Njen srećom ispunjen život bez glutena

priča o celijakijiDobijamo pojačanje u rubrici Moja priča u serijalu tekstova koji će pratiti put borbe sa glutenom jedne hrabre žene, koja je svojim humorom dobro poznata u grupama podrške osobama na bezglutenskoj ishrani.

Njena priča potvrđuje činjenicu da dijagnostikovanje intolerancije na gluten može trajati godinama i ona je samo jedna od stotine pogrešno lečenih celijakičara kojima se život potpuno okrenuo kada su prešli na ishranu bez glutena.

Ankica Milić je jaka mlada žena koja za sebe kaže da se njena hrabrost graniči sa ludošću. Nakon dugogodišnjih simptoma i bez prave dijagnoze, ona je pravi motivacioni govornik, ne samo za osobe sa celijakijom i alergijama na hranu, već i za sve ljude koji se bore sa nekom životnom krizom.

Život bez glutena

Ankica nas preko svoje stranice Život bez glutena by Anči svakodnevno vodi kroz svoj bezglutenski svet, izveštava nas koji novi proizvodi bez glutena su se pojavili u marketima (ona nam je otkrila prvi deklarisani gluten free ovas!), koji proizvodi sa adekvatno navedenim sastojcima su bezbedni za celijakičare iako ne sadrže pravilnu oznaku bez glutena, ali i one namirnice iza kojih se krije gluten. Ona inspiriše sve one koji su u krizi i koji imaju problem šta će jesti toga dana. Ona kuva bez glutena, peče paprike i uživa u tome, ona fotka svoje obroke iz kuće i iz automobila i podstiče sve da na svoj bezglutenski put gledaju sa vedrije strane.

Ovo je prva u nizu priča koju ćemo prenositi kroz blog postove, u nastavcima, svake srede.  Pročitajte uvodnu reč priče iz duše koja će mnogima naterati suze na oči, ali ujedno i naterati da ustanu iz kreveta i krenu na put ozdravljenja.


Priča o celijakiji

Da, jedna sam od onih kojima nije ustanovljena celijakija, a verovatno je trebalo biti i to još u najranijem detinjstvu. Za dve nedelje, tačnije 23. novembra slavim svoj 35 – ti rođendan. To će ujedno biti i moj drugi bezglutenski rođendan.

Moja priča počinje od kada sam živela nepokretna, kao biljka. To iskustvo me svakim danom podseća da je živeti zdravo najvažnija stvar u životu svakog čoveka .

Sve dijagnoze koje su mi lekari prepisivali ponela sam na svojim leđima i pregurala ih na sopstvenim, u to vreme, staklenim nogama. Bila sam toliko svesna čvrstine te omče oko vrata, ali ujedno maksimalno pribrana i koncentrisana na svaku novonastalu situaciju, da nikome nisam ništa pričala. Prećutala sam to čak i roditeljima kada su prestali da idu kod lekara sa mnom. Oni su uvek znali da sam sposobna sama da se borim za svoj život i da sam najteže izazove uspela da položim sa čistom desetkom. Možda će ih ova priča, ako je budu čitali, iznenaditi i uzdrmati. A možda je i bolje da saznaju, tek sada, kada je cela muka prošla. Sada je to sve iza mene, prošlost koja nije zaboravljena zbog budućih pobeda.

Osluškujte svoj organizam

Decenijama sam putovala do samog uzroka mojih problema – glutena. Suočavala sam se sa guščijom kožom, kao jednim od simptoma na koži koji može ukazati na celijakiju i netoleranciju na gluten, sa nadutošću, glavoboljama i migrenama, mučninama, sa alergijama, koje imam i danas, i živim sa njima bolje nego neko bez i jedne jedine nutritivne alergije, a zatim sa mikrocističnim, policističnim, i konačno, ekspresnom brzinom, cističnim jajnicima. A onda i sa neplodnošću. Tegobe su se nizale. Jedna za drugom, samo se smenjivale, a ja sam  postajala sve jača. Saznala sam koliko boli kada ti doktori saopšte da imaš tumor. Tri puta su mi to saopštavali i svaki put sam plakala danima, zbog bolesti koju, ili nisam imala, ili sam je, u međuvremenu, izlečila. To nikada nećemo saznati, jer su me nazvali fenomenom.

Danas znam da je sve to poteklo od nelečene nepodnošljivosti glutena. Tada to nisam mogla znati.

priča o celijakiji

Besprekorno poznajem potrebe svog organizma, bez obzira što se nisam školovala za jednu od najvećih ljubavi – medicinu. Kada su već svi doktori digli ruke od mene,  na svoju inicijativu sam prešla na ishranu bez glutena. Tako je krenulo i moje izlečenje.  Koliko god zvučalo okrutno, ne može se lepše reći, niti uviti u celofan s mašnom, jer su me, zaista, otpisali. I to u više navrata.

Dijagnostika je 99% puta do zdravog organizma osoba koje boluju od celijakije.

Okupljala sam čitave timove stručnjaka, i pobijala njihove uspešno postavljene dijagnoze. Izbegla sam sve zakazane operacije i što se kaže u narodu: ustala grobaru s lopate.

Spasila me je neizlečiva upornost i neoborivi optimizam.

Ishrana bez glutena

Od samog početka bezglutenske ishrane činilo mi se da nikada nisam bila zdravija i srećnija, energičnija i ispunjenija.

Danas sam zdrava! Bez operacije. Bez lekova. I, da. Imam samo još jednu želju, da pokažem sebi da se i to može. Vreme je na mojoj strani. Danas sam zdrava, i pokretna. I lenja. Uživam u životu. Najviše svog vremena, pored stabilnog i čvrstog kičmenog stuba, zdravih ruku i nogu, provodim u automobilu.

Shvatila sam da su kilogrami samo broj, da je oblik tela stvar ličnog izbora i da se može izgledati dobro i osećati dobro i u četvrtoj deceniji života.

Jača sam nego ikad. I svakog jutra, zahvalna sam Bogu, što sam se probudila, što me ništa ne boli. Imam ono najvažnije što se ne može kupiti. Što imam volje, posle svega, da se pogledam u ogledalo i obećam sebi da ću se boriti svom snagom, da ne posustajem. A obećanja nikada ne kršim.

priča o celijakiji

Donela sam još nekoliko važnih odluka. Pratim zadati tempo života, sopstveni život bez glutena, samo što mi povremeno, nedostaje mnooogo sati u jednom danu. I opet se ne žalim. Sve se može. Čovek je tako sjajno, savršeno biće, da može da uradi apsolutno sve što zamisli. Samo ako to želi.

A ja želim.

Budite i vi, oni koje želite da vidite sutra, za mesec, godinu, pet. Budite srećni već danas. Budite zahvalni što imate sebe, što možete da kažete sebi šta želite. I da polako koračate ka svom cilju.

Za mene ne postoji nedostižno. Postoji samo ono za šta mi treba malo više vremena.

Danas sam sama svoj doktor, što nikako ne savetujem nikome. Ja poznajem svoje telo, želje i potrebe, baš do tančina, onako, najdublje i bez greške i u tome je moja odluka da se ne opterećujem daljim analizama, jer se osećam i više nego dobro.

 

Nastaviće se…

 

Sledeće srede ću vam pričati novu priču.

Priču koja pomera sve granice medicine.

Priču koja je moja. Istinska.

Priču koja pokazuje šta je sve moguće uraditi kada se voli život i kada znaš da nije tvoje vreme da pođes u nebeske njive.

Priču koja će nekima nakupiti suze u očima.

Priču koja će mnoge naterati da se zamisle, da odluče, jer ako sam mogla ja, možete i vi.


Ukoliko i vi želite da podelite sa nama vašu priču, izazove, recepte, nedoumice, uspehe pišite nam na info@alergijaija.com. Svaka priča utiče na širenje svesti o problemima vezanim za atopiju, alergije, ishranu, gluten i bolestima koje se povezuju sa njima.

 

Sva prava zadržana i sve fotografije su lično vlasništvo sagovornice i portala.

 

Pročitajte i...