Život sa alergijama na hranu u Srbiji: između bolesti i životnog stila?

Život sa alergijom na hranu zahteva prilagođavanje i menjanje životnih navika cele porodice. Ono što mnogi ljudi ne shvataju je da alergija na hranu ima ozbiljne posledice i nekada može dovesti do smrti. Neko ko je alergičan na neku namirnicu npr. orah, ne sme nekada čak ni da pipne rukama orah, čak ni u ljusci, a kamoli prinese ustima! Kod alergije se uvek javlja alergijska reakcija prilikom unosa hrane na koju je neko alergičan, a ta reakcija može biti slabijeg ili jačeg inteziteta i samim tim manje ili više ugroziti zdravlje, pa čak i život te osobe.

Zabuna da alergija na hranu nije naročito opasna dolazi sa nekoliko strana. Često se intolerancija na hranu brka sa alergijom. Osim što i kod intolerancije i kod alergije na hranu govorimo o hrani, ništa drugo nije zajedničko ovim pojmovima! Veoma se razlikuju i po simptomima i po intezitetu i po posledicama, koje su kod alergija nekada i životno ugrožavajuće. S druge strane čak i neki lekari nemajući novija saznanja o alergiji, otpuštaju pacijente bez puno informacija.

Zatim, deca sve češće razvijaju alergiju na hranu od najranijih dana i sažive se sa alergijama, često ne vole da pričaju o tome, a nekada nisu ni svesni ili u određenim razvojnim fazama negiraju ozbiljnosti alergije. Deca ne žele da se izdvajaju po tome od svojih vršnjaka i nekada doživljavaju svoju bolest kao slabost. Javno isticanje opasnosti od alergije na hranu i širenje svesti o problemima, kao i edukacija o bezbednom rukovanju hranom i podrška pacijentima nedostaje na svim nivoima društva.

Šta su najveći problemi osoba sa alergijom na hranu?

Više je važnih problema koje želimo da istaknemo i svi su podjednako bitni jer pogađaju pacijente na isti način iz različitih uglova. Nekome je najveći problem otežan put do alergologa. Drugome je izuzetno visoka cena lekova i namirnica koje nemaju alergene. Ljudima koji ne žive blizu velikih trgovinskih centara je problem nabavka hrane bez alergena. Svima je problem nedostatak vremena, ishrana van svoje kuće, putovanja… Mnoge osobe koje imaju potrebe za namirnicama bez alergena u Srbiji često moraju da pređu više od 60 kilometara da bi otišli u nabavku ili pak, odlaze u inostranstvo gde je ponuda bolja, a cene ovih proizvoda povoljnije.

Svim porodicama u kojima neko od članova ima alergiju na hranu je problem da smišljaju, planiraju, nabavljaju namirnice i spremaju svakodnevno više obroka u kojima nekada ne sme da se nađu ni tzv. osnovne životne namirnice poput mleka i jaja, a nekada se mora prehraniti sa samo 10 ili 15 dozvoljenih namirnica. Svima je problem nepristupačnost savremene terapije, lekova na recept i mali izbor hrane bez alergena sa jedne strane, a visoka cena dostupnih proizvoda bez alergena s druge strane.

Kada govorimo o deci i omladini problem je i nepostojanje sistemskog rešenja za ishranu bez alergena u vrtićima, školama, rekreativnim centrima, studentskim menzama. Mnogima je problem narušeno mentalno zdravlje i postojanje pridruženih oboljenja…

Postoji li razumevanje društva za probleme osoba sa alergijom na hranu?

Na individualnom nivou imamo primere gde su šira porodica i drugi ljudi iz okruženja puni razumevanja i podrške. Informišu se, slušaju, nauče i mnogo olakšaju i obraduju nekoga sa alergijom.

Nažalost znamo i za primere gde ljudi iz okruženja ne mogu da shvate da alergija znači ni mrvica te hrane ne sme da se unese! Neko ko se nikada nije susreo sa alergijama na hranu ne zna:

• gde se sve kriju alergeni i šta je kontaminacija,
• kako se priprema neko jelo koje tradicionalno poznajemo u totalno drugačijem obliku, npr. hleb bez glutena, pa torta bez orašastih plodova, musaka bez mleka i jaja, itd…

Nedovoljno informisani ljudi mogu i nesvesno izazvati alergijsku reakciju kod nekoga. Takođe, ljudi često tek kada vide svojim očima posledice alergije, shvate šta ona znači i koliko može da našteti.

Udruženje se zato trudi da informiše javnost, da edukuje zaposlene u vrtićima i školama, da zainteresuje lekare različitih specijalnosti da prošire svoja znanja o alergijama i savremenim načinima lečenja, da proširi svest o značaju pravilnog deklarisanja i isticanja alergena.

U Evropi, proizvođači hrane su obavezni da na oznakama hrane navedu 14 alergena u skladu sa pravom EU. To uključuje žitarice koje sadrže gluten, mleko, jaja, orašaste plodove, kikiriki, soju, ribe, rakove, mekušce, celer, lupinu, susam, slačicu i sulfite. Za razliku od Evrope gde je veliki broj ugostiteljskih objekata informisan o alergijama na hranu, imaju spisak alergena u jelima koja služe ili drugi razrađen način da bezbedno usluže osobe sa alergijama, kod nas je svest na veoma niskom nivou.

Nadamo se da će se i ovo uskoro promeniti, kao Udruženje pacijenata započeli smo inicijativu HoReCa bez alergena baš sa ovom idejom, da kroz partnersvo sa ugostiteljskim sektorom i razmenom znanja i informacija olakšamo život osobama sa alergijom na hranu.

Kako bi izgledala podrška?

Prema dostupnim podacima, procenjuje se da alergije na hranu koštaju svaku porodicu u Srbiji 40% više od prosečne potrošačke korpe. Ovo se može objasniti dodatnim troškovima za specijalizovanu hranu, medicinske tretmane i lekove, kao i potencijalno smanjenim radnim sposobnostima zbog simptoma alergije ili izostanka sa posla roditelja dece sa alergijama. Dok je istovremeno izbor hrane bez alergena u Srbiji trenutno manji u poređenju sa evropskim gradovima iz okruženja.

Rešenje može biti ukidanje nekih poreza na hranu koja je deklarisana bez alergena ili davanje subvencija za proizvođače ovih namirnica. Možda i predviđanje novčanog dodatka za ljude sa dijagnozom, kao što je slučaj u nekim zemljama u okruženju.

Veliku olakšicu bi značilo davanje brašna bez alergena na recept za dijagnozu alergije na pšenicu. Stavljanje leka Epinefrina na pozitivnu listu lekova za anafilaksu.

Sistemski uvođenje programa edukacije o ishrani bez alergena i obezbeđivanje centralnih kuhinja po celoj Srbiji koje bi mogle da distribuiraju obroke bez alergena svim objektima u kojima postoji ishrana dece (od vrtića, preko školskog boravka i dečijih odmarališta do studentskih menzi).

Alergije na hranu su prisutne u sve većem broju, sve češće ne prolaze do puberteta (alergija na kikiriki, orašaste plodove ili ribu su često doživotne), čak se sve češće javljaju i u odraslom dobu. Nadamo se da će institucionalna podrška ispratiti ovaj nepovoljni trend i pružiti podršku osobama koje žive sa jednom od najčešćih hroničnih bolesti danas – alergijom na hranu.