Uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

Smatra se da su alergijska oboljenja bolest modernog doba. Prvi signal za atopijsku predispoziciju javljaju se već po rođenju deteta, odnosno u prvim mesecima života. Zašto je to tako i kakve su prognoze atopijskih bolesti, mnogi lekari i naučnici pokušavaju svakodnevno da otkriju, ali mi se u sadašnjosti najpre moramo baviti prevencijom.

Prvi signali alergije se kod beba uglavnom javljaju na koži, pojavom ekcema i stvaranjem atopijskog dermatitisa, kožnog atopijskog oboljenja. Češće se javlja kod beba i male dece.

Statistike kažu da 10-20% dece u svetu pati od atopijskog dermatitisa, a taj broj se iz godine u godinu sve više povećava.

Takođe, dokazano je da deca koja imaju atopijski dermatitis često imaju i neku alergiju na hranu, mogu da obole od astme, polenske kijavice, jer oni imaju genetsku sklonost ka alergijskim bolestima, odnosno, manje poznatom nazivu – atopiji.

Savetovalište za atopiju

Kada se radi o atopijskom problemu koji se manifestije na koži, nakon uspostavljanja dijagnoze najbitnija je pravilna nega suve i osetljive kože. Međutim, ishrana je takođe veoma bitan faktor kod ove bolesti, naročito kod beba.

Ukoliko beba dobije ekcem na rođenju, važna stvar je da majka koja doji radi to što duže, najmanje godinu dana pa i više. Tada je bitna pravilna ishrana majke, jer se svi hranljivi sastojci izlučuju u mleko. Hrana treba da bude što prirodnija – integralne žitarice, voće i povrće, riba, meso, semenke, ulja poput lanenog i maslinovog. U potpunosti bi trebalo izbaciti kafu i alkohol, cigarete, gazirane napitke, zeleni i crni čaj, slatkiše, suhomesnate proizvode, majonez, kečap i ostale prerađevine koje sadrže aditive i konzervanse, a koji takođe dospevaju u mleko.

Uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

Što se tiče uvođenja namirnica kod beba treba pratiti tabelu uvođenja namirnica i biti obazriv, naročito ako alergije već postoje u porodici. Nije preporučljivo uvoditi namirnice ni prerano ni prekasno, jer to može samo pogoršati stanje. Istraživanja su pokazala da oko 60% dece sa atopijskim dermatitisom imaju i neku alergiju na hranu. Ipak, dok se ne dokaže alergo-testom ne treba isključivati namirnice iz ishrane u potpunosti. Potrebno je pratiti reakcije deteta, jer postoji mogućnost da je dete osetljivo na tu namirnicu, a da alergo-test neće pokazati pokazati pozitivnu reakciju. Zato je vrlo važno da se hrana uvodi po osnovnim principima i da se pažljivo prate reakcije deteta, a paralelno sa tim u dogovoru sa alergologom uraditi preporučeno testiranje na alergene.

uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

Napominjemo da su najčešći alergeni u ishrani – kravlje mleko, pšenica, jaja, orašasti plodovi, soja, riba i školjke. Prilikom uvođenja ovih navedenih namirnica treba biti posebno obazriv.

Kada je pravo vreme za uvođenje čvrste hrane kod beba sa atopijom?

Uvođenje nemlečne ishrane bi trebalo da počne između 4- og i 6 -og meseca života. U tom periodu sazrevaju organi za varenje i enzimi za varenje hrane dostižu vrednost odrasle osobe.

Ukoliko je beba dojena može se početi i krajem petog meseca, čak i u šestom mesecu, jer majčino mleko zadovoljava sve potrebe za hranljivim materijama u prvih šest meseci . Ako je odojče na veštačkom mleku sa uvođenjem hrane se može početi i u 4 mesecu.

uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

Svaka beba je drugačija, pa je najbolje pratiti rast i razvoj deteta, kao i psihičku zrelost. Kada odojče počne da drži glavu uspravno, stavlja šake u usta i prihvata kašicu bez refleksnog izbacivanja onda se može početi sa uvođenjem nemlečne hrane.

Svaka nova namirnica se uvodi pojedinačno, pa bi u toku jedne nedelje trebalo da se uvedu dve namirnice. Znači da se jedna namirnica daje tri do pet dana za redom, pa se posle prelazi na sledeću ili na kombinovanje dve ili tri već isprobane.

Na šta treba posebno obratiti pažnju prilikom uvođenja hrane kod beba sa predspozicijom na atopijske bolesti?

Hrana mora biti najboljeg kvaliteta, pa je preporuka da se kupuju sezonske namirnice, domaće, po mogućstvu organske proizvodnje. U zimskom periodu davati i zamrznutu hranu. Hrana se priprema isključivo pre obroka (to se odnosi na čišćenje i pranje namirnica, kao i na termičku obradu), jer se usled stajanja gubi deo vitamina i minerala.

alergijske reakcije kod beba

Kašice moraju biti tečnije konzistencije jer bebe ne znaju da gutaju i žvaću. Što se tiče količine sasvim je dovoljno 1-2 kašike po obroku, a kasnije povećati na 4 do 5 kašika. Hrana se daje isključivo kašičicom, i trebalo bi da to bude u prepodnevnim časovima (12-13h) zbog mogućih alergija, kako bi imali vremena da odreagujete i odvedete dete lekaru, ako je potrebno. Ukoliko postoji reakcija na namirnicu, tj.nepodnošenje, javiće se uglavnom osip i crvenilo oko usana, zatim gasovi, proliv i vrlo retko povraćanje.

Ako se bebi neka namirnica ne dopada ona će odbijati da proba,zatvaraće usta i sl. Budite strpljivi i ponovo pokušajte sledeći dan, a ukoliko opet odbija – onda tu namirnicu ne nudite neko vreme, pa posle par dana opet pokušajte.

Uvođenje alergena u ishranu beba sa alergijama

Kod uvođenja namirnica važi staro pravilo kada je reč o uvođenju voća i povrća. Važno je napomenuti da se prvo uvode žitarice i povrće, kako bi se odojče naviklo na slan ukus, odnosno, neutralan, a kasnije se uključuje voće, jer u se suprotnom može desiti da beba odbija hranu, jer voće ima slatkast ukus, pa im se to uvek dopada.

Najbolje je slediti pravilo četiri dana nakon uvođenja nove namirnice, naročito ako se već zna da u porodici ima simpoma sa atopijskim oboljenjima.

uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

Kod beba sa alergijom na hranu odbijanje namirnica može imati višestruka značenja. Od odbijanja namirnica zbog samog ukusa, do smetnji u usnoj duplji i digestivnom traktu usled simptoma alergija, pa do nenaviknutosti na određena ukuse, kada se alergija na neku namirnicu preraste i prevaziđe.

Važno je napomenuti da je bebama potrebno davai više vode kada se krene sa uključivanjem nemlečne hrane. Vodu nije preporučljivo nuditi u toku obroka, jer se razređuje sadržaj u želucu i ometa varenje, ali između obroka treba davati vodu što više, po želji deteta.

Uvođenje žitarica

U početku se uvode bezglutenske žitaricepirinač i kukuruz, u vidu instant pahuljica, koje su najbezbednije što se tiče kvaliteta. Često su i organoskog porekla. Mogu se  skuvati i cela zrna, pa ih dobro izblendirati.

Kinoa se može uvesti u 6-om mesecu, ali nakon pirinča i kukuruza. Kinoa pripada porodici trava, ali ima slična hranljiva svojstva i način pripreme, kao i žitarice pa spada u takozvane pseudožitarice.

vrste bezglutenskog brašna

U 7-om i 8-om mesecu pored prosa i heljde koje su inače bezglutenske žitarice uvode se i ovas, raž, ječam, pšenica koje su glutenske žitarice. U početku se daju instant žitarice koje su oslobođene glutena, a kasnije, posle 8-og meseca mogu se dati u obliku brašna, griza, pahuljica ili hleba. Od pseudožitarica se može uvesti i amarant u 7-om mesecu.

U 9-om mesecu se uvode testenine. Ukoliko u porodici već postoje alergije na hranu, ili se kod bebe već razvio ekcem onda se gluten može uvesti u 9-om mesecu, ali najbolje bi bilo konsultovati se sa pedijatrom, jer je svako dete drugačije i uvek treba da postoji individualni pristup. Žita su dobar izvor vitamina B grupe, dobro se kombinuju sa voćem i mahunarkama.

Uvođenje povrća u bebinu ishranu

Povrće  se kuva u zatvorenoj posudi, brzim zagrevanjem, u malo vode, čisto da prekrije namirnice. Zatim se sve pasira zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo.

Od povrća se prvo uvodi krompir, šargarepa, tikvica, brokoli, u periodu od 4-6 meseca, sa sedam meseci uvodi se karfiol, spanać, blitva i cvekla, a krajem osmog meseca može boranija i grašak, po 1 supena kašika. Krajem 8-og i u 9-om mesecu se uvode kupus, kelj, keleraba, prokelj, paradajz, a u 11-om i 12-om sočivo i pasulj.

Bitna je priprema ovih namirnica – spanać i blitva se blanširaju kratko u malo vode, voda se baca a tokom dalje pripreme se dodaje mleko. Ove namirnice se ne podgrevaju. Krompir, šargarepa i tikvica se kuvaju u zatvorenoj posudi, dok se brokoli kuva u otvorenoj, kako bi isparila sumporna jedinjenja koja se stvaraju tokom kuvanja, a mogu da izazovu nadutost i gasove. Takođe, i karfiol se kuva u otvorenoj posudi, kako beba ne bi imala problema sa gasovima i nadimanjem.

Uvođenje voća u bebinu ishranu

Kao što je verovatno već svima poznato, od voća se prvo uvode jabuke, banana i breskva. Voće se u početku daje kuvano i pečeno, a tek posle 6 -og meseca sirovo. Kuva se kao i povrće, u maloj količini vode, poklopljeno. U sedmom mesecu se uvode kajsije, kruške, šljive, dunje. Takođe, bebama se može davati i sirovo voće, rendano ili izblendirano, ali iz organske proizvodnje, zbog mogućnosti ukrštenih alergija, a može i suvo voće, potrebno ga je samo malo potopiti da omekša. Što se suvog voća tiče, preporučuje se upotreba suvog voća bez dodataka sumpora i sumpornih jedinjenja, jer se vrlo često javlja alergija na ove dodatke. U osmom mesecu mogu se uvesti višnje i trešnje, sveže ili smrznute, ukoliko nije sezona. Od 10-og do 12-og se uvodi grožđe, dinja i lubenica, naravno u sezoni.

uvođenje namirnica kod beba sa alergijama

Citrusno voće ne treba davati tokom prve godine života zbog mogućih alergijskih reakcija, kao ni crveno bobičasto – maline, kupine, jagode.

Jezgrasto voće- orah, lešnik, badem se ne daje pre treće godine.
 

Uvođenje mesa, ribe, jaja u bebinu ishranu

Što se mesa tiče, prvo se uvodi belo meso, u 7-om i 8-om mesecu i to meso mladih životinja- pileće, ćureće, juneće ili teleće, kao lako svarljive i hranljive vrste mesa. Od 9-og do 12-og se uvodi tamno meso – batak, dzigerica, a posle prve godine može i po malo svinjskog mesa, kao i slanine. U početku se daje količina od 20 do 30 grama ili 1 supena kašika, pa se kasnije povećava da bi do godinu dana dostiglo količinu do 100g, odnosno 3 supene kašike. Meso je bogato vitaminom B12, gvožđem i visokokvalitetnim proteinima. Meso mora da bude dobrog kvaliteta, sveže i dobro kuvano. Prvo se uvodi u obliku bujona ili mesne supe, zatim blendirano i na kraju seckano. Kuva se u vodi i ne treba ga soliti.

Riba je odličan izvor punovrednih proteina, nezasićenih masnih kiselina, bogata je jodom i fosforom. Uvodi se u ishranu beba od 9-og meseca, a ukoliko u porodici postoji sklonost ka alergiji onda se ne daje u prvoj godini. Dovoljno  je da bude zastupljena 1 nedeljno i treba uvek da bude sveža. Ribu ne treba podgrevati, a kao način pripreme izaberite kuvanje ili pečenje. Preporučuju se pastrmka, oslić, smuđ. Alergije na ribu mogu biti veoma burne i češće se javljaju kod odraslih osoba.

uvođenje žumanceta

Uvođenje jaja u bebinu ishranu  je najkomplikovanije od svih namirnica. Prvo se uvodi žumance i to postepeno, jer spada u alergene.

Procenjuje se da oko 50% dece sa ekcemom ima i alergiju na jaja.

Najčešći simptomi alergije na jaja su svrab, otežano disanje, urtikarija, povraćanje, konjuktivitis, edem larinksa. Zbog toga je preporuka za roditelje da budu jako obazrivi prilikom uvođenja jaja u ishranu bebe. Uvođenje može da počne u sedmom ili osmom mesecu, u zavisnosti kad ste počeli da uvodite čvrstu hranu i traje do mesec dana. Treba pratiti reakcije deteta posle svakog obroka i ukoliko se javi neka reakcija na neko vreme treba prekinuti davanje žumanceta.

U početku se daje 1/8  žumanceta, veličine zrna graška, tri dana za redom, pa se posle 3 do 4 dana povećava na 1/4 , isto se daje tri dana, pa napraviti pauzu par dana, zatim 1/2 i na kraju celo. Otprilike svake nedelje treba povećavati količinu dok se ne dostigne celo žumance. U danima kada se bebi daje žumance ne treba davati meso. Najbolje je kombinovati ga sa povrtnim kašicama kako bi se iskoristili svi hranljivi sastojci. Kada se uvede celo žumance daje se dva puta nedeljno. Jaja su namirnice visoke biološke vrednosti, sadrže sve bitne proteine, vitamine i minerale. Bitno je da jaje bude sveže i da se kuva 7 minuta, a pre upotrebe ga treba oprati u toploj vodi.

Ako postoji u porodici alergijska sklonost ili se ekcem vec javio u ranijim mesecima, onda jaje ne treba davati do punih 9 meseci starosti bebe ili po preporuci pedijatra. Belance je ječi alergen, kada je celo jaje u pitanju, ali spada i u namirnice visokog alergijskog rizika, pa se uvodi nakon prve godine života.

Uvođenje mleka i mlečnih proizvoda

Kada je mleko u pitanju, svi predijatri, dijetetičari i nutricionisti se slažu da kravlje mleko ne treba davati bebama pre godinu dana, a neki smatraju i duže, čak i posle druge godine života.

alergija na mleko

Kod uvođenja mlečnih proizvoda, počinje se sa pavlakom, u količini od 1 kafene kašičice dnevno,u sedmom mesecu, a pred kraj sedmog i u osmom može jogurt i kiselo mleko. U 9-om mesecu  se uvodi sveži kravlji sir. 

Inače alergija na kravlje mleko je jedna od najčešćih alergija kod beba u ovom periodu. Simptomi alergije na mleko su vrlo različiti: od ekcema oko usana, edema usana i jezika, preko povraćanja, proliva do kožnih manifestacija. Alergija na kravlje mleko podrazumeva i alergiju na sve mlečne proizvode. Zato je dojenje najbolja opcija, a ukoliko to nije moguće onda se daju hipoalergene mlečne formule. Mame koje doje bebu sa alergijom na kravlje meko takođe treba da izbace mleko iz svoje ishrane.

Masti i ulja u ishrani beba

Masti i ulja se uvodi pavlakom, sa sedam meseci, u količini od 1 kafene kašičice dnevno, koje se dodaje u kašice od povrća. Maslinovo ili suncokretovo nerafinisano ulje se daje u količini od 1 kafene kašičice, takođe u kašice od povrća. Ulja su jako bitna, jer se u njima rastvaraju liposolubilni vitamini A, D, E I K i sadrže bitne masne kiseline. U osmom mesecu uvodi se i maslac, u količini od  kašičice.

Napomena: Pavlaka i maslac se daju samo ukoliko ne postoji alergija na kravlje mleko.


I još jednom da napomenemo – nikako ne treba na svoju ruku sprovoditi eliminacione dijete, dok se zaista dijagnostikom ne utvrdi postojanje alergije. Najpre pratite tablicu uvođenja namirnica i reakcije deteta. Kao što nije preporučljivo ranije uvoditi neke namirnice bez konsultacije sa pedijatrom, tako isto nije dobro ni previše odlagati uvođenje pojedinih namirnica. U svakom slučaju uvek se treba konsultovati sa pedijatrom, a zatim i sa alergologom i dijetetičarem.

Priliku da saznate više o uvođenju namirnica u bebinu ishranu i da se bolje upoznate sa alergijskim oboljenjima omogućio nam je Nacionalno udruženje sa pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani, koje sa našim portalom Alergija i ja otvara prvo Savetovalište za atopiju u Srbiji.

Prijave možete izvršiti na >>> ovom linku

Savetovalište za atopiju


Tekst: Anita Alterov, nutricionista

 

 

Pročitajte i...