Moja priča o atopijskom ekcemu

lično iskustvo sa ekcemom

Na stolu u staklenoj činiji stoji moje omiljeno voće. Gledam okrugle pomorandže, savršenog oblika i boje. Kada sam bila dete, majka me je učila da je vitamin C veoma bitan za zdravlje. Pomorandže su bile deo moje svakodnevnice. Sada, taj vitamin C unosim kroz tablete, jer je moje omiljeno voće prošlost za mene.

Dijagnostifikovan mi je atopijski dermatitis pre dve godine.

Nisam ni slutila koliko problema može da izazove. Dugo nisam bila upućena ni šta to znači, živela sam kao i bez dijagnoze. Uživala sam u pomorandžama, limunadi, kikirikiju, lešnicima. Koristila sam kozmetiku koju godinama koristim. Moja koža je postala suva, ispucala, crvena. Svrab je bio neizdrživ, celo telo me je svrbelo. Od siline češanja stvorila sam modrice po nogama. Noćima nisam spavala, postala sam nervozna. Zatim je usledilo hladnije vreme, mislila sam da će se situacija smiriti. Da stvar bude gora, hladno vreme mi je dodatno isušilo kožu i ovaj put se sve odrazilo na licu. Tu kreću prave muke i borba sa ekcemom. Mesecima sam pokušavala da zalečim lice i na trenutke sam uspevala. To bi trajalo par dana, ja bih pojela kikiriki i opet bi se pojavilo. Do tada nisam znala šta je uzrok ekcema.

Koža oko očiju je postala toliko suva da je počela da me boli, zateže. Pucala je. Oči su od bola počele da suze. Stanem ispred ogledala, pogledam se i ne znam sta da uradim više. Stalne posete lekarima su me iscrpele. Osećala sam se bespomoćno, bila sam ružna sama sebi. Stalno sam bila besna. Stresne situacije su još više uticale na pogoršanje ekcema, čega sam donekle i bila svesna. Odlučila sam da se opet uputim u studentsku polikliniku u Beogradu i zatražim pomoć. Moj izabrani lekar me je ovaj put uputio na Zavod za kožne i venerične bolesti u Beogradu. Prvi  put idem tamo, beznadežna sam, nemam šta da izgubim. Sedela sam celo jutro u Zavodu, čekajući svoj red. Čudno su me gledali ljudi, jer mi je koža oko očiju naborana, suva, ispucala. Kapilari u očima su mi pukli, nisam mogla da gledam. Kada sam čula svoje ime, uletela sam u ordinaciju. Ono što mi je doktorka rekla, promenilo mi je život iz korena.

,,Ne smete da jedete citruse i kikiriki, lešnike, pistaće, orase. Možda niste alergični na njih, ali sve su to alergeni koji doprinose pogoršanju ekcema. Da li ste preživeli neki veliki stres ranije? Ako jeste, ovo sada vam je zakasnela reakcija. Pokušajte da se smirite i kontrolišete stres.”

Dobila sam kreme za lice, kao i mast koju koristim samo za područje oko očiju. Dobro poznati Pantenol i Jekoderm su sastavni deo moje nege lica, a najvažnije je da sam potpuno promenila način ishrane. Hranu koja sadrži alergene sam izbacila iz upotrebe, namirnice koje je doktorka nabrojala sam prestala da jedem. Nije mi bilo teško, jer sam znala da je to za moje dobro, da će mojim mukama doći kraj.

Ekcem nije samo ispucala, crvena tačka na vašem telu. Ekcem nije samo svrab na prevojima tela. Ekcem zahteva odricanja, trajnju borbu i pažnju i pravilan izbor kozmetike.

Sada, nekoliko meseci kasnije, povratila sam sjaj svoje kože. Obzirom na to da sam i alergična na ambroziju, dobro se drži. Meka je i nežna. Kad-kad se pojavi neka crvena tačkica, ali navikla sam na život sa ekcemom. Imam svoj bataljon kremica, losiona, kupki, spreman na borbu sa svojim crvenim neprijateljima. Prihvatila sam sebe, prihvatila sam činjenicu da je od sada moj život takav – bez mog omiljenog narandžastog voća.


Za literarni konkurs pisala: Jelena Malivuković

Share

You may also like...