Majska lična priča o alergiji na hranu: Borba za oralnu imunoterapiju za nutritivne alergije
Kao mama dvoje maloletne dece sa nutritivnim alergijama iz Sidneja (poreklom iz Beograda), već osam godina tražim odgovor na poboljšanje imunološkog stanja svojih mališana. Australija je u svetu poznata kao epicentar alergija, gde svako deseto dete u prvih nekoliko godina života razvije nutritivne alergije.
Procenjuje se da preko 4 miliona Australijanaca pati od astme, alergije na hranu, prašinu, buđ, različite trave, životinje i na druge alergene iz prirode. Australijska vlada dosta ulaže u istraživanje na lekove i potencijalne tretmane za alergije i podržava zdravstvene koncesije za kupovinu Epi – pen adrenalinskih injekcija. Međutim, postoji nekoliko teorija zašto je Australija u toj nezahvalnoj poziciji, jedna od kojih je teorija da su alergije češće u zemljama koje su dalje od ekvatora usled manjka vitamina D u organizmu. Paradoksalno je da Australijanci imaju kao populacija generalno nizak nivo vitamina D, jer se većina plaši nezaštićenog izlaganja suncu usled oštećenog ozonskog omotača (posebno nakon tajnih programa britanskog testiranja nuklearnog naoružanja za vreme ranog Hladnog rata) i visoke stope melanoma kože.
Američki imunolog i alergolog iz Države Jute (Utah), Dr Daglas Džouns (Douglas Jones), uspešno je tretirao preko pedeset australijskih porodica sa oralnom imunoterapijom na nutritivne alergene u poslednjoj deceniji, kao i više hiljada američkih pacijenata na veliki raspon nutritivnih i nenutritivnih alergena. Mi smo bili jedna od tih porodica koja je planirala da ode u Ameriku i izleči svoju decu. Međutim, zatvaranje granica Australije je onemogućilo naše planirano preseljenje i neizvesnost ponovnog otvaranja takozvane “Tvrđave Australije”, tj. politike dugotrajnog zatvaranja granica usled koje se odselilo desetine hiljada migranata. Ali priča jedne od majki koja je uspela da za vreme Korone ostane u Americi i potpuno izleči alergijsko stanje dvoje od svoje dece je inspirativna i može poslužiti svima kao lekcija. Oni sada konzumiraju sve namirnice u potpunoj slobodi i dostigli su takozvanu slobodu u ishrani (“food freedom”) kroz oralnu imunoterapiju.
Šta je oralna imunoterapija?
Desenzitizacija alergenima nije nova nauka. Legenda kaže da je persijski kralj Mitridat Veliki (134.–63. pne.) svakodnevno koristio male doze otrova da bi izgradio u svom telu toleranciju i tako sprečio pokušaje njegovog ubistva kroz trovanje. Otuda je potekao izraz “mitridatacija” kao “rezultat izlaganja malim dozama supstance koja s vremenom čini osobu imunom na njene veće doze” (heliks.rs). Smatra se da je u novijem dobu Grigorij Raspućin, omražen u narodu “savetnik” poslednje ruske kraljevske porodice Romanov, upražnjavao mitradataciju takođe u svrhu prirodnog izgrađivanja imuniteta na otrove kojim su ga pokušali ubiti.
U naučnim krugovima, britanski lekari Nun (Noon) i Friman (Freeman) su 1911. godine objavili naučni rad u kojem su predstavili rezultate svog rada o desenzitizaciji na polen. Taj metod je postao deo ustaljene naučno-lekarske prakse od 1930-ih godina. U Americi je oko 2006. godine u Teksasu započet program oralne imunoterapije na nutritivne alergene koji danas upražnjava preko 300 alergoroga širom SAD-a. U velikom broju slučajeva, troškove terapije u vrednosti do oko 20,000 američkih dolara pokrivaju zdravstvena osiguranja, pa čak i američka vlada za svoje pilote i njihove porodice. Sam tretman nije konačan lek već treniranje organizma kroz svakodnevnu konzumaciju alergena kroz postepeno povećavanje doze. Kada se izgradi tolerancija hrana u određenoj razmeri se koristi poput leka za dijabetis, doživotno. Prednosti su mnogobrojne, a najveće su za one osobe koje su imale ili su pod rizikom od anafilaktičkog šoka.
Priča iz australijskog sela Madži
Holi i Mark Jesop su porodica farmera iz Novog Južnog Velsa. Njihova deca su u ranom detinjstvu razvila veliki broj nutritivnih alergija, zbog kojih su završili više puta u bolnici. U jednom trenutku, Jesop porodica je razmatrala da je previše opasno da deca idu u školu i prestali su da primaju posetioce usled visokog rizika po zdravlje svoje dece. Međutim, njihov život se promenio kada su saznali za poseban metod doktora iz Jute pa su napravili veliku javnu kampanju koja im je omogućila da se Holi sa decom preseli u Ameriku dok je muž ostao da radi u Australiji za vreme programa oralne desenzitizacije i promene mikrobioma organizma.
Ovog Uskrsa, sva deca od Holi i Marka su uživala u zaslađivanju sa čokoladom koja sadrži mleko, što je pre odlaska u Jutu za njih bila samo misaona imenica usled kontakt alergije preko kože i prethodnih iskustava sa anafilaksom. Njihova priča i stoičnost je privukla dosta medijske pažnje, sve zahvaljujući hrabrom doktoru iz Jute koji je još pre deset godina želeo da promeni svet, korak po korak, usvojivši novi metod (starog porekla) a to je oralna desenzitizacija alergenima. Dr Džouns je uspeo da promeni život mnogim porodicama iz čitavog sveta, koje su mu doživotno zahvalne. Ova inspirativna priča pokazuje da je promena imunološkog sistema i mikrobioma kože i celokupnog organizma moguća, sa pravim pristupom – makar on ne bio u prvom mahu opšte prihvaćen ili potpuno razumljiv. Rezultati i priče hiljada porodica iz celog sveta su dokaz da oralna imunoterapija uspe za većinu pacijenata, samo se treba boriti da se usvoji od strane sve većeg broja imunologa i pedijatara – kako u svetu, tako i u Srbiji.
Piše: Dr Nina M. Kaze, novinar, Sidnej
Dodatak NU Alergija i ja:
U Srbiji se oralna imunoterapiji kod alergije na hranu primenjuje kod dece u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tirševoj, za sada samo kod alergije na proteine kravljeg mleka. Liste čekanja su duge, tako da se dešava da neka deca prerastu alergiju na mleko, uzimajuči u obzir činjenicu da alergija na proteine mleka u 90% slučajeva, kada se dijagnostikuje kod beba, nestaje do 2 – 3 godine.
