Alergija na sunce i kako izabrati pravu kremu za zaštitu

alergija na sunceImate simptome alergije na koži koje su nepoznatog porekla? Odbacili ste potencijalne uzročnike u hrani i lekovima, i potpuno ste zaboravili da postoji alergija na sunce.

Alergija na sunce spada u najčešće letnje alergije i javlja se već u prvim sunčanim danima, naročito kod osoba sa osetljivom kožom. Čak 20 odsto svetske populacije ima alergiju na sunce, a zabrinjavajuća je činjenica da je ovaj tip alergije u porastu.

Za početak važno je znati da alergija na sunce nije crvenilo koje je uslovljeno opekotinama.

Zašto se javlja?

Najveći deo zračenja se u ljudskoj koži apsorbuje u epidermu, odnosno u površinskom delu kože. Oštećenje koje je prouzrokovano UV zračenjem zavisi od propustljivosti epiderma i od intenziteta zračenja.

Indikator izloženosti UV zračenju naziva se UV indeks.

Vrednosti UV indeksa
11+ еkstremno visoka
8 – 10 vrlo visoka
6 – 7 visoka
3 – 5 umerena
0 – 2 niska

UVA zraci su odgovorni za starenje kože, a UVB zraci proizvode crvenilo.

Alergija na sunce se javlja kao odgovor imunog sistema na sunčevu svetlost i UV zrake. Nakon izlaganja suncu ćelije preosetljivih osoba reaguju tako što menjaju strukturu, pa ih ćelije imunog sistema prepoznaju kao alergene i pokreću hemijske reakcije u organizmu kao odbranu, tako što se na koži sklonoj alergijama pojavljuju plikovi, crvenilo i osip.

Alergija se može javiti nakon nekoliko minuta do nekoliko dana od izlaganja suncu.

alergija na sunce

Sklonost ka alergiji na sunce

Iako još uvek nije pronađen tačan uzrok alergije na sunce, dokazano je da je jedan od uzroka, kao i kod svih alergija, genetska predispozicija.

Dokazana je povezanost alergije na sunce sa korišćenjem određenih lekova, a visok faktor rizika su i hemikalije koje se nalaze u parfemima, sapunima i  šamponima.

Lekovi koji mogu biti uzročnici:

  • lekove protiv akni
  • antihistaminici
  • nesteroidni protivupalni lekove
  • neki antibiotici
  • lekove protiv gljivica
  • oralni antidijabetici
  • diuretici
  • lekovi protiv napetosti, nervoze i osećaja teskobe
  • antidepresivi

Žene su čak 10 puta više sklone alergiji na sunce od muškaraca.

Opekotinama od sunca su skloni osobe koje imaju svetliju kožu, ali alergija na sunce mogu dobiti svi, bez obzira na tip kože.

Alergija na sunce simptomi

Pojava eritema crvenila kože i edema otoka na koži znak su da se radi o alergiji na sunce. Uglavnom se prvo javljaju crveni pečati i osip koji svrbi nakon nekoliko sati od izlaganja suncu. Nakon početne upale kože povećava se količina melanina u epidermu. Ta oseteljivost se naziva fotobiološki tip kože.

Najčešće se javlja na dekolteu, spoljašnjoj površini ruku, zadnjem delu šaka  i donjih delova nogu.

alergija na sunce

Kada se javlja alergija na sunce i koliko traje?

Najčešće se javlja već sa prvim znacima sunca u letnjem periodu, ali mogu se javiti i tokom zime.

U zavisnosti kada se primete prvi simptomi alergije postoje dve vrste fotodermatoze. Rana alergijska reakcija se javlja nakon samo nekoliko minuta ili sati izlaganja suncu, a usporene, kasne promene na koži mogu se primetiti i posle par dana kontakta sa suncem.

Dužina trajanja zavisi od vrste same alergije.

Dijagnoza alergije na sunce

Postoji nekoliko vrtsa alergija na sunce zavisno od uzroka i simptoma koji se javljaju.

  1. Polimorfna svetlosna erupcija – je najčešća vrsta alergije na sunce. Javlja se nekoliko sati posle izlaganja. Karakterišu je: osip, svrab i crvenilo kože, uz pojavu otoka, nalik ubodu insekata. Najčešće dolazi do promene na koži donjeg dela vrata, zadnjoj strani ruku i pregibima ruku i nogu. Ova alergija nestaje nakon 2 do 3 dana, a učestalo izlaganje suncu tokom leta pomaže organizmu pri adaptaciji, tako da se pojavljivanje alergije smanjuje u toku jedne sezone.
  2. Fotoalergijska erupcija je drugi po učestalosti tipova alergije na sunce. Ona nastaje usled kontakta sunca sa hemikalijama na koži. Pojedini lekovi takođe mogu izazvati simptome ove vrste alergije na sunce. Najčešći simptomi su crveni osip koji svrbi i sićušni plikovi koji se javljaju tek dan ili dva nakon izlaganja suncu i mogu zahvatiti delove kože koji su prekriveni odećom. Dijagnostikovanje ove vrste alergije na sunce zahteva foto peč testranje, pri kome se izlaže mali deo kože ultra – ljubičastim zracima sa hemikalijom na koju se sumnja (lek ili proizvod koji ste koristiti).hygiene-870763_1280
  3. Solarna urtikarija – koprivnjača – nastaje nekoliko minuta posle izlaganja suncu, a može veoma lako pogrešno da se dijagnostikuje i pomeša sa opekotinama od sunca. Simptomi se veoma brzo smire nakon upotrebe antihistaminika.
  4. Prurigo nodularis je vrsta alergije na sunce koja se karakteriše nepodnošljivim svrabom i pojavom čvorova na izloženim delovima tela. Uglavnom se javlja kod dece sa pojavom prvih sunčevih zraka.
  5. Hydroa vacciniforme je vrsta alergije na sunce koja podseća na boginje, zbog sitnih mehurića i pojave crvenila. Zanimljivo je i da ostavlja ožiljke slične boginjama.

Kako sprečiti alergiju na sunce?

Alergija na sunce se najbolje sprečava prevencijom. Zaštita kože kremama sa zaštitnim faktorom i odećom jedno je od rešenja.

Adekvatna zaštita kože može sprečiti rak kože u 70% slučajeva.

Najbolje je štititi se odećom, a delovi tela koji nisu zaštićeni odećom traba namazati zaštitnom kremom.

Međunarodna preporuka za minimalnu zaštitu je SPF 15. Kada je sunce jače, u periodu od 11 do 17h, svaki tip kože bi trebalo zaštititi faktorom 50. Takođe, preporuka je da je za celo telo potrebno upotrebiti od 30 do 40 grama kreme ili losiona sa zaštitnim faktorom, a to je puna šaka. Jedna krema od 200 ml je doza koja se dovoljna za četvoročlanu porodicu za 2 – 3 dana.

Pravila prevencije

  • ograničite vreme izlaganja suncu izbegavajući period između 11 i 17h
  • bebe ne bi trebalo da se izlažu suncu do druge godine
  • pre učestalog izlaganja suncu postepeno navikavajte kožu na sunce
  • nosite odeću svetlih boja
  • nosite duge rukave i pantalone, tankih, prirodnih materijala
  • perite veš prirodnim sredstvima
  • koristite što manje hemijskih preparata
  • koristite šešir, naočare i laganu odeću dugih rukava
  • ne zaboravite da kombinacija lekova, krema, dezodoransa i drugih hemikalija može uticati i prouzrokovati alergiju na sunce.

Kako izabrati odgovarajući faktor?

alergija na sunce

 

Zaštitni faktor (Sun protection Factor, SPF) predstavlja vreme boravka na suncu koji možete bezbedno provesti na suncu, a da ne dođe do opekotina. To u realnosti ipak nije tačno. Osoba sa svetlijom kožom koja inače gori nakon 10 minuta, ne može staviti zaštitni faktor 50 i misliti da je zaštićena od opekotina 50 minuta. Ovo naročito ne važi ukoliko je period izlaganja suncu između 11 i 17h i ukoliko ste blizu vode.

Zaštitni faktor se obično određuje u zavisnosti od tipa kože i propustljivosti epiderma.

Veoma visoku zaštitu pružaju faktori od SPF 50+. Oni se obavezno preporučuju deci i osobama sa svetlom i osetljivom kožom. Kategorija SPF između 30 i 50 daje visoku zaštitu, zatim sledi srednja zaštita SPF 15 – 30, a pod niskom zaštitom podrazumevamo sve faktore niže od 15.

Čitajte deklaraciju i ukoliko nađete izaberite kremu koja u sebi sadrži cink oksid ili silicijev dioksid.

Maksimalni vremenski period zaštite je 2 sata, posle toga, potrebno je nanositi kremu ponovo.

Oči treba štititi naočarima sa filterima koji sadrže  UV- A i UV – B zaštite. To je posebno važno za decu, jer transmitivnost UV zračenja kroz oči veća za decu nego za odrasle tj. to znači da je mrežnjača kod dece slabije zaštićena.

Nemojte da zaboravite i usne. Namažite kremu za sunce ili balzam sa zaštitnim faktorom.

Za atopičare i osobe koji imaju atopijski dermatitis postoje posebne kreme i losioni za zaštitu kože od sunca koja u sastavu sadrže banjsku vodu, ali pri izboru kreme za zaštitu od sunca nije presudana cena. Pri kupovini sredstva sa zaštitnim faktorom obratite pažnju na sastav, naročito na deo koji je obično posebno naznačen, na zaštitu od UV – A i UV – B zraka.

Lečenje alergije na sunce

Važno je znati da osip koji je nastao usled reakcije imunog sistema na sunce, treba tretirati isto kao i opekotine koje su nastale od istog uzročnika.

Koži koja ima simptome alergije na sunce najviše prijaju hladne obloge.

Međutim, ukoliko se simptomi pogoršaju i usledi povraćanje, drhtavica, temperatura, najbolje je da se odmah javite lekaru. Terapija podrazumeva kortikosteroidne kreme i antihistaminike.

Koristite Beta-karoten koji je prirodan izvor vitamina A kojeg pronalazimo i u određenom povrću i voću, kao što su zeleno lisnato povrće, spanać i blitva, šargarepa, dinja, jabuka, mango, kruški, kajsiji.

Ne preporučuje se upotreba masnih i gustih krema, jer sprečavaju hlađenje kože.

Stavljajte sterilnu gazu na kožu sa plikovima.

Ukoliko vas muče bolovi možete koristiti bilo koji lek koji inače koristite protiv bolova.

Ne ljuštite kožu i ne dirajte plikove kako ne bi došlo do infekcije.

Pridržavajte se svega navedenog u delu teksta o prevenciji.

Ukoliko je alergija na sunce jaka i lekovi ne daju rezultate, veoma retko se pacijenti mogu podvrgnuti foto-terapiji, koja se sprovodi na klinikama, uz nadzor lekara. Koža se postepeno izlaže sve jačim ultra-ljubičastim zracima i time se stiče otpornost organizma na alergiju na sunce.

Ishrana

Ishrana bogata kalcijumom znatno može ublažiti alergiju na sunce. Nedostatak ovog minerala jedan je od glavnih uzroka ove vrste alergije. Čak će i zaštitne kreme biti efikasnije ukoliko je nivo kalcijuma zadovoljavajući.

Mlečni proizvodi su najveći izvor kalcijuma, ali i sardine, sušeno voće, losos,  zeleno povrće, alge, orašasti plodovi i tofu sir. Odraslima se preporučuje dnevno 800 do 1000 miligrama kalcijuma.

Mleko i mlečni proizvodi: Jedna šolja mleka od 250 ml zadovoljava 30 posto dnevnog unosa kalcijuma.

Plodovi mora: Losos i sardina i druge ribe sa sitnim kostima bogat su izvor ovog minerala.

Voće, povrće i žitarice: Dobar izvor kalcijuma su lisnato i zeleno povrće – kelj, ovas, susam, pasulj, orasi, bademi, banane, pomorandže, suve smokve, suve šljive, rukola, bijela repa…

Soja i sojini proizvodi: Tofu je napravljen s kalcijumovim sulfatom, a i sojino mleko, kao i sojin jogurt obogaćeni su kalcijumom, tako da i vegani u ishrani koriste dobar izvor tog minerala.

Dodaci ishrani s kalcijumom: Izaberite zasebni kalcijum, jer multivitaminsko-mineralni preparati uglavnom sadrže male količine ovog minerala.

Izvor: UV zračenje: osobine, biološki efekti i zaštita, dr Predrag Kolarž, Institut za fiziku, Laboratorija za atomske sudarne procese,

Pročitajte i...