Da li je posuđe u kojem pripremamo naše obroke bezbedno? – Saznajte koja je povezanost celijakije sa uobičajenim hemijskim zagađivačima

uzrok celijakije

Povišena koncentracija u krvi toksičnih hemikalija koje se nalaze u pesticidima, priboru za kuvanje sa ne lepljivim premazom i hemijskim sredstvima za gašenje požara, povezana je sa povećanim rizikom od nastanka celijakije kod mladih, pokazuju nova istraživanja.

Prema istraživačima Medicinske škole Grosman sa Njujorškog Univerziteta (NYU) koji su vodili studiju, ljudi sa imunološkim poremećajem imaju jake crevne reakcije, uključujući proliv i nadutost, na hranu koja sadrži gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Jedini tretman je dijeta bez glutena, bez hleba, testenine ili kolača, kaže glavni istraživač i doktorant Abigejl Gejlord, MPH.

Izveštavajući za onlajn časopis Ekološka Istraživanja 11. maja (Reporting in the journal Environmental Research online May 11), tim sa Njujorškog Univerziteta Langon utvrdio je da deca i mladi odrasli ljudi sa visokim nivoom pesticida u krvi – i sa visokim nivoom hemikalija povezanih sa pesticidima zvanim Dihlorodifenildihloroetilen (DDE) – imaju dvostruko veću verovatnoću da dobiju dijagnozu celijakije u odnosu na one bez visokog nivoa.

Hemijski zagađivači – potencijalni okidači celijakije

Studija je takođe otkrila da postoje polne razlike za celijakiju koja je povezana sa izlaganjem toksičnim materijama. Za žene, koje čine većinu slučajeva celijakije, veća od normalne izloženosti pesticidima značila je da imaju najmanje osam puta veću verovatnoću da postanu intolerantne na gluten.

Mlade žene sa povišenim nivoom “non-stick” hemikalija, poznatih kao tetrafluoretilen/perfluorovinil etar ili PFA, uključujući proizvode kao što je Teflon™, imaju pet do devet puta veću verovatnoću da dobiju celijakiju.

S druge strane, mladi muškarci su imali dvostruko veću verovatnoću da dobiju dijagnozu bolesti ako imaju povišen nivo hemikalija za gašenje požara u krvi – polibromovani difenil eter ili PBDE.

Istraživači studije, zdravstveni epidemiolog, Leonardo Trasand, dr. Med., MPP, i Džim G. Hendrik, dr. Med., Profesor na Katedri za pedijatriju na NYU Langon, kažu da su potrebne dodatne studije da bi se pokazalo da su ove toksične hemikalije direktan uzrok celijakije. Ali su napomenuli da se zna da sve te hemikalije i kod životinja i kod ljudi narušavaju nivo hormona koji su ključni za kontrolu i seksualnog razvoja i imune odbrane protiv infekcije.

Prethodna istraživanja sugerišu da je uzrok celijakije, koja pogađa jednu od 100 odraslih osoba u svetu, u velikoj meri genetski i prenosi se sa roditelja na decu. Dr Trasand, koji takođe obavlja funkciju direktora Odeljenja za ekologiju u pedijatriji na NYU Langon, i njegove kolege želeli su da istraže da li postoji veza između izlaganja toksinima iz okoline i rizika za određeni imuni poremećaj koji je direktno pogođen nivoima hormona, kao što je celijačna bolest.

Naša studija uspostavlja prvu merljivu povezanost između izloženosti toksičnim hemikalijama iz okoline i celijakije“, kaže viši istraživač studije i pedijatrijski gastroenterolog, dr. Džeremaja Levin, dr. Med. „Ovi rezultati takođe postavljaju pitanje da li postoje potencijalne veze između ovih hemikalija i drugih autoimunih bolesti creva, što zahteva opravdano praćenje i dalje proučavanje“, kaže dr Levin, profesor na Katedri za pedijatriju i direktor Odeljenja za Pedijatrijsku gastroenterologiju na NYU Langon.

Dr Trasand kaže da ako daljnja istraživanja pokažu slične veze, takvi bi rezultati mogli poslužiti kao dokaz da uzroci ili osnovni uzrok mnogih ovih autoimunih poremećaja mogu biti ne samo genetski, već iz okoline. Za ovu studiju, istraživači su analizirali nivo toksičnih hemikalija u krvi 30 dece i mladih u uzrastu od 3 do 21 godine, koji su dobili novu dijagnozu celijakije u dečjoj bolnici Hasenfild na NYU Langon. Rezultati testa upoređeni su sa rezultatima 60 drugih mladih sličnih godina, pola i rase. Poznato je da ljudi sa genima HLA-DQ2 i HLA-DQ8 imaju veći rizik od dijagnoze celijakije. Ostali simptomi celijakije uključuju dijareju, umor i anemiju. Podršku za finansiranje studije pružila je KiDS iz NYU Langon. Pored g-đe Gejlord, dr Trasanda i dr Levina, ostali istraživači sa NYU Langon koji su uključeni u ovu studiju su još i: Kuruntačalam Kanan, Dr Kristin Tomas i Sunmi Lee, MS.


Izvor: Celiac Disease Linked to Common Chemical Pollutants — Izveštaj za štampu o zdravlju NYU Langon

Share

You may also like...

Prijavite se na naš newsletter