Na koji način su povezani alergijski rinitis i astma?
Sve veći broj ljudi iz godine u godinu pati od alergije na polen, koji drugačije nazivamo i alergijska kijavica, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis. Međutim, malo pacijenata sa alergijom na polen svesno je dijagnoze alergijskog rinitisa, a još manje pacijenata upoznato je sa činjenicom da alergija na polen može prouzrokovati alergijsku astmu i da alergijski rinitis predstavlja mogućnost da pacijent dobije i alergijsku astmu, plućno oboljenje od koga boluje 6% stanovništva u Srbiji.
Nekako se čini da se alergijski rinitis posmatra kao kijavica koja se leči maramicama, a kada dođe do astme, pacijent tek onda biva svestan ozbijnosti svog zdravstvenog stanja.
Troškovi lečenja i pružanja potrebne preventivne nege kako kod alergijskog rinitisa, a tek kod astme su veoma visoki: evropski pacijenti s teškim ovim oboljenjima u proseku troše 1000 € godišnje, a troškovi kod nas u zemlji i premašuju ovaj iznos. U te troškove ne spada samo terapija koja ne ide na teret RFZO-a, preventivna nega i higijena pacijenta, već i posebni materijali kada je kućni tekstil u pitanju, specijalne medicinske navlake za dušek, jastuke i prekrivače, specijalni kućni uređaji i uređaji sa HEPA filterima (usisivači, prečišćivači vazduha), posebni praškovi za veš, veći računi za elektičnu energiju. Ukoliko se sa ovim oboljenjima javi i atopijski dermatitis ili alergija na hranu, troškovi mogu biti dva do tri puta veći.
O psihološkom aspektu alergijskog rinitisa i astme se takođe malo govori. Pored nervoze, nesanice, umora, razdražljivosti, hiperaktivnosti kod dece, oslabljene koncentracije, produktivnosti u školi, na poslu, konstantan stres koji može dovesti do depresije i čak samoubistava, čiji je broj u periodu visoke polenizacije u porastu.
Alergijski marš
Alergijske bolesti koje se javljaju u detinjstvu danas imaju popularan naziv – „alergijski marš“. On podrazumeva pojavu prvih simptoma atopije u prve dve godine života, kao što su alergija na hranu i atopijski dermatitis, zatim, nakon nekoliko godina i alergijski rinitis koji može rezultirati u astmu.
Naravno, scenario nije uvek ovakav, i uz adekvatnu terapiju i profilaksu, alergijski marš se može zaustaviti.
Važno je znati da su polenska alergija, odnosno alergijski rinitis i astma usko povezani.
Oko 40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu, a oko 80% osoba koje boluju od astme takođe pate od polenske alergije – a to znači da astma može biti aktivirana usled prisustva polena. Kontrola stanja odnosno simptoma obe bolesti je od izuzetnog značaja. Simptomi koji aktiviraju astmu su različiti od osobe do osobe. Životinjsko krzno, grinje, virusne infekcije i dim cigareta takođe mogu doprineti nastanku simptoma.
Ponekad se simptomi astme mogu javiti samo u slučaju polenske alergije. Neki od najznačajnih simptoma su: bol u grudima, gubitak daha, kašalj, sviranje u grudima tokom disanja, otežano disanje. Izbegavanje kontakta sa supstancama koje izazivaju simptome u mnogome mogu ublažiti astmatični napad. Pridržavanje terapije i konstantno praćenje simptoma takođe spada u prioritete u lečenju ove bolesti.
Kod alergijskog rinitisa ekološki faktori su veoma bitni. Klimatske promene dovode do produženja sezona tokom kojih se polen javlja i to je jedan od razloga što je zabeležen alarmantan broj obolelih. Zna se da simptomi alergija sezonska pojava, kada su u pitanju inhalacione alergije na polene i javljaju se na proleće ili na jesen, ali isto tako mogu biti izraženi i u zimskom periodu, kada su više prisutni kućna prašina i grinje. Visoka vlažnost vazduha i visoke temperature takođe utiču na simptome alergijskog rinitisa i astmu.
U kontroli alergijskog marša veoma važnu ulogu ima alergološka karta pacijenta, a preduzimanje svih navedenih mera zaštite i primena adekvatne terapije može pomoći da se na vreme oslobodite kako polenske alergije, tako i sprečite dalji razvitak alergijskih bolesti.
Šta je alergijski rinitis?
Alergijski rinitis je alergija čiji se simptomi lokalizuju u predelu gornjih respiratornih organa.
Reč je o oboljenju koje ima neverovatni trend rasta učestalosti kako na evropskom, tako i na svetskom nivou, a po nekim nezvaničnim istraživanjima smatra se da svaka druga osoba ima probleme sa alergijama. Alergijski rinitis je upala sluznice nosa koja nastaje kao imuni odgovor na alergene. Razne materije iz okruženja mogu biti alergeni – od kućne prašine, grinja, kućnih ljubimaca, hrane, pa sve do polena, koji je kod alergijskog rinitisa najčešći iritant.
Organizam reaguje na preosetljivost alergena raznim simptomima. Najmanje jedna od četiri osobe ima probem sa polenskom alergijom, a većina obolelih ima umerene ili ozbiljne simptome. Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: kijanje, zapušen nos, curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, kašalj, grebanje u grlu.
Pre svega, pacijentima se preporučuje izbegavanje kontakta sa određenim alergenom. Osim izbegavanja alergena, takođe se uspostavlja terapija lekovima koja podrazumeva primenu antihistaminika, antiflamacionih lekova, topikalnih kortikosteroida. Kod blažih oblika rinitisa koriste se antihistaminici u obliku tableta, a kod težih slučajeva koriste se i nazalni (nosni) kortikosteroidni sprejevi. Sa dekongestivnim kapima za nos treba biti oprezan i koristiti ih samo nekoliko dana na početku bolesti, zbog toga što može da se razvije zavisnost u slučajevima dugotrajne primene, koja ima za posledicu hronično oštećenje sluzokože nosa. Takođe, postoji imunoterapija o kojoj nisu svi pacijenti sa alergijskim rinitisom upoznati. Imunoterapija se prepisuje od strane alergologa i dovodi do smanjenja tegoba i potrebe za lekovima, prosečno za 45%, a dužina dejstva imunoterapije je od 3 do 5 godina, čak i do 10 godina.
Zanimljivo je da se prvi simptomi polenske alergije razvijaju pre 20-te godine života, ali se može javiti u bilo kom starosnom dobu. Ipak, dokazano je da se prvi simptomi najčešće javljaju od 8. do 11. godine života.
Alergijski rinitis se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima, sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom. Česte posledice polenske alergije, kao što je upala srednjeg uha, mogu doprineti pojavi migrenoznih glavobolja, a posledica pogrešno primenjene terapije može dovesti do gubitka čula mirisa. Višegodišnje tegobe mogu da dovedu do oboljenja gornjih disajnih puteva, do pojave polipa u nosu, čestih upala sinusa i konjuktivitisa. Takođe, alergije iz prirode mogu biti povezane sa alergijom na određenu hranu i dovesti do pojave ukrštenih alergija.
Šta je astma?
Astma je upala disajnih puteva koji dovode do privremenih ili trajnih simptoma. U najvećem broju slučajeva astma je hronična upala disajnih puteva: otoka sluznice i zadebljanja mišićnog sloja što dovodi do suženja disajnih puteva. Najčešći simptomi astme: zamaranje, kratak dah, otežano disanje, gušenje.
Osnovna terapija za astmu je inhalacijska, izuzev pacijenata sa teškom astmom koji koriste oralne kortikosteroide.
Vrste terapija za astmu:
1. Inhalacioni kortikosteroidi – osnova lečenja astme,
2. Bronhodiletatoti – šire disajne puteve,
3. Terapije koja uklanja simptome i ne utiče na prirodu bolesti.
70% pacijenata sa astmom ima slabiju kliničku sliku, ali 1000 i 2000 ljudi u Srbiji ima tešku astmu.
Međutim, prevalenca astme, kako i alergija, raste.
Kada počinje, a kada se završava sezona polena?
Trajanje sezone polena poslednjih godina je drugačije nego ranije. Polenizacija traje od marta, počevši sa polenima drveća i završava se polenima trava i korova čak do oktobra, pa i novembra, zavisno od vremenskih uslova. Verovali ili ne, za sve češću pojavu alergijskog rinitisa zaslužno je i globalno zagrevanje. Posledica globalnog otopljavanja produžava sezonu cvetanja određenih biljaka, pa sezona alergija sada počinje već od februara, kada počinje buđenje prirode i stvaranje alergijskih polena trava, i traje do novembra. To nam se desilo i ove godine.
U martu mesecu koncentracija polena blago raste, a prva polenizacija počinje sa cvetanjem čempresa, leske i jove. Od aprila meseca opasnost dolazi od breze, vrbe i jasena, da bi se nastavila sa hrastom, borovima, jelama, travama i korovima čije cvetanje traje tokom čitavog leta, pa i do septembra i oktobra.
Ambrozija prednjači i može trajati čak i do novembra. Samo jedna biljka ambrozije stvara 7 milijardi polenovih zrna za jednu sezonu.
Nacionalno udruženje Alergija i ja je prošle godine pokrenulo kampanju #AlarmZaAmbroziju, koju će nastaviti i ove godine serijalom edukativnih tekstova i konkretnim akcijama za suzbijanje ovog alergena. Dok su poleni trava i drveća nešto što je sastavni deo prirode, a zaštitom prirode utičemo i na smanjenu zagađenost vazduha, a samim tim i smanjenje alergijskih bolesti, ambrozija je korov koji se najviše razvija u gradskim sredinama i nema nijedan pozitivan efekat na ljude. Zbog toga je veoma važno njeno suzbijanje i to ne samo za osobe sa atopijskom konstrukcijom, već i za sveopštu populaciju.
Ovim putem pozivamo društveno odgovorne kompanije da nam se pridruže i pomognu u projektu suzbijanja ovog najvećeg alegenog korova. Ambrozija je jedan od ključnih problema alergijskog rinitisa i astme, ali i zagađenja vazduha, koji po najnovim istraživanjima utiče na pacijente i sa atopijskim dermatitisom, zato je njeno uništavanje od ključnog značaja.
Kako se razlikuje prehlada od alergijskog rinitisa?
Zanemarivanje svakodnevnih simptoma, kao što su kijanje, svrab nosa i očiju, sekrecije, glavoblje, a onda i nešto težih simptoma, kao što je otežano disanje, može dovesti do velikog uticaja nasvakodnevni život, čime se smanjuje njegov kvalitet. Simptomi alergijskog rinitisa nisu bezazleni i utiču i na psihičko zdravlje, mogu se javiti poremaćaji izazvani nesanicom, kao i depresija. Socijalno epidemiološki uticaj ovog oboljenja je sve češće predmet istraživanja studija kvaliteta života svuda u svetu.
Studije sprovedene u Americi procenjuju da je godišnjii gubitak 800.000 do 3,5 miliona radnih dana, a da indirektno nastali gubitak usled smanjene radne produktivnosti iznosi do 4 milijarde dolara. Kod dece je pak zbog alergijskog rintisa i prisutnih komorbiditeta gubitak od 800.000 do 2 miliona školskih dana. Studije su takođe pokazale da je najteže onima koji imaju alergiju na polen biljaka, koja je praćena kijanjem i zapušenim nosem. Dešava se da osobe koje imaju alergijski rinitis gube koncentraciju, lako upadaju u depresiju, a deca usled nervoze popuštaju u školi. Umor, nesanica, poteškoće u radu i komunikaciji takođe su prateći simpotomi ove bolesti.
Kod alergijskog rinitisa javlja se vodenasti sekret iz nosa, uglavnom praćen svrabom nosa ili očiju, suzenjem očiju, kijanjem, dok je kod prehlade sekret iz nosa gust i obojen, a od drugih simptoma se javlja temperatura, bol u grlu i kašalj. Simptomi kod prehlada traju od sedam do deset dana, a kod alergija mogu trajati nedeljama, mesecima ili tokom cele godine.
Detaljnije o razlici alergijskog rinitisa i prehlade možete pročitati ovde.
Prevencija – korak broj jedan u lečenju alergijskog rinitisa
Alergijski rinitis nije teška i ozbiljna bolest, ali može značajno uticati na kvalitet života. Adekvatno lečenje, uz stalnu edukaciju kako lekara, tako i pacijenata, može ublažiti simptome kod odraslih i sprečiti dalji razvoj atopijskih bolesti kod dece. Savemena terapija svakako omogućava adekvatnu kontrolu simptoma bolesti i poboljšava kvalitet života, ali i smanjuje broj komplikacija koje su povezane sa alergijskim rinitisom. Za adekvatno i pravovremeno lečenje neophodna je dobra saradnja otorinolaringologa, pulmologa, alergologa, imunologa i pedijatra, a preventiva čini veliki udeo u lečenju alergijskog rinitisa i sprečavanju nastanka astme.
Saveti za svakodnevno ponašanje osoba alergičnih na polen
- Smanjiti boravak na otvorenom, naročito ujutru i uveče kada je koncentracija alergena iz vazduha najveća.
- Tuširati se i prati kosu nakon boravka napolje.
- Ne sušiti veš na otvorenom da polen ne bi kontaminirao.
- Zatvarati prozore (u stanu, na radnom mestu, u automobilu) u periodu najveće koncentracije polena.
- Ispirati slanim rastvorima sluzokožu nosa.
- Nositi naočare kako bi se smanjio kontakt sa alergenima.
- Pratiti vrednost polena u mesecima kada imate probleme i kada je najveće cvetanje.
- Takođe pratite izveštaje o aktivnosti polena na nedeljnom nivou za specifičnu lokaciju.
- Dodatni savet: Tokom perioda kada je vrednost polena koji vama smeta najveća, planirajte odmor.
Preporuka za alergične na kućnu prašinu i grinje, kućne ljubimce, buđ, bube
- Ukloniti tepihe, zavese, plišane igračke, višak jastuka.
- Koristiti jake usisivače sa hepa ili vodenim filterima.
- Smanjiti vlažnost prostorija.
- Posteljinu i drugi tekstil prati na 60 stepeni jednom nedeljno.
- Koristiti filtere za vazduh.
- Redovno sprovoditi toaletu nosa.
- Upotrebljavati antialergijske materijale.
Obavezno pročitajte: 10 pravila za smanjenje simptoma alergije na polen!
Alergijski rinitis i alergijska astma kod dece
Pozitivna roditeljska anamneza jedan je od glavnih uzroka razvoja alergijskog rinitisa. Ako jedan roditelj ima alergije, verovatnoća da dete ima neku atopijsku bolest je 30%. S druge strane, ako oba roditelja imaju alergije, mogućnost da je dobije dete je 50%.
Drugi faktor koji utiče na pojavu alergijskog rinitisa kod dece je i socioekonomski standard. Naime, istraživanja su pokazala da deca koja žive u okruženju višeg ekonomskog standarda imaju veće šanse da imaju atopiju, nego deca nižeg ekonomskog standarda. Deca čiji roditelji imaju bilo kakvo alergijsko oboljenje i koja su u većoj meri izložena kućnim alergenima, kao što su prašina i kućni ljubimci imaju veće šanse da dobiju alergijski rinitis. Zbog toga je neophodno odstraniti sve tepihe i zavese i pridržavati se adekvatne higijene koja će sprečiti gomilanje alergena.
Duvanski dim je svakako jedan od zagađivača, ali i tzv. iritanata što se alergijskog rinitisa tiče. Izbegavanje pušenja u prostorijama u kojoj borave deca je neophodno, jer znatno može povećati simptome. Zanimljivo je da deca iz grada češće imaju alergijski rinitis nego deca iz sela, iako je količina polena veća na selima, a direktan uzrok tome je svakako zagađenje vazduha. Međutim, alergijski rinitis se ne može posmatrati nezavisno od drugih alergijskih oboljenja.
Kako biste sprečili razvoj simptoma alergija, upoznali i razumeli svoje alergije i pripremili se za sledeći odlazak kod vašeg alergologa u tome vam može pomoći DNEVNIK PRAĆENJA ALERGIJA. Prijavite se na mail: info@alergijaija.com da vam besplatno pošaljemo vaš primerak dnevnika.