže da lakše udahnemo potrebnu količinu leka (Symbicort); diskuse-pumpice koji sadrže lek u prahu koji se aktiviranjem istog udiše (Seretide) i pumpice koje u sebi sadrže mehanizam za otvaranje tablete i udisanje praha sadržanog u njoj (Braltus Zonda).

Kod dece kojima je propisana neka od pumpica za tretman astme koriste se tkz. komore koje pomažu da deca lakše uzmu, tj. udahnu lek. Komora se može kupiti u većini apoteka i ima ih više vrsta.

Kontrola simptoma astme – ključ lečenja

Pumpice koje u sebi sadrže samo kortikosteroid, kao npr. Pulmicort , Becotide, najčešće se koriste kada je astma dobro kontrolisana i pogoršanja su veoma retka. Njena svrha je da održi postojeće stanje. Uz pumpicu koja u sebi sadrži samo kortikosteroid lekar će nam najčešće propisati i pumpicu koja u sebi sadrži bronhodilatator za brzo otklanjanje simptoma pogoršanja, odnosno otežanog disanja koju ćemo koristiti po potrebi ili po šemi koju je odredio doktor. To su pumpice kao npr. Berodual, Ventolin, Aloprol.

Pumpice koje u sebi sadrže kortikosteroid i dugodelujući bronhodiltator se koriste za tretman umerene do teže astme.  Koriste se jednom ili dva puta dnevno, kako je već doktor odredio, a ukoliko je astma u pogoršanju u roku od 24 h se može uzeti najviše do 8 udaha. U zavisnosti od stepena težine astme i njene kontrolisanosti uz ove pumpice doktor može propisati i korišćenje pumpice koja sadrži samo bronhodilatatot kao npr. Berodual.

Glavni savet za držanje astme pod kontrolom

Kod astmatičara koji se nalaze na dugotrajnoj terapiji  može se desiti da pumpice, odnosno terapija koju koriste više ne deluje tako dobro kao što je na početku te je potrebno otići kod pulmologa da se odredi nova, tj. promeni  terapija.

Veoma je važno redovno uzimati propisanu terapiju na način kako je pulmolog odredio. Samoinicijativna promena terapije ili potpuni prekid iste bez konsultacije lekara može dovesti do naglog pogoršanja stanja i nepotrebno izložiti nas opasnosti. Ukoliko se osećate dobro, odnosno bolje i smatrate da nema potrebe da uzimate propisanu terapiju neophodno je da odete kod pulmologa koji je najkompetentniji da proceni da li je zaista tako. Nije zgoreg napomenuti da je količina kortikosteroida koja se kroz pumpice unosi relativno mala, mnogo manja od količine sistemskog kortikosteroida koji dobijemo u jednoj injekciji za smirivanje simptoma kada dobijemo teži napad.


Tekst: Nina Janić Brusnjai

Ovaj tekst je deo projekta “Da lakše dišemo”, kojim razvijamo svest i utičemo na promene po pitanju kvaliteta vazduha i poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom.

Da lakše dišemo

 

 

Share

You may also like...