Koja je razlika između kontakta i unakrsne kontaminacije namirnica?
Iako uglavnom koristimo isti izraz kada je kontakt dve namirnice u pitanju, u tehnologiji hrane unakrsna kontaminacija i unakrsni kontakt imaju potpuno različito značenje.
Unakrsna alergija na hranu dešava se kada jedna vrsta namirnice dođe u kontakt ili kontaminaciju sa drugom namirnicom i kada se njihovi proteini pomešaju. Kao rezultat, namirnica sadrži mali procenat druge namirnice. Ovi procenti su tako mali, ali ipak mogu prouzrokovati probleme osobama koje imaju celijakiju ili alergiju na hranu.
Ljudi osetljivi na namirnicu koja je igrom slučaja došla u kontakt sa drugom namirnicom, mogu imati alergijske reakcije. Ovo se naziva i unakrsna kontaminacija.
Unakrsna kontaminacija
Unakrsna kontaminacija nastaje usled loše higijenske prakse za vreme proizvodnje i pripreme hrane. Mikroorganizmi kao što su bakterije, ali i virusi, su različitih izvora i mogu “inficirati” hranu za vreme pripreme i skladištenja. Zbog toga je veoma važno čitati etikete na proizvodima, čak i deo “može sadržati i…”. To je naročito važi za kontaminaciju glutenom, jajima, kikirikijem ili bilo kojim alergenom na koji je osoba jako alergična.
Unakrsni kontakt nastaje kada je alergen slučajno prešao iz hrane koja u sebi ima alergen na hranu koja ga ne sadrži. Kuvanjem se ne smanjuje niti može eleminisati protein hrane koji nepovoljno deluje na osobu koja je intolerantna. Kod nas se najčešće koristi reč – kontaminacija, za oba slučaja, ali u tehnologiji hrane se ovi pojmovi razlikuju.
Primeri unakrsnog kontakta i kako ga možete izbeći
Ukoliko postoji alergija na kikiriki nije dovoljno samo obrisati nož koji je korišćen za mazanje kikiriki putera pre nego što se namaže nešto drugo. Ponekad može biti sasvim dovoljno da proteini koji su ostali na nožu izazovu jaku alergijsku reakciju.
Sav kuhinjski pribor i oprema moraju biti dobro oprani sapunicom pre nego što će je upotrebljavati osoba sa alergijom na hranu ili drugim bolestima vezanih za hranu.
Odličan primer unakrsnog kontakta je roštilj u restoranima. U toku doručka roštilj može služiti za pripremu prženica koje sadrže za jaja, mleko i gluten, a za ručak se ista oprema može koristiti za meso. Ukoliko roštilj nije adekvatno očišćen posle doručka, proteini jaja, mleka ili pšenice mogu ostati na rešetkama i izazvati alergijsku reakciju kod osoba osetljivih na ove namirnice, naročito obolelima od celijakije i osobama sa jakim alergijama. Zbog toga je jako važno razgovarati sa menadžerom restorana ili kuvarom o njihovim postupcima pripreme i kuvanja hrane i objasniti ozbiljnost vašeg stanja. Pročitajte i pratite uputstva o bezbednoj ishrani van kuće.
Najviše treba obratiti pažnju pri kupovini prehrambenih proizvoda, naročito kada je u pitanju gluten, kod celijakije ili jake alergije, orašasti plodovi, mleko i jaja. Posebno vodite računa u restoranima i na putovanjima.
Pročitajte: Sprečite kontakt sa glutenom i alergenom adekvatnim čišćenjem
Izvor: www.foodallergy.org
[hr]