Kako kontrolisati alergiju na polen?

alergija na polen

Kada se nakon zimskog perioda počne prolepšavati vreme, počinje i neprijatan period za osobe koji imaju alergiju na polen i koji pate od alergijskog rinitisa. Alergiju čiji se simptomi lokalizuju u predelu gornjih respiratornih organa – nazivamo i alergijska kijavica, alergija na polen, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis. Reč je o oboljenju koje ima neverovatni trend rasta učestalosti kako na evropskom, tako i na svetskom nivou, a po nekim nezvaničnim istraživanjima smatra se da svaka druga osoba ima probleme sa alergijama, naročito kada su deca u pitanju.

Alergija na polen

Alergijski rinitis nije teška i ozbilja bolest, ali može značajno uticati na kvalitet života“, kaže naš sagovornik dr Vladimir Šaranović, specijalista otorinolaringologije sa Kliničko bolničkog centra na Zvezdari.

Reč je o hroničnom nezaraznom inflamatornom procesu, koji može, na žalost, poprimiti i hronični tok. Najveći problem kod alergije na polen su slični simptomi kao kod obične prehlade. Poznavanje i razlikovanje simptoma alergijskog rinitisa i simptoma prehlade su najznačajniji parametri za početak uspostavljanja dijagnostike kod alergije na polen. Najčešći simptomi alergije na polen su:

  • obilna bistra
  • vodenasta sekrecija iz nosa
  • svrab u ždrelu i na nepcu
  • alergijski konjiktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju
  • tegobe u vokalnom aparatu
  • promuklost
  • suv, nadražajni kašalj
  • glavobolja
  • pad koncentracije

Simptomi polenske alergije mogu biti različite težine i zavise od vremenskih uslova, količine polena u vazduhu i godišnjeg doba. Klimatske promene dovode do produženja sezona tokom kojih se polen javlja i to je jedan od razloga što je zabeležen alarmantan broj obolelih.

Polenska alergija se obično prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka, nego kod devojčica, a može se javiti i u bilo kom periodu života. Kod osoba sa porodičnom istorijom oboljevanje od astme ili ekcema, postoji veća šansa za pojavu polenskih alergija.

alergija na polen

Put do dijagnoze alergije na polen

Kako se utvrđuje dijagnoza alergijskog rinitisa?

Dr Šaranović:Dijagnoza ovog oboljenja se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog i endoskopskog pregleda i ispitivanja alergijske preosetljivosti. Anamnestičko navođenje klasične simptomaltologije upućuje na gotovo sigurno prisustvo alergijskog rinitisa, dok se endoskopskim nalazom nosa može vizualizovati stanje nosne sluzokože, ali i utvrditi da nije neki uzrok alergijskog rinitisa, kao što su devirana nosna pregrada, nosno – sinusna polipoza, adenoidna hipertrofija ili pak tumorske promene u nosu.”

Kako se vrše testiranja radi utvrđivanja uzroka? 

Dr Šaranović: “Alergijsko ispitivanje je neophodno za definitivnu dijagnozu i dokazivanje IgE preosetljivosti na specifičan alergen. Izvodi se klasičnim PRICK testovima i laboratorijski, dokazivanjem specifičnih IgE antitea u krvi pacijenata.”

Alergija na polen i astma

Polenska alergija i astma su usko povezani. Oko 80% osoba koji boluju od astme takođe pate od polenske alergije – a to znači da astma može biti aktivirana usled prisustva polena. Kontrola stanja odnosno simptoma obe bolesti je od izuzetnog značaja. Simptomi koji aktiviraju astmu su različiti od osbe do osobe. Životinjsko krzno, grinje, virusne infekcije i dim cigareta takođe mogu doprineti nastanku simptoma.

Ponekad se simptomi astme mogu javiti samo u slučaju polenske alergije. Neki od najznačajnih simptoma su: bol u grudima, gubitak daha, kašalj, sviranje  u grudima tokom disanja, otežano disanje. Izbegavanje kontakta sa supstancama koji izazivaju simptome u mnogome mogu ublažiti astmatični napad.  Pridržavanje terapije i konstantno praćenje simptoma takođe spada u prioritete u lečenju ove bolesti.

Polenska alergija i deca

Deca do druge godine života veooma retko imaju polensku alergiju, ali ona je u porastu među starijom decom.

Alergijske bolesti uključuju širok spektar simptoma i uzroka, a posledice alergijskog marša su neočekivane. Kako sprečiti razvitak simptoma alergije na polen, naročito kod dece?

Dr Šaranović: “Savremena terapija omogućava adekvatnu kontrolu simptoma bolesti i pobojšava kvalitet života, ali i smanjuje broj komplikacija koje su povezane sa alergijskim rinitisom. Za adekvatno i pravovremeno lečenje neophodna je dobra saradnja otorinolaringologa, pulmologa, alergologa, imunologa i pedijatra, ako pričamo o dečijem uzrastu. Pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje adekvatne terapije smanjuje mogućnost nastanka komplikacija usled nelečenog alergijskog rinitisa. Moguće komplikacije podrazumevaju bronhijalnu astmu, hronično zapaljenje srednjeg uva, hronične rinosinuzitise, nosno sinusnu polipozu, adrenoidnu hipertrofiju…”

Lečenje alergijskog rinitisa

U lečenju alergijskog rintisi treba biti uporan i sistematičan, posmatrati na prvom mestu korelaciju tegoba (kliničke slike) i objektivnih testova koje smo potvrdili dijagnozom. Kada su u pitanju sezonski oblici, kada je reč  polenima, potrebno je započeti i udružene terapije.

alergija na polen

Kako se leči alergijski rinitis?

Dr Šaranović: “Važan aspekt lečenja alergijskg rinitisa je izbegavanje alergena koji dovode do alergijske reakcije. Nažalost, u praksi je to teško izvodljivo, naročito u slučajevima perzistentnog alergijskog rinitisa. Iz tih razloga značaj medikamentozne terapije i specifične imunoterapije je veliki. Medikamentozna terapija obuhvata primenu peroralnih antihistaminika, uglavnom druge generacije, intranazalnih antihistaminika, intranazalnih kortikosteroida i antagonista leuktrijenskih receptora. U zavisnosti od oblika i težine simptoma, željeni efekat se vrlo često postiže kombinacijom nekoliko preparata.”

Alergijski rinitis obavezno treba lečiti.

Dr Šaranović nastavlja:”Kombinovanjem preparata postiže se odlična kontrola svih simptoma uz odličan bezbednosni profil koji omogućava dugotrajnu primenu što je potvrđeno brojnim kliničkim studijama,koje su pokazale da pacijenti lečeni intranazalnom kombinacijom kortikosteroida i antihistaminika ostvaruju kontrolu simptoma 6 dana ranije nego pacijenti lečeni ostalim linijama terapije. Kraće vreme postizanja kontrole simptoma je od izuzetnog značaja ako se uzme u obzir da epizoda alergijskog rinitisa traje u proseku 12,5 dana.

Dodatni saveti za izbegavanje polenskih alergena:

  • Praćenje prognoze o prisustvu polena u vazduhu i biranje i ograničavanje mesta za rekreaciju.
  • Izbacivanje tepiha, zavesa i suvišnog tekstila iz kuće.
  • Usisavanje minimum dva puta nedeljno.
  • Pranje posteljine jednom nedeljno.
  • Ne sušiti odeću napolju.
  • Zatvarati prozote tokom noći i kada je period koncentracije polena u vazduhu najveći.
  • Perite ruke kosu, telo svako veče.
  • Svakodnevno menjati garderobu.
  • Voditi računa o higijeni kućnih ljubimaca.

Najmanje jedna od četiri osobe ima probem sa polenskom alergijom, a većina obolelih ima umerene ili ozbiljne simptome. Sve veći broj ljudi iz godine u godinu pati od alergija, ali preduzimanje svih navedenih mera zaštite i primena adekvatne terapije može pomoći da se na vreme oslobodite polenske alergije.

Bez obzira da li vam je polenska alergija upravo dijagnostikovaa, imate je već neko vreme ili se suočavate sa simptomima sličnim alergiji, javite se lekarima na vreme. Prvi korak su lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, zatim alergolog, otroinolaringolog, imunolog i pumolog. Za ostale informacije možete se javiti  Nacionalnom udruženju za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakiji i ostalim oboljenjima u ograničenjima u ishrani – Alergija i ja. 


Gost doktor Alergija i ja:  Dr Vladimir Šaranović, spec. otorinolaringolog, Kliknika za otorinolaringologiju, Kliničko bolnički centar Zvezdara

Pročitajte i...