Alergije kod prevremeno rođene dece – Vukova priča
Od trenutka kada je Vuk došao na svet, znali smo da će naša avantura roditeljstva biti drugačija.
On nije samo nosio ime koje simbolizuje snagu i slobodu, već je i svaki dan pokazivao neverovatnu snagu duha i volje.
Vuk je rođen pre vremena i sa svojih 470 grama bori se od samog pocetka. Zbog cerebralne paralize njegove noge nisu bile snažne kao njegovo srce. Svaki njegov pokret, svaki korak uz našu pomoć, bio je podvig.
Naučili smo da prilagođavamo naš život njegovim potrebama, da prepoznamo kada je srećan, tužan ili kada mu je potrebna pomoć.
Pored njegovih motoričkih izazova, Vuk je imao i teške alergijske reakcije koje su komplikovale svaki dan našeg života. Naši izleti u park bili su dvostruka borba. Dok smo gledali druge roditelje kako opušteno sede na klupama, mi smo bili u stanju pripravnosti i gotovo izbezumljeno gledali sta i koje grickalice deca jedu i drze u rukama pogotovo ona u Vuletovoj blizini.
I sada se secam trenutka kada je neko dete potrčalo sa kesicom smokija pa smo odmah izjurili iz parkića ostavljajući druge roditelje u čudu. Alergija na kikiriki je toliko jaka da mu je jednom celo lice oteklo posto ga je poljubila tetkica koja je prethodni dan na nekom rodjendanu jela kikiriki, a uredno se istuširala i prala kosu pre nego što je došla kod nas, znajući za njegovu alergiju. Ne smem ni da mislim šta bi bilo…
Jedan od najstrašnijih dana u našem životu bio je kada smo prvi put kuvali grašak.
Do tada nismo ni slutili da bi mogao biti alergičan na grašak. Sećam se tog trenutka kada je prestao da diše, tih nekoliko večnih sekundi pre nego što smo reagovali. I da samo je udahnuo miris kuvanog graska… Nije ga jeo… Eto koliko je alergican.
Hitna pomoć nam je rekla da krenemo ka njima, da ne mogu da stignu za 5 minuta i da budemo na vezi… Srećom u kolima imamo bocu sa kiseonikom koja mu je pomogla da diše…
To su neke scene koje mi se često vracaju u snove i ponovo ih proživljavam…
Zbog takvih iskustava, Vukova ishrana je postala veoma komplikovana. Alergija na gluten, jaja, brašno, kikiriki i grašak je bila dovoljno izazovna.
Umarala nas je svaka promena godišnjeg doba i dolazak proleća jer je ono sa sobom nosilo cvetanje cveća, korova… Smetali su mu i odredjeni mirisi sapuna, parfema, šampona, sve je izazivalo neku reakciju.
Ulaskom u pubertet javlja se i dermatitis. Bio je stalno pod nekim osipom, bukvalno se nekad budio krvav od češanja koliko ga je svrbelo, a on raščešavao ta mesta.
Bio je to stalni podsetnik na njegove unutrašnje borbe i na svaki izazov koji je morao da prebrodi.
Ponekad smo osećali krivicu. Da li smo dovoljno dobri roditelji? Da li činim sve što mozemo da zaštitimo naše dete?
Vremenom smo naucili da razumemo njegove potrebe, pronašli smo terapije koje su olakšale njegove simptome. Prilagodili smo naš dom, naš život i našu svakodnevnicu kako bismo mu pružili najbolje što možemo.
Mnogo odgovora na naša pitanja smo našli na predavanjima i radionicama udruženja „Alergija i ja“. Slobodno mogu reći da smo mnogo toga naušili i da sada lakše razumemo šta kako i zašto izaziva alergiju.
Kao porodica se i dalje zajedno borimo sa strahovima i problemima, oslanjamo se jedno na drugo kao roditelji i trudimo da pronađemo snagu u najtežim trenucima kao i da slavimo svaki dan koji prođe bez problema.
Vuk nas je naučio da je život dragocen, da svaki trenutak treba ceniti i da ljubav može prebroditi sve prepreke.
Piše: mama Aleksandra Grujičić
