Kako alergija na polen utiče na razvoj alergijskog rinitisa i astme?

Da li ste znali da su alergije povezane sa astmom i da polenske alergije mogu uticati na razvoj astme? Po istraživanjima Udruženja Allergy UK iz Velike Britanije, alergije mogu da budu okidači 90% astma napada kod dece i 60% napada kod odraslih.

Kako se onda dovodi u vezu alergija na polen i astma? Učestali alergijski rinitis izazvan polenima može dovesti do astme ukoliko se ne preduzmu određeni preventivni tretmani i terapije. Zbog toga je važno uzimati redovnu terapiju propisanu od strane specijaliste pulmologa i izbegavati dodir sa alergenima, koliko god je to moguće. U ovom tekstu

Šta je alergijski rinitis?

Alergijski rinitis je alergijska upala sluznice nosa. U zavisnosti od alergena , koji prouzrokuju ovo oboljenje, može doći do različitih simptoma i toka bolesti. Simptomi se lokalizuju u gornjim disajnim putevima, a alergeni za pojavu alergijskog rinitisa mogu biti različiti i to su: kućna prašina, grinje, kućni ljubimci, hrana i polen kao najčešći iritant alergijskog rinitisa. Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: kijanje,  zapušen nos, curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, kašalj,  grebanje u grlu.

Alergijski rinitis se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima, sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom. Pored ovih alergijskih oboljenja česta posledica polenske alergije može biti upala srednjeg uha, posebno kod dece, dok kod odraslih dovodi i do migrenoznih glavobolja, a usled pogrešno primenjene terapije i do gubitka čula mirisa. Takođe, alergije iz prirode mogu biti povezane sa alergijom na hranu i dovesti do pojave ukrštenih alergija.

Šta je astma?

Astma je upala disajnih puteva koji dovode do privremenih ili trajnih simptoma. U najvećem broju slučajeva astma je hronična upala disajnih puteva: otoka sluznice i zadebljanja mišićnog sloja što dovodi do suženja disajnih puteva.  U fazama aktivne upale dolazi do stezanja mišića disajnih puteva i stvaranja veće količine sluzi, što dovodi do otežanog disanja i hitne primene terapija. Osnovna terapija za astmu je inhalacijska, izuzev pacijenata sa teškom astmom koji koriste oralne kortikosteroide.

Kako je polenska alergija povezana sa astmom?

Da li znate šta je alergijski marš? To su alergijske bolesti koje se javljaju u detinjstvu. U prve dve godine života se uglavnom javlja alergija na hranu i atopijski dermatitis, a zatim i alergijski rinitis, koji može prerasti u astmu – ukoliko se ne preduzmu određeni koraci i uz nadzor lekara specijaliste primenjuje profilaksa, odnosno uzimanje terapije pod nadzorom stručnog lica, usled preventive nastanka određene bolesti ili sprečavanja pogoršanja kliničke slike.

Jedan od najčešćih uzroka alergijskog rinitisa je polen. Oko 40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu, a oko 80% osoba koje boluju od astme takođe pate od polenske alergije. Polenska alergija je sezonska alergija i počinje već u februaru, a traje do kraja novembra. Maj mesec je najgori za alergičare, jer tada polen trava dostiže svoj vrhunac, a prati ga polen drveća, koji počinje sa cvetanjem u februaru. Važno je napomenuti da mnogima smeta polen korova, najčešće polena ambrozije, koji je izuzetno jak na jesen, a ume da pravi probleme sve do kasnog novembra. Osoba koja ima alergiju na jednu vrstu inhalatornog alergena ne mora imati alergiju na drugu, ali ima predispoziciju za dalji razvitak alergija.

Ukoliko se alergijski rinitis ne leči na vreme uz adekvatni terapiju, može doći do pojave astme, koja lako i brzo prerasta u hronično oboljenje.

Život sa astmom nije nimalo lak. Može iznenada doći do gušenja, a vremenom i do oštećenja pluća. Primena terapije je svakodnevna. Zato je važna prevencija, a pre svega, blagovremeno uspostavljena dijagnoza.

Kako uticati na tok alergijskog marša i pojavu astme?

Alergije postaju bolest budućnosti i predviđa se veliki broj osoba koje će bolovati od ovog oboljenja. Treba imati u vidu da globalno zagrevanje, sve veće zagađenje i sve veća nebriga o životnom okruženju uzima ulogu u pojavi sve većeg broja obolelih od ove bolesti „modernog doba“, kako često nazivaju alergije.

Zato je važno da reagujemo na vreme po pojavi simptoma alergije na polen. Ukoliko se na vreme krene sa postavljanjem dijagnoze i uz adekvatan tretman prati zdravstveno stanje možemo uticati na sam tok oboljenja. Sprečavanje simptoma alergije na polen, primenom terapije i pridržavanje svakodnevnih preventivnih mera usled visoke koncentracije polena može usporiti i promeniti tok atopijskog marša, sprečavanje razvoja atopijskog marša, pa samim tim i pojavu astme.

Izuzetno je važno na vreme dijagnostikovati i lečiti alergiju na polen kako bismo sprečili razvoj alergijskog marša. Ne preporučuje se ignorisanje simptoma i lečenja na svoju ruku „jer leka nema“. To zapravo nije potpuno tačno. Kako bi se terapija adekvatno koristila i imala efekat, važno je primenjivati je redovno, ići redovno na kontrole i savetovati se sa lekarom o svim trenutnim i budućim koracima.

Ovaj tekst je deo projekta “Da lakše dišemo”, kojim razvijamo svest i utičemo na promene po pitanju kvaliteta vazduha i poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom.

U saradnji sa brendom Allergoff – neutralizatorima kućnih alergena, Nacionalno udruženje Alergija i ja – omogućilo je popust od 15% na sve Allergoff proizvode. Potrebno je da ukucate PROMO KOD: bezalergija15 prilikom poručivanja. Detaljnu ponudu možete videti ovde: www.alergoff.rs

Tekst: Ana Dražilović