Alarm za ambroziju

Naconalno Udruženje pacijenata sa alergijama Alergija i ja prošle nedelje je pokrenulo akciju pod nazivom Alarm za ambroziju, kojom želimo da skrenemo pažnju na veliko prisustvo ovog korova izuzetnog alergena. Radni naziv kampanje na društvenim mrežama, na kojima je Udruženje prisutno, obeležili smo hashtagom #pronadjiambroziju, a pratioci su nam slali fotografije ambrozije koje su imali u ogruženju.

Potpišite peticiju Alarm za ambroziju za pravovremeno uništavanje ambrozije OVDE.

Pristizale su nam fotografije polja ambrozije na zapuštenim njivama, na autobuskim stajalištima, dečijim igralištima, na sportskm terenima, u dvorištima domova zdravlja i bolnica, susednim dvorištima, na stazama gradskih šetališta, a ono što je posebno zapanjujuće je visina ambrozije, koja već u ovom periodu dostiže i do 2 metra.

Prema istraživanju Agencije za zaštitu životne sredine, na čijem sajtu svakodnevno možete pratiti koncentraciju polena na specifičnoj lokaciji, najviše ambrozije ima na teritoriji Vojvodine, i to nakon setve pšenice, ali veliko prisustvo ovog alergenog korova nalazi se širom cele Srbije. Naše Udruženje Alergija i je dobilo ja najviše “dokaza” fotografija iz okoline Beograda, u prigradskim mestima i gradovima duž Ibarske magistrale, u samom Beogradu i ostalim okolnim mestima, ka Vojvodini, od Zemuna, Altine, Banovaca Novog Sada do Subotice..

Za područje grada Beograda znamo da su ove godine izdvojena duplo veća sredstva za suzbijanje ambrozije, od prošlogodišnjih 30 miliona dinara, za 2019. potrošeno je 60 miliona dinara, međutim građani se žale da nikada nisu imali jače i gore simptome.

Za sada najmanje pritužbi imamo sa juga Srbije, gde je i koncentracija polena ambrozije najmanja.

Širenje ambrozije značajan je ekološki problem, jer oduzima prostor domaćim biljnim vrstama, a pred njom uzmiču i poljoprivredne kulture, stoga je opasna ne samo za zdravlje stanovništva, u prvoj liniji su osobe sa atopijskom građom, već i za poljoprivredna područja.

Ove sezone su obilne kiše i velika prisutnost vlage prouzrokovale prethodnih meseci bujanje korova ambrozije, ali se zna da je prilikom visokih temperatura, preko 30 stepeni, manja produkcija polena. To međutim, i pored veoma visokih temperatura nije moglo smanjiti simptome pacijenata, koji se, prema našim saznanjima, mnogo više nego ranijih godina, žale na prisustvo simptoma alergije, jer je količina samih biljaka ambrozije veća, a tako i progresija atopije i alergijskog marša.

Kada je najbolje vreme za uništavanje ambrozije?

Najboljie vreme za suzbijanje ovog korova je mesec dana pre punog cvetanja, a taj period je uglavnom početkom jula meseca. Obzirom da se zna da polen ambrozije leti stotinama kilometara i da može ugroziti stanje pacijenata i na daljinu, veoma je važno uništavanje pokrenuti na vreme, u zajedničkoj akciji.

Ukoliko sami želite da uništite ambroziju, obavezno koristite zaštitnu opremu, što podrazumeva kapu, rukavice i masku preko lica.

Simptomi alergije na amroziju

Najčešći simptomi alergije na ambroziju su: kijanje, kašljanje, suzenje, svrab, crvenilo na koži i slično. Svi ovi simptomi zajedno dovode do alergijskog rinitisa, a u težim slučajevima i alergijske astme, a čak pola pacijenata sa alergijom na polene ima atopijski ekcem. Statistika upozorava da nelečenje alergijskog rinitisa u 30% slučajeva prelazi u astmu. Alarmantna situacija je da iz godine u godinu raste broj dece sa alergijom na amroziju, a samim tim raste i broj ostalih atopijskih oboljenja kod dece.

Od pomenutih vidljivih simptoma, osobe sa alergijom na ambroziju imaju probleme koji se ne vide i koji su mnogo dublji od simptoma kijavice i svraba, a na koje naše Udruženje želi da skrene pažnju. Pacijenti sa alergijom imaju probleme sa glavoboljom, stresom i nervozom, nesanicom, gubitkom pažnje i koncentracije, a neretko i depresije.

U toku intenzivnih simptoma osobe sa alergijom spavaju čak tri sata manje!

Udruženje Alergija i ja preporučuje svim pacijentima koji imaju simptome alergije da se obratite alergologu i da se pridržavaju osnovnih pravila prevencije kod alergije na polen.

Pravila prevencije kod alergije na polen

• boraviti u klimatizovanim prostorijama sa zatvorenim prozorima u periodu od 10 do 17h
• redovno usisavati stan
• redovno brisati prašinu u stanu
• brišite podove vlažnom krpom
• svakodnevno tuširanje i pranje kose
• svakodnevna promena garderobe i pranje na 60 stepeni
• ne sušiti veš napolju
• praktikovati toaletu nosa (ispiranje vodom pod jakim mlazom) bar tri puta dnevno
• ukloniti suvišan tekstil iz stana (tepihe, zavese, ukrasne jastuke)
• posteljinu menjati minimum jednom nedeljno
• kupati redovno kućne ljubimce
• fizička aktivnost se preporučuje u predvečernjim satima
• koristiti zaštitnu masku kada boravite napolju
• ne izlazite napolje kada je vetrovito

Ukoliko želite da se priključite akciji Alarm za ambroziju, pošaljite nam fotografiju amrbozije, lokaciju na kojoj se nalazi i vaše podatke.

Apelujemo na nadležne službe, javna komunalna preduzeća, gradska zelenila i Zavod za biocide i medicinska sredstva da ozbiljnije deluju pri uništavanju ove najalergenije biljke na teritoriji cele zemlje i neprekidno od jula do oktobra sprovode aktivnosti kojom se suzbija ovaj korov.

Kako prepoznati ambroziju?

Vrsta Ambrosia artemisiifolia je jednogodišnja zeljasta biljka. Vegetacioni period ambrozije traje 150 – 170 dana, zavisno od ekoloških uslova. U našim uslovima pojavljuje se sredinom aprila, počinje cvetati polovinom jula i cveta obično sve do pojave prvih mrazeva. Ima svoj karakteristični morfološki opis i prepoznaje se prema izgledu korena, stabljike, lista, cveta (muškog i ženskog) i ploda. Koren ambrozije je jak, vretenast, dobro obrastao bočnim korenčićima i lako prodire u zemljište, dajući biljci čvrstoću i mogućnost lakog pristupa vodi i hrani zavisno od podloge. Koren ne prodire duboko, pa je ambrozija sposobna da se ukorjenjuje na vrlo plitkim i zbijenim zemljištima.

Listovi ambrozije su naspramni i perasto deljeni u uske, izdužene, lancetaste režnjeve, pa svojim morfološkim izgledom podsećaju na pelin. Jasna je razlika između lica i naličja lista. Lice je tamnozelene, a naličje sivozelene boje. Ova razlika je uzrokovana različitom maljavosti, epidermis naličja je maljaviji od lica lista.

Stablo je zeljasto, od osnove razgranato i u gornjem delu gradi grm. Boja stabla je zelenkasto siva (u početku vegetacije) do crvenkasta (krajem vegetacije). Gotovo čitavo stablo je obraslo dugim belim dlakama. Na preseku je okruglo i četvorougaono. Visine 1 – 1,5 metar, a na plodnijim zemljištima naraste i preko dva metra.

Cvet ambrozije relativno je sitan. Cvetovi su grupirani u jednopolne cvasti – glavice, koje se formiraju na vršnim delovima stabla i grana te u pazuhu gornjih listova. Ambrozija je jednodomna biljka, to znači da se na istoj biljci nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi, a ponekad se mogu naći i na razdvojenim biljkama. Muški cvetovi su cevasti i sitni okrenuti prema dole, grupisani u poluloptaste cvasti u obliku glavice, bledožute boje.

Prašnici proizvode veliki broj polenovih zrna. Ženski cvetovi su grupisani u jednopolne ženske cvasti, zelenkasto beličaste boje, ispod muških glavica. Mali broj biljaka ambrozije ima samo ženske cvetove, a takve biljke se zovu „ženske biljke“. Oprašivanje je putem vetra (anemohorno).

Plod ambrozije je ahenija, koja se formira u okviru ženskih cvasti. U aheniji se nalazi seme obavijeno čvrstim omotačem, karakterističnog izgleda. Ahenija je najčešće jajastog oblika sa 5 – 7 bodljastih izraštaja. Moguće je poistovetiti seme sa plodom, jer se u prirodi seme nikad ne nalazi samostalno (golo), zbog čega plod (ahenija) ujedno predstavlja i seme. Seme je svetlosmeđe do tamnosmeđe, skoro crne boje, sa izraženim tamnijim prugama ili mrljama.

Izvor dela teksta Kako prepoznati ambroziju: www.agromedia.rs