Šta je astma?

Astma je hronična bolest pluća kod koje dolazi do upale i sužavanja disajnih puteva što dovodi do povećanog stvaranja mukusa i otežanog disanje. Usled suženih disajnih puteva javlja se šištanje u plućima, kratak dah i napadi kašlja. Astma se može manifestovati na različite načine i u različitim oblicima od kojih svaki ima svoje okidače i karakteristike.

Da li znate koliko vrsti astme postoji?

Iako su najpoznatije vrste dečija i alergijska astma, postoji čak 9 vrsti astme! Kada znate koji tip astme imate, lakše ćete je držati pod kontrolom i izbegavati poznate okidače.

1. Alergijska astma: pokreću je alergeni kao što su polen, grinje ili perut kućnih ljubimaca. Ljudi sa ovom vrstom često imaju i druge alergije.
2. Profesionalna astma: uzrokovana izlaganjem određenim supstancama na poslu, kao što su isparenja, hemikalije ili prašina.
3. Sezonska astma: simptomi se pojavljuju tokom određenih godišnjih doba, poput leta zbog visokog nivoa polena ili zime zbog hladnog vremena.
4. Nealergijska astma: ova vrsta nije uzrokovana alergijama i obično počinje u odraslom dobu.
5. Astma izazvana vežbanjem: fizički napor može izazvati ovu vrstu astme, sa simptomima koji se pogoršavaju tokom ili posle vežbanja.
6. Astma u detinjstvu: ovaj uobičajeni tip se prvi put pojavljuje tokom detinjstva i može se poboljšati ili nestati sa godinama, ali se takođe može vratiti u odraslom dobu.
7. Astma sa početkom u odrasloj dobi: počinje u odraslom dobu i može biti uzrokovana faktorima kao što su radno okruženje, ženski hormoni, pušenje ili stres.
8. Koplikovana astma: sa ovom vrstom je teško upravljati i kontrolisati, sa simptomima koji traju uprkos lečenju i čestim astmatskim napadima.
9. Teška astma: ovaj intenzivan oblik astme može u velikoj meri uticati na svakodnevni život i može zahtevati dugotrajno lečenje visokim dozama inhalacijskih kortikosteroida sa bronhodilatatorima i oralnim kortikosteroidima.

Kako do dijagnoze?

Da bi dijagnostikovali astmu, lekari će vas pitati o vašim simptomima, pregledati nos, grlo i gornje disajne puteve, poslušati vas stetoskopom i uzeti anamnezu. Pitanja koja će vam lekar postavljati uključuju i sledeće:

• Koji su vaši simptomi? Kada se javljaju? Da li ste primetili da ih nešto pokreće i šta?
• Da li ste često izloženi duvanskom dimu, hemijskim isparenjima, prašini ili drugim iritantima u vazduhu?
• Da li imate polensku kijavicu ili neku drugu alergiju?
• Da li imate krvne srodnike, kao što su roditelj, tetka, baka, deda ili rođak, sa astmom, polenskom kijavicom ili drugim alergijama?
• Kakve zdravstvene probleme imate?
• Koje lekove ili biljne dodatke uzimate?
• Koje je vaše zanimanje?
• Imate li ptice kućne ljubimce ili uzgajate golubove?

Nakon uzimanja anamneze, lekar će proceniti koje još testove će izvršiti, najčešće se rade testovi funkcije pluća kao što su spirometrija, test vršnog protoka i drugi.

Spirometrija – duvate u mašinu koja meri koliko brzo možete da izdahnete i koliko vazduha možete da zadržite u plućima.

Test vršnog protoka – gde duvate u mali ručni uređaj i meri se koliko brzo možete da izdahnete.

FeNO test – udišete u mašinu koja meri nivo azotnog oksida u vašem dahu.

Bronhodilatacijski test (BDT) – podrazumeva spirometrijsko merenje plućne funkcije pre i posle inhalacije leka brzodelujućeg bronhodilatatora.

Ponekad se može uraditi rendgenski snimak grudnog koša kako bi se isključili drugi uzroci simptoma, kao i test na inhalatorne alergene.

Na osnovu rezultata testa, vaša astma će biti kategorisana kao blaga povremena, blaga uporna, umerena uporna ili teška uporna, u zavisnosti od učestalosti i težine simptoma i odrediće vam terapiju.

Izvor: Home – Global Allergy & Airways Patient Platform (gaapp.org)